Jedna od osnovnih karakteristika privrednog društva jeste podvojenost imovine društva od imovine vlasnika. Privredna društva imaju status pravnog lica, pa tako imaju sopstvenu imovinu, obaveze i potraživanja.
Vlasnik društva prilikom osnivanja ulaže sopstvenu umovinu kao osnivački ulog, i od momenta početka obavljanja delatnosti, ova imovina postaje imovina društva i društvo sa njom slobodno raspolaže. Na primer, vlasnik uplaćuje iznos od 1.000 dinara na tekući račun društva kao svoj ulog. Kada se okonča postupak osnivanja privrednog društva, ovaj iznos nalazi se na tekućem računu firme i ona ga slobodno troši jer je to sada njena imovina.
Vlasnik privrednog društva ne može slobodno da uzima novac ili stvari iz svoje firme, da plaća dobra i usluge za sopstvene potrebe preko računa firme ili da bez naknade uzima dobra koje firma porizvodi ili prodaje na tržištu. Postoji nekoliko modaliteta ličnih primanja vlasnika i svaki od njih podrazumeva plaćanje određenih dažbina državi.
Ukoliko je zaposlen u društvu, vlasnik prima platu kao naknadu za svoj rad na koju se plaćaju porezi i doprinosi. Vlasnik ima sva prava iz radnog odnosa kao i drugi zaposleni. Ako vlasnik društva ne zasnuje radni odnos, nema pravo na lična primanja u toku godine.
Za osnivače koji obavljaju rad van radnog odnosa u svom privrednom društvu, društvo je dužno da uplati doprinose na najnižu propisanu osnovicu. Ranije je Poreska uprava donosila rešenjem kojim je nalagala firmam plaćanje poreza i doprinosa za osnivače. Od 30. maja 2013. godine, firme su u obavezi da same obračunaju i uplate doprinose na minimalnu zaradu osnivačima koji u njima obavljaju rad. Više o tome pročitajte ovde.
Zatim, vlasnik ima pravo na isplatu dividende (učešća u dobiti) koju je firma ostvarila. Na kraju poslovne godine, knjigovodstvena agencija ili knjigovođa zaposlen u privrednom društvu sastavlja završni račun u kojem se utvrđuje iznos dobiti. Istom prilikom izrađuje se i poreski bilans. U njemu se pored iznosa dobiti obračunava i porez na dobit koji iznosi 15%. Poreski bilans predaje se Poreskoj upravi do 10. marta svake godine i do tada firma mora da plati obavezu po porezu na dobit.
Nakon usvajanje završnog računa, privredno društvo donosi odluku na koji način će rasporediti dobit. Dobit se može rasporediti na rezerve (ne postoji zakonska obaveza formiranja rezervi za d.o.o.), pokriće gubitka ranijih godina, isplatu dividende članovima (vlasnicima) i zaposlenima kao nagradu za postignute rezultate. Knjigovođa prema odredbama zakona proverava koji iznos je raspoloživ za isplatu vlasnicima. Isplate vlasnicima tretiraju se kao prihod od kapitala i oporezuju stopom od 15% prema Zakonu o porezu na dohodak građana. De fakto, firma plaća porez na dobit od 15% na kraju svake godine na knjigovodstveno utvrđenu dobit u Poreskom bilansu, i još 15% plaća vlasnik prilikom isplate dobiti, ukoliko se donese odluka o isplati.
Moguće su i isplate učešća u dobiti i tokom godine, pod određenim uslovima. Tada se radi o isplati međudividende.
Ovo su glavni dozvoljeni modaliteti isplate ili davanja imovine vlasniku od strane firme. Sve modalitete samo smo grubo ilustrovali, više informacija može Vam dati Vaša knjigovodstvena agencija.
U praksi se dešava da vlasnik firme uplati letovanje za svoju porodicu sa tekućeg računa firme ili recimo kupi sportske patike koristeći business karticu firme. Sličan slučaj je kada se deo građevinskog materijala koji je firma nabavila iskoristi za građenje privatne kuće vlasnika. Ovi slučajevi predstavljaju uzimanje iz imovine privrednog društva od strane vlasnika koji je koristi za lične potrebe. Država ovo tretira kao prihod koji vlasnik ima od firme i zahteva da on bude oporezovan porezom na dohodak kao drugi prihod po stopi od 20%, uz priznavanje normiranih troškova po istoj stopi. Dakle, ispravno bi bilo da vlasnik podigne ovaj novac kao dividendu, plati porez od 15% i zatim ga troši slobodno. Pošto trošenjem novca ili druge imovine firme, vlasnik izbegava plaćanje poreza na dohodak od kapitala, država je predvidela obavezu plaćanja ovog poreza i kada vlasnik „uzima iz imovine“ privrednog društva.
