Ažurirano: 30.09.2026.

Lična zarada preduzetnika je novčani iznos koji preduzetnik koji vodi poslovne knjige opredeljuje kao svoj lični dohodak koji isplaćuje svakog meseca. Lična zarada preduzetnika predstavlja pandan plati zaposlenih.

Obračun lične zarade i dažbina koje se na nju plaćaju državi

Preduzetnik sam bira iznos svoje lične zarade, na koju se obračunava:

• porez na zarade (10%) uz poresko umanjenje
• doprinosi za obavezno socijalno osiguranje:
  • doprinos za PIO
  • doprinos za zdravstveno osiguranje
  • doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Iznos poreskog umanjenja, stope poreza i doprinosa, minimalne i maksimalne osnovice doprinosa po godinama možete pogledati ovde.

Preduzetnici koji su u isto vreme zaposleni kod drugog poslodavca ne plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti na ličnu zaradu, već samo porez i PIO doprinos. Naime, ova dva doprinosa uvek se plaćaju samo po jednom, prioritetnom, osnovu, što je u ovom slučaju radni odnos.

Ličnu zaradu preduzetniku najčešće obračunava knjigovođa. 

Iznos lične zarade preduzetnik određuje slobodno. Kako nema status zaposlenog, preduzetnik nije dužan da poštuje iznos minimalne zarade po radnom času. Ipak postoji jedno ograničenje – minimalna osnovica socijalnih doprinosa. Ukoliko je bruto iznos lične zarade preduzetnika niži od minimalne osnovice socijalnih doprinosa (koju objavljuje država u svom službenom glasilu), doprinosi se obračunavaju na minimalnu osnovicu.

Kako se preduzetnik opredeljuje za isplatu lične zarade??

Preduzetnici koji vode poslovne knjige mogu a ne moraju da se opredele za isplatu lične zarade.

Ako odluče da isplaćuju ličnu zaradu, dužni su da o tome obaveste Poresku upravu. Obaveštenje se podnosi u samoj registracionoj prijavi prilikom registracije preduzetnika u Agenciji za privredne registre (prilikom osnivanja) odnosno do 15.decembra tekuće godine za narednu godinu i odnosi se na jednu kalendarsku godinu.

Posle osnivanja, preduzetnik koji se opredelio za ličnu zaradu podnosi i akontativnu poresku prijavu PPDG-1S u roku od 15 dana.

Tokom godine, preduzetnik ne može da promeni svoju odluku o isplaćivanju lične zarade, već to može učiniti tek od naredne kalendarske godine. Izuzetak su preduzetnici paušalci, koji od 01.01.2027. godine mogu da se opredele za isplatu lične zarade u slučaju gubitka prava na paušal. Više u posebnom odeljku u nastavku teksta.

Obaveštenje o isplati lične zarade podnosi se u slobodnoj formi.

Preduzetnici paušalci ne mogu da se opredele za isplatu lične zarade (tokom trajanja paušalnog režima oporezivanja), jer obračun socijalnih doprinosa za njih vrši Poreska uprava.

Zašto se preduzetnici opredeljuju za isplatu lične zarade?

Ukoliko se ne opredeli za isplatu lične zarade, preduzetnik koji vodi poslovne knjige i nalazi se u režimu samooporezivanja (nije paušalno oporezovan), plaća socijalne doprinose na oporezivi neto prihod od samostalne delatnosti. Jednostavno rečeno, preduzetnik plaća doprinose na profit koji ostvari. Zbirna stopa doprinosa i poreza koji se u ovom slučaju plaća na ostvareni profit je 45,05% (iznos važeći za 2026. godinu; aktuelne stope uvek možete proveriti na stranici sa parametrima za obračun zarade).

Ako se opredeli za isplatu lične zarade, preduzetnik na ostvareni profit plaća 10% poreza, a porez i doprinose na ličnu zaradu, čiji iznos sam opredeljuje.

To znači da se preduzetnicima koji ostvaruju profit veći od minimalne osnovice doprinosa, više isplati da se opredele za isplatu lične zarade. Ostvareni profit oporezuje se sa 10%, umesto sa oko 45%. Visoko opterećenje doprinosima, od oko 45%, ostvaruje se na manji, izabrani iznos lične zarade.

Novina od 1. januara 2027: prelazak sa paušala na ličnu zaradu moguć je u toku godine

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz avgusta 2026. godine, preduzetnik paušalac koji u toku godine izgubi pravo na paušalno oporezivanje, na primer zato što je prešao limit prihoda, može da se opredeli za isplatu lične zarade u roku od 15 dana od dana prestanka tog prava.

Lična zarada mu se tada priznaje za period koji sledi danu prestanka prava na paušal.

Do sada je takav preduzetnik mogao da se opredeli za ličnu zaradu tek od 1. januara naredne godine, pa je do kraja tekuće godine porez i doprinose plaćao samooporezivanjem na ostvarenu dobit. Ovo je izaivalo poteškoće u radu i stavljalo preduzetnike koji izgube pravo na paušalno oporezivanje tokom godine u nezavidan položaj. 

Za sve ostale preduzetnike rok se ne menja: obaveštenje o ličnoj zaradi dostavlja se Poreskoj upravi najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Primeri obračuna lične zarade

U nastavku dajemo informativni pregled visine poreza i doprinosa na osnovu parametara za obračun koji važe za 2026. godinu, a za bruto zaradu koja je nešto iznad minimalne osnovice doprinosa. Ovo je najčešći iznos za koji se opredele preduzetnici u praksi, s obzirom da nosi najmanje troškove doprinosa.

	Osnovna delatnost	Dopunska delatnost
Bruto lična zarada	52.000,00	52.000,00
Neto lična zarada	31.996,00	37.742,00
Porez i doprinosi	20.004,00	14.258,00

U prvoj varijanti, imamo preduzetnika koji nije zaposlen kod drugog poslodavca, već mu je samostalna delatnost osnovna delatnost. Iz njegove lične zarade plaćaju se porez, PIO doprinos, doprinos za zdravstvo i nezaposlenost. Zbog toga je njegova neto zarada koja preostane kada se iz bruto zarade podmire dažbine manja, nego kod preduzetnika u drugoj varijanti. Ovaj drugi preduzetnik je istovremeno zaposlen kod nekog drugog poslodavca. Doprinos za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost plaćaju se samo na njegovu zaradu kod drugog poslodavca. Na ličnu zaradu preduzetnika, plaćaju se samo porez i PIO doprinos. Zbog toga je njegova neto lična zarada nešto veća, za istu bruto zaradu.