Davanje zajmova privrednom društvu od strane njegovih osnivača uređeno je članom 181. Zakona o privrednim društvima.
Član društva ili sa njim povezano lice može bez ispunjenja posebnih preduslova izvršiti pozamicu društvu ograničene odgovornosti u svako doba, uz zaključenje ugovora o zajmu. Osnivač pozajmicu uplaćuje na tekući račun društva i ono nakon toga raspolaže pozajmljenim sredstvima. Da li će pozajmica biti data beskamatno ili sa određenom kamatom, predmet je ugovora između osnivača i društva.
Društvo vraća pozajmicu kada se za to ostvare finansijski uslovi.
Postoje određena ograničenja koja se tiču isplata članovima društva i to u slučaju nastupanja stečaja ili smanjenja neto imovine ispod vrednosti osnovnog kapitala. Takođe, ukupan iznos koji se članovima može isplatiti tokom godine određen je visinom dobiti po završnom računu, neraspoređene dobiti ranijih godina, određenih rezervi i eventualno nepokrivenih gubitaka. Prilikom razmatranja odluke o vraćanju pozajmice osnivaču, društvo treba da sagleda sva ova ograničenja plaćanja prema članovima uređena članom 184. Zakona o privrednim društvima.
Model Ugovora o kratkoročnom zajmu možete pogledati ovde.
Prilikom usplate i isplate pozajmice osnivača za likvidnost svom privrednom društvu, ne obračunava se nikakav porez.
Uplata pozajmice knjiži se zaduženjem tekućeg računa privrednog društva (konto 241) i odobravanjem odgovarajućeg konta obaveza (429), a na osnovu izvoda sa tekućeg računa i ugovora o pozajmici. Prilikom povraćaja pozajmice, iznos se knjiži na istim kontima, samo na suprotnim stranama.
Prilikom uplate pozajmice koristi se šifra plaćanja 181 (za gotovinsku uplatu) odnosno 281 (za bezgotovinsku uplatu), dok se prilikom povraćaja pozajmice u platne naloge upisuje šifra 182 (za isplate u gotovom) odnosno 282 (bezgotovinski transfer). Prilikom uplate i isplate potrebno je da banci stavite na uvid Ugovor o pozajmici kao osnov transakcije.
U slučaju da osnivač odluči da se odrekne pozajmice, treba iznos obaveze raskinjižiti sa konta grupe 42 i proknjižiti na prihode. U tom slučaju, oprost duga koji se beleži u prihodima privrednog društva ulazi u osnovicu poreza na dobit, odnosno uvećava obavezu poreza na dobit.
Porez na poklon ne plaća se na pozajmice osnivača kojih se osnivač odrekao.
Privredna društva koja ne izvrše povaćaj pozjamice u roku od godinu dana u postupku poreske kontrole često se sreću sa zahtevom inspektora da se pozajmica zbog proteka roka na koji je odobrena oprihoduje, te treba voditi računa da se odobrene pozajmice redovno vraćaju, kada to likvidnost privrednog društva dozvoljava.
Pozajmice koje društvo nije u mogućnosti da vrati osnivaču mogu se konvertovati u kapital. Povećanje kapitala obavlja se u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i obavezno se registruje kod Agencije za privredne registre.
da li pozajmica osnivaca moze biti i u devizama, na devizni racun pravnog lica???
Osnivači – nerezidentni mogu uplatiti pozajmicu u devizama, dok osnivači – rezidenti mogu da uplate pozajmicu samo u domaćoj valuti. Povraćaj devizne pozajmice osnivaču – nerezidentu domaće pravno lice isplaćuje u dinarima.
Ako pozajmice osnivaca u jednom momentu budu sve u celini vracene tj. podignute sa ziro racuna , da li ako osnivac podize na ime odredjenih placanja (namena renoviranje doo ), dakle podize na ime vracanja pozajmica koju jos nije ni dao , a smatra da ga podize predujmom, da moze to kasnije u toku jedne poslovne godine da vrati tj. retroaktivno da poyajmicu i da na taj deo i kod podizanja tkz. predujmljenih pozajmica ,(jos ne pozajmljenih novcanih sredstava ) i kod vracanja istih , nema obaveza nikakve prema pripadajucim porezima , odnosno ovde konkretno porezu na dohodak gradjana .Malo sam komplikovano mozda prikazao ali uprosceno da li ima tretman pozajmica , ako osnivac prvo uzme npr. vracanje poyajmice ,gotovinu na ime jos ne uplacenu pozajmicu , pa tek kasnije to uplati kao poyajmicu , a sve u toku jedne poslovne godine ?