Isti tretman ima i korišćenje dobara i usluga privrednog društva od strane vlasnika za privatne potrebe. Korišćenje službenog automobila u privatne svrhe strogo gledano je uzimanje iz imovine društva. Čak i kada je vlasnik firme u radnom odnosu u firmi, obavezan je da plati porez na prihode od kapitala.
Plaćanje računa poslovnom platnom karticom (Visa business kartica) a bez donošenja računa koji dokumentuju za šta je plaćanje izvršeno ili podizanje novca na bankomatu bez pravdanja, takođe se tretira kao uzimanje iz imovine društva, jer se bez računa potrošnje ne može dokazati da je novac potrošen u poslovne svrhe.
Naime, imovina firme striktno je odvojena od imovine društva, i vlasnik ne može raspolagati imovinom kao da je njegova lična.
Pored motiva naplate poreza, zakon na ovaj način štiti poverioce pravnog lica. Vlasnik sme iz privrednog društva da „potroši samo ono što je zaradio“, dakle samo dobit. Ako bi vlasnicima bilo dozvoljeno da slobodno troše imovinu firme, mogli bi da ugroze potraživanja poverioca.
Prema Zakonu o privrednim društvima, raspolaganje imovinom privrednog društva od strane njenih vlasnika kao da je njihova lična smatra se zloupotrebom pravnog lica. Zakon ne predviđa kaznene odredbe, ali je predviđeno da poverilac može podneti tužbu nadležnom sudu, a do iznosa imovine koju je vlasnik uzeo iz društva.
Pročitajte još:
Socijalni doprinosi za direktora firme koji nije u radnom odnosu
Obračun socijalnih doprinosa za osnivače
Ako sam dobro shvatio, vlasniku se najviše isplati da radnicima isplaćuje minimalnu zaradu, a da im ostatak medjusobno dogovorene zarade isplaćuje, u kešu, iz dobiti iz prošle godine.(porezi i doprinosi na zarade radnika su daleko veći nego porez na dobit i porez na dohodak gradjana). Da li sam ja dobro razumeo Vaš tekst???
Naravno da ne! To što Vi navodite je protivzakonito.
U ovom tekstu uopšte ne obrađujemo temu zarada radnika, već je suština u podvajanju imovine privrednog društva i vlasnika, i skretanje pažnje privrednicima da ne mogu raspolagati novcem i drugom imovinom firme, kao da je njihova lična, već je mogu trošiti samo namenski – u svrhu obavljanja delatnosti.
Zarada radnika kao naknada za obavljeni rad mora tako i da bude isplacena, uz obracun odgovarajucih poreza i doprinosa. Da li cete je isplatiti bezgotovinski, na tekuci racun radnika ili u gotovom, ne utice na to da na ukupan iznos isplacene zarade (bezgotovinski, u gotovom ili u robi i uslugama) mora biti oporezovan porezom na zarade i uz placanje svih propisanih socijalnih dopinosa.
Zaposleni mogu ucestvovati u raspodeli dobiti, kao svojvrsnoj nagradi, a ne kao naknadi za obavljeni redovan rad.
Postovana,
Vlasnik koristi karticu za placanje i za privatne svrhe…nema racuna…da li je bolje da se sada isplati medudividenda,sa placanjem poreza do kraja godine ili da se isplati dividenda(koja je vec isplacena),ali tek sledece godine,pa da se porez plati do 10.3.2015.Sta kaze zakon?
Srdacan pozdrav
Poštovana,
Privatnu potrošnju treba tretirati kao korišćenje imovine pravnog lica za lične potrebe vlasnika. O svim aspektima i poreskom tretmanu treba da se informišete kod svog knjigovođe.
Pozdrav!
Нико не може да спречи власника да подиже међудивиденду и да из тога исплаћује раднике у кешу.
Dobar dan.
Zanima me da li postoji varijanta da se novac podigne sa računa, zatim pravda potrošeno računima koji su nastali kao trošak poslovanja firme, a da na ostatak za koji nemamo pokriće računom platimo porez?
Hvala unapred!
Poštovana,
Višak gotovine najispravnije bi bilo da vratite na tekući račun ili pak iskoristite za neku narednu poslovnu potrošnju.
Ako se ipak desi da se određeni iznos ne opravda računima, on se tretira kao uzimanje iz imovine privrednog društva, na njega plaćate porez na druge prihode a ućiće Vam i u osnovu poreza na dobit (jer će ga knjigovođa evidentirati na kontu koji ne ulazi u troškove).
Pozdrav!
pitanje ako imam na kontu nerasporedjeni dobit ranijih godina 2 000 000din i ako ocu te pare da uplatim osnivacu na tekuci racun kao dividendu koje poreze placa firma prlikom pustanja para i dali primaoc tj vlasnik placa jos neki porez
Poštovani,
Prilikom isplate učešće u dobiti iz neraspoređene dobiti plaća se porez na prihod od kapitala, po stopi od 15% na bruto iznos učešća u dobiti (dividende).
Firma je dužna da plati porez za račun vlasnika. Vlasnik kapitala ne plaća dodatni porez. Iznos isplaćenog učešća u dobiti ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana (porez na „extra“ dohodak).
Srdačan pozdrav!
Postovani, meni je sediste firme registovano na stan moje majke i sa njom imam ugovor o zakupu. Poslovne prostorije odakle firma funkcionise se nalaze u sasvim drugom stanu. Nekoliko razlicitih racunovodja mi je potvrdilo da se i sediste firme (iako u sedistu firma ne radi vec ja tu zivim) kao i poslovne prostorije mogu adaptirati firminim sredstivma i to u smislu renoviranja WCa, Kupatila, zamene unutrasnje spolje stolarije pa cak i kupovinu kuhinjskih elemenata. Takodje su mi potvrdili da se moze info stan i sve ostale dadzbine i za sediste i za poslovnu jedninicu placati sredstvima preduzeca. Meni deluje nelogicno citajuci vas text da se sediste ukoliko se samo firma vodi a ne radi se iz tih prostorija moze renoivirati i placati komunalije jer bi to znacilo da ja sredstvima firme renoviram i placam komunalije za prostor u kome zivim . Molim za vase misljenje. Hvala puno unapred.
Poštovani,
Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju prema načelu fakticiteta odlučuje da li se zaista radi o potrošnji za poslovne svrhe. Prema dokumentaciji, prostor za koji imate sklopljen ugovor o zakupu i na koji se vodi Vaše sedište je Vaš poslovni prostor i po tom osnovu tako ga i tretirate. Međutim, prema načelu fakticiteta, ako de fakto živite u tom prostoru, a ne obavljate u njemu delatnost, poreska kontrola može da ospori da se ulaganje u ovaj prostor vrši u poslovne svrhe i da tretira ovo kao uzimanje iz imovine privrednog društva.
Srdačan pozdrav!
Protiv zakonito i protiv prirodno je uopste naplacivsti nekom porez jer oni su nista drugo do pljacka. Mi smo jedina bica u celom univerzumu koja protiv svoje volje placaju da postoje. Ko je vama dao to pravo?
Nažalost, meni – niko 🙂
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Da li smem NEDELJOM podići novac sa bankomata, s obzirom da (kao pokriće) imam izdat gotovinski račun od pre nekoliko meseci. Račun se odnosi na kupovinu goriva na benzinskoj pumpi, (to je bio slučaj kada nisam imao karticu pri sebi, pa sam platio kešom). Tada (kada je gorivo kupovano) išao sam na službeni put, i naravno želim da na bankomatu dignem iznos koji se poklapa sa gotovinskim računom. Pa me dakle zanima da li podizanje na bankomatu mogu obaviti nedeljom?
Poštovani Nikola,
Ja ne vidim razlog zašto ne biste mogli. Ako mislite da je problematično, vi sačekajte ponedeljak 🙂
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Žao mi je što ranije nisam pronašla ovaj blog jer je, bar ova tema, jedna od onih kojom se mi u nekom užem krugu, često bavimo.
Trenutno je aktuelan sledeći slučaj: doo je kompenzacijom pribavilo dva stana koja vodi kao osnovno sredstvo. Vlasnik firme koji je zaposlen u firmi poklonio bi jedan stan supruzi koja nije zaposlena u firmi a drugi sinu koji je radnik firme. Vrednost stanova manja je od neraspoređene dobiti koju je društvo ostvarivalo prethodnih godina i na koju je uredno plaćen porez na dobit. Mislim da je jedina mogućnost da se stanovi kao poklon isplate u vidu dividende i na to plati porez od 15%. (Problem je, kao i uvek u tome što često vlasnik koji je svojim ličnim radom i kapitalom stvorio tu imovinu ne može da razlikuje „svoje“ od „firminog“.)
Srdačan pozdrav.
Koja šifra prihoda se koristi kod isplate dobiti? 402 ili 403?
Poštovani, zanima me sledeće : (primer) otvaram d.o.o, jedna od šifri je i poslovanje putem pošte i interneta, zanima me da li “ pazar“ koji se ostvaruje putem pošte (plaćanje pouzećem) mora svakodnevno da se nosi u banku i uplaćuje na račun firme ili može ono pita jednom nedeljno?
Poštovani,
Rok je 7 dana.
Srdačan pozdrav!
kada vlasnik firme podigne dobit i plati porez…..da li mu taj iznos dobiti ulazi u extra profit
Poštovana Ljiljana,
Učešće u dobiti (dividenda) ne ulazi u zbir godišnjeg dohotka za oporezivanje.
Srdačan pozdrav!
Postovana,vlasnik sam pola sztr ali se nevodim nigde osim kao potpisnik u banci.Na koji nacin mogu naknadno papiroloski postati suvlasnik 50%firme s obzirom da je pojam“ortakluk“ ukinut u nasem zakonu?Da li je prelazak u d.o.o jedini nacin?
Poštovani,
Ne možete biti „suvlasnik“ preduzetnika, jer je preduzetnik fizičko lice koje obavlja delatnost.
Dve osobe mogu da se udruže u obavljanju delatnosti formiranjem različitih oblika privrednih društava (d.o.o. nije jedini).
Detaljnije informacije i savet možete potražiti od pravnika.
Srdačan pozdrav!
Postovani!
imam jedno pitanje za Vas.Nasa firma vodi se vec 30 godina na adresi nase kuce u kojoj jos uvek zivimo. Vlasnik firme i kuce je moj suprug.Ove godine resili smo da poslovni prostor koji je u sklopu kuce grejemo na gas pa smo shodno tome sklopili ugovor sa toplanom o uvodjenju gasa za stanbeno poslovni objekat i resili da kupimo kotao preko racuna firme.
Taj kotao se ugradjuje u magacinski prostor firme .Koje su posledice ako se kotao kupi preko racuna firme i unese kao osnovno srestvo.
Postovana,
Imam u planu da otvorim D.O.O firmu.
Zanimaju me moje obaveze prema drzavi, ako firma nema nikakve prihode?
Da nazovem stvari pravim imenom… Firma bi postojala samo na papiru.
Srdacan pozdrav.
Nikola,
Firma koja ne obavlja delatnost ima iste „opšte“ obaveze kao i firme koje obavljaju delatnost. Određene poreske obaveze nastaju po izvršenoj transakciji, ali ima i onih koje neaktivnost firme ne eliminiše.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Ako firma plati npr. mesečnu kartu za parking ( za službeni i privatni automobil koji se ne koristi u poslovne svrhe ) i za to dobije račun koji glasi na firmu kako se to tretira računovodstveno?
Da li može da se uradi obustava od neto zarade zaposlenog ( za privatni automobil ) prilikom isplate zarade ili na to treba da se plate porezi i doprinosi i da se tretira kao uvećana zarada , a neto od te uvećane zarade se vrati na račun firme i tako zatvori potraživanje za koje se duži taj radnik ?
Poštovana Marija,
Plaćanje parkinga za privatni automobil zaposlenog predstavlja vršenje pogodnosti zaposlenom, i ima tretman zarade. Po mom mišljenju, ako ugovorom o radu nije drugačije predviđeno, ne možete izvršiti obustavu od neto zarade, ako pre toga ne uvećate bruto zaradu za bruto iznos naknade za parking, jer biste na taj način oštetili zaposlenog (primio bi neto iznos zarade manji od ugvorenog).
Praktično, to možete sprovesti na sledeći način. Vrednost parkinga brutirate, dodajete na ugovorenu bruto zaradu zaposlenog, vršite obračun poreza i doprinosa na tako uvećanu bruto osnovicu, a zatim od neto zarade odbijate neto iznos parkinga. Zaposleni dobija neto zaradu koja je ugovorena, a plaćeni parking utiče samo na bruto iznos, porez i doprinose (ne i na neto zaradu).
Postovana,
da li vlasnik firme, ujedno i direktor moze sebi isplatiti bonus na kraju godine u iznosu od npr. 10mil dinara za uspeh i rezultate u tekucoj godini? Da li postoji gornji limit iznosa bonusa? Kako se racuna porez na npr. 10.000.000 dinara isplacenih vlasniku – direktoru doo u vidu bonusa ?
Poštovani,
Zakonom nije propisan maksimalni iznos bonusa po osnovu rezultata rada i doprinosa uspehu firme.
Bonus ima tretman zarade.
U svakom slučaju, proverite da li se zaista radi o bonusu i da li je isplata bonusa predviđena Pravilnikom o radu, ugovorom o radu i drugim internim aktima poslodavca.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Da li firma može da da pozajmicu ( ili kredit) zaposlenom ( koji je u ovom slučaju i osnivač i direktor) za kupovinu stana?
Srdačan pozdrav i hvala unapred!
Poštovana Mirjana,
Kredit mogu da odobre samo banke, firme ne.
Sa druge strane, nijednim zakonom nije zabranjeno odobravanje pozajmice, ali treba biti obazriv. Poreska uprava, prema načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju, ceni okolnosti u kojem je određena transakcija nastala. Verovatno bi smatrali da je osnivač – direktor dobio pozajmicu zbog svog položaja u firmi. Teško da biste mogli da dokažete da je pozajmica ovog tipa nastala u poslovne svrhe. Stoga mislim da je bolje da umesto pozajmice, osnivač isplati sebi dividendu.
Možda bi situacija bila drugačija ako firma odobrava i drugim zaposlenima pozajmice za rešavanje stambenih pitanja, i to pod istim uslovima pod kojima je odobrila i osnivaču-direktoru. To je moje mišljenje.
Srdačan pozdrav!
Osnivac sam i ovlasceni zestupnik u doo. 01.09.2012 godine sam otisao u penziju posle 40 godina radnog staza. Od tada nisam prijavljen i nisam placao nikakve doprinose i poreze. Pre izvesnog vremena knjigovodja je hteo da me prijavi ali su rekli da nemoze.
Kako da razresim ovu situaciju i koliki su porezi,doprinosi ako treba unazad da se prijavim . Pozdrav
Poštovani,
Kao osnivač i direktor van radnog odnosa, a ujedno i korisnik starosne penzije, bili ste dužni da plaćate PIO doprinos na minimalnu osnovicu svakog meseca. Taj iznos je varirao, otprilike oko 6.000 dinara mesečno u prethodnih nekoliko godina.
Trebali biste da podnesete prijavu OD-O po članu 182. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (samoprijavljivanje), da izmirite obavezu i kamate.
Iznos obaveze može da vam obračuna knjigovođa.
Srdačan pozdrav!
Poštovana, dobar dan kao i svaki drugi Vam želim takav.
Pitanje:
Je li dopušteno da porezni organ uprave putem provođenog inspekcijskog nadzora, dakle po službenoj dužnosti, pribavlja, kontroliše ili kako drugačije raspolaže sa podacima o platnom prometu sa ličnog nerezidentnog transakcijskog računa otvorenog u banci, i da li je porezni organ obavezan primjenjivati Uredbu (EU) 2016/679 koja se ima primjenjivati i na obradu ličnih podataka u okviru aktivnosti poslovnih subjekata (Reiffaisen Banka) sa sjedištem u EU neovisno od toga da li se obrada ličnih podataka vrši u EU ili ne (član 3, Uredbe) ?
Inače, radi se o sredstvima iz kredit ugovora kao lične i porodične imovine u inostranstvu koje ulažem u državu u svojstvu direktnog stranog ulagača u 3 firme, koje je porezni organ uprave oporezovao porezom na dohodak.
Uz poštovanje
Poštovani,
Ovo je pitanje za pravnika, pa preporučujemo da kontaktirate nekog ko je upoznat sa zaštitom podataka o ličnosti.
Što se tiče oporezivanja prihoda nerezidenata, poreski tretman zavisi od zakona Republike Srbije i odredbi Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom rezidentnosti nerezidentnog lica. Načelno, Republika Srbija ima pravo na oporezivanje prihoda nerezidenata koji su ostvareni na teritoriji Republike.
Srdačan pozdrav!