Ukoliko pak posignutu tako gotovinu , ne vrati i knjizi na troskove , da li to moze uz obavezno placanje poreza na kapitalnu dobit tj. na dohodak ?
Ti si genije–da vratiš pozalmicu pre nego što si je uzeo!!
Ne može.
Poštovani Đorđe,
Ovo što ste Vi opisali je u stvari davanje pozajmica od strane pravnog lica osnivaču, a ne obrnuto i sumnjam da se može tretirati onako kako ste Vi izložili.
Poštovana Marija,
kako biste tretirali kamatu u konkretno ovom primeru koji ste naveli? U jednom stručnom časopisu pročitala sam da je davalac pozajmice (npr povezano pravno lice) u obavezi da prilikom izdavanja računa za kamatu obračuna i srazmerni odbitak ulaznog PDV – a ali pri tom PDV ne iskazuje na fakturi. Što u Zakonu u principu i stoji, ali oni su Mišljenje Ministarstva finansija na tu temu broj 413-00-80/2009-04 od 25.12.2009 protumačili tako da, citiraću: „…Iz prethodno navedenog proizilazi zaključak da su podelu prethodnog poreza i utvrđivanje srazmernog odbitka poreza u skladu sa odredbom člana 30. Zakona o PDV, i u skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija broj 413-00-80/2009-04 od 25.12.2009. dužni da vrše samo obveznici PDV koji se u okviru svojih redovnih delatnosti bave i redovnim odobravanjem novčanih pozajmica drugim privrednim subjektima uz naplaćivanje kamate na pozajmljena sredstva. Ova obaveza ne odnosi se na obveznike koji vrše pozajmice sa kamatom ali ne redovno već samo povremeno od slučaja do slučaja. Šta se smatra redovnim odobravanjem novčanih pozajmica u mišljenju Ministarstva finansija nije precizirano, što znači da je ostavljeno nadležnom poreskom organu da u svakom konkretnom slučaju oceni da li obveznik vrši redovno ili povremeno odobravanje novčanih pozajmica (po našem mišljenju, to dovodi do pravne nesigurnosti poreskog obveznika, pa bi Ministarstvo finansija trebalo da da mišljenje i po ovom pitanju).“
Dakle oni potenciraju razliku izmedju redovnog i povremenog davanja…što ja baš nisam tako razumela čitajući ovo mišljenje…da li biste se Vi složili sa njima?
Pozdrav!
Slađana
Poštovani,
Interesuje me Vaše viđenje pitanja pozajmica osnivača imajući u vidu da je članom 69. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju (Sl. glasnik RS 83/2014) predviđeno da danom njegovog stupanja na snagu prestaju da važe odredbe člana 181 Zakona o privrednim društvima.
Hvala i pozdrav
Poštovana,
Nemam informaciju sa li i na koji način Ukidanje člana 181.utice na davanje pozajmice člana društva svom društvu.
To je pitanje za pravnika 🙂
Da li je moguce izvrsiti pozajmicu osnivaca vise puta?Obzirom da je rok za vracanje pozajmice godinu dana i da li je moguce istog dana izvrsiti to u banci ili se uplacuje novac pa se sutradan podize pozajmica?Hvala
Poštovani,
Nisam sigurna da sam vas razumela. Osnivač može da ugovori više pozajmica sa pravnim licem i da po tom osnovu izvrši više uplata na račun pravnog lica, kao i da vrati više pozajmica po osnovu tih istih ugovora.
Srdačan pozdrav!
Ako je brisan Cl.181 Zakona o privrednim dustvima, kako je sada uredjeno davanje pozajmica privrednom drustvu od strane osnivaca?
Poštovani,
Imam jednu i molim vas da mi pomognete.
Naime kupio sam jednu nekretninui iz stečaja koja je nezavršena (ozidana i ukrovljena bez urađenih pregradnih zidova,bez završnih radova, fasade, stolarije… Pošto sam bio jedini zainteresovani poreska uprava je prihvatila kupoprodajnu cenu jer se ista ostvarila na javnom nadmetanju i sigurno je višestruko manja od realne. Moja dilema je u sledećem: Ukoliko tu nekretninu unesem kao nenovčani kapital u firmu (d.o.o čiji sam ja jedini osnivač) da li postoji mogućnost da poreska uprava sada obračuna poresku osnovicu drugačiju od prethodne ( i shodno tome obračun kapitalnu dobit meni kao fizičkom licu) ili je procena visin nenovčanog kapiala u isključivoj nadležnosti članova to jest osnivača budućeg privrednog društva d.o.o?
Ovo pitam jer pokušavam da nađem najbolji modus kako bi završio započeti objekat a mišljnja knjigovođa i poreske uprave se razlikuju?
Poštovana,
da li je moguće da osnivač izvrši pozajmicu svome preduzeću u toku postupka likvidacije istog radi namirenja potraživanja poverioca? Hvala unapred na odgovoru!
Poštovani,
Ovo je pitanje za pravnika.
Srdačan pozdrav!
Zar nije clan 181 prestao da postoji? I interesuje me u slucaju blokade DOO, da li moze osnivac da plati dug doo u vidu poreza i drugih javnih prihoda?
Poštovani Dalibore,
Član 181 je brisan, upravu ste. Izvršiću korekciju u tekstu.
Mislim da postoji mogućnost za plaćanje poreskih obaveza na blagajni Trezora. Najbolje je da se o detaljima raspitate u Poreskoj upravi.
Srdačan pozdrav!
Da li su moguće pozajmice u novcu izmedju privrednih društva koja nisu povezana?
Poštovana Marta,
Moguće je davati pozajmice, ali treba biti oprezan, s obzirom da pozajmice treba realizovati samo u izuzetnim slučajevima. Naime, ukoliko privredno društvo redovno odobrava pozajmice, naročito u većim iznosima, ovo može biti okarakterisano kao kreditiranje, koje je dozvoljeno isključivo bankama.
Sve uslove u vezi sa odobrenom pozajmicom dva društva treba da urede ugovorom. Ugovor nije predmet knjiženja, jer predstavlja samo saglasnost volja, a ne i dokaz o nastaloj poslovnoj promeni. Stoga se uplata i povraćaj pozajmice knjiže po pravilu nakon uplate na bazi izvoda sa računa u banci.
Srdačan pozdrav!
Pozdrav, imam za proknjižiti pozajmicu fizičkoj osobi (iz blagajne). Znači knjizim manjak u blagajni (102) a koji je drugi konto? Trošak? Potraživanje?
Poštovana,
Po kom osnovu dajete pozajmicu fizičkom licu iz blagajne?
Kada govorimo o pozajmicama generalno, treba da proknjižite potraživanje prema zajmoprimcu i smanjenje imovine (na primer novca na tekućem računu).
Srdačan pozdrav!
Poštovana Marija,
Ja sam osnivač vlasnik doo 100% i uplatio sam beskamatnu pozajmicu, da li treba da pravim Izveštaj o trasfernim cenama?
Mogu li pozajmicu knjiziti kao kapital preduzeca u doo jer nisma u mogucnosti da vratim. ili doneti Odluku i na koji nacin .
Hvala
Poštovani,
Možete izvršiti konverziju pozajmice u kapital. O tome donosite odluku koju zatim registrujete u Agenciji za privredne registre uz podnošenje odgovoarajuće dokumentacije.
Srdačan pozdrav
Postovani,
Kako se vraca pozajmica kada se ugovor o pozajmici izgubi a banka kod koje je uplacena pozajmica ne postoji vise?
Unapred hvala.
Poštovana,
Najbolje bi bilo da se za pomoć obratite pravniku. Ne vidim prepreku da firma izmiri dug ka osnivaču sa bilo kog drugog tekućeg računa.
Srdačan pozdrav
Marija, po kom osnovu se porez na poklon ne plaća kod odricanja od pozajmice. Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. 413-00-3122/2010-04 od 29.10.2010. godine, čiji deo glasi: “… kada novčana sredstva privredno društvo zajmoprimac, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, u svojim poslovnim knjigama evidentira sa računa 42 na račun 67 – Ostali prihodi, po osnovu smanjenja obaveza (na primer, po osnovu otpisa duga na ime u novcu primljenog zajma na računu na kome je obaveza iskazana), takvo sticanje novčanih sredstava ima karakter poklona na koji se porez na poklon plaća, nezavisno od činjenice da ta sredstva imaju karakter prihoda koji ulazi u oporezivu dobit pravnih lica, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica”.
Postovana,
Ukoliko doo svom osnivacu, 100% vlasniku, vrati pozajmicu u roku od godinu dana, zanima me kada osnivac ponovo moze da je da svom doo? Da li postoji neki vremenski period koji mora da protekne nakon povracaja pozajmice?
Hvala unapred.
Poštovani,
Ne postoji propisan rok koji treba da protekne između dve pozajmice osnivača.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Kako se knjiži iznos povrata pozajmice revalorizovane sa stopom rasta