Poštovana, u poslovanju auto škola da li se kao validan dokument za obračun PDV-a može uzeti i priložiti Izdata potvrda o završenoj teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata / fizička lica/ , gde se poreska obaveza stvara u mesecu – danom završetka bilo teorijske bilo praktične obuke kandidata, ili se uz svaku potvrdu mora priložiti i PDV račun ?
Svaka potvrda pored podataka o fizičkom licu-kandidatu, sadrži i broj ostvarenih časova, a po cenovniku vidno istaknutom zna se kolika je cena svakog časa.
Unapred Vam Hvala na odgovoru.
Poštovana, zanima me da li se kao uzimanje iz imovine računaju troškovi zdr.pregleda osnivača-direktora u radnom odnosu, postoji odluka direktora o odobrenju zdr.pregleda zaposlenih koja je sastavni deo pravilnika o radu. Medjutim, trenutno je taj direktor (istovremeno i vecinski vlasnik) jedini zaposleni. Konkretno, placeno je 9000 dinara, nije obracunat ni placen porez na ostale prihode jer je proknjizeno kao trosak. Hvala. Pozdrav. Milica
Poštovana, zanima me da li se kao uzimanje iz imovine računaju troškovi zdr.pregleda osnivača-direktora u radnom odnosu, postoji odluka direktora o odobrenju zdr.pregleda zaposlenih koja je sastavni deo pravilnika o radu. Medjutim, trenutno je taj direktor (istovremeno i vecinski vlasnik) jedini zaposleni. Konkretno, placeno je 9000 dinara, nije obracunat ni placen porez na ostale prihode jer je proknjizeno kao trosak. Hvala. Pozdrav. Milica
Postovani , da li firma moze da pokloni auto svom radniku ?
Poštovani,
Činjenje pogodnosti zaposlenima ima tretman zarade, pa tako, po mom mišljenju, i poklanjanje automobila. To znači da biste na vrednost automobila trebali da obračunate porez i doprinose.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
Moj muz je bio saosnivac firme u Srbiji, koju je pre par meseci napustio. Medjutim, firma je u poreskim dugovima koje vlasnik odbija da plati. Da li, u slucaju prinudne naplate dugova, drzava moze za nesto da optuzi moga muza iako on vise sa firmom nema nikakve veze i nikada nije bio direktor?
Poštovana,
Ukoliko je bilo probijanja pravne forme, teoretski je moguće. Najbolje bi bilo da se posavetujete sa pravnikom.
Srdačan pozdrav!
Moja supruga je osnovala firmu pre 2 meseca doo i u njoj je direktror i osnivač i zaposlena je kao jedina, sada se pojavila šansa da se zaposli u svojoj struci ali ne moze da bude zaposlena u svojoj firmi već moze da ostane kao osnivač i direktor, firmu ne bih gasila , i da li mora nekog drugog da zaposli, da li je to moguće i koje bi poreske obaveze bi bile, da naglasim da je do sada sve poreske obaveze izmirila i firma posluje sa dobitkom za ova 2 meseca.
Poštovani,
Osnivač može da vrši rukovođenje firmom i van radnog odnosa, a po tom osnovu firma za njega plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje na minimalnu osnovicu doprinosa. Ukoliko je osnivač i direktor zaposlen u drugoj firmi, po osnovu rada plaća samo PIO doprinos.
Srdačan pozdrav!
Poštovanje,
Na kom kontu se mogu knjižiti troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosit (npr. kupovina nekih kozmetičkih sredstava, garderobe itd). Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana Dragana,
Izdatke za lične potrebe osnivača, po našem mišljenju, treba evidentirati na kontu 723.
Srdačan pozdrav!
Postovan,
pod kojim uslovima firma moze da kupi stan zaposlenom radniku,u svrhu da zadrzi radnika da ne ode u inostranstvo.I odnosno da kasnije firma prenese vlasnistvo stana na tog radnika.
HVALA
Postovani,
interesuje me nacin na koji nepokretnu imovinu (garazu), koja je u vlasnistvu firme, gde sam jedini vlasnik, mogu prebaciti na sebe, kao fizicko lice, u slucaju da planiram da ugasim DOO?
Poštovani,
Možete da izvršite prodaju, poklon nekretnine ili raspodelu nepokretnosti kroz isplatu likvidacionog ostatka, ukoliko ona ostane u masi likvidacionog ostatka na kraju likvidacije. Svaka od ovih opcija nosi određene poreske obaveze, pa je potrebno da se o tome informišete.
Svako dobro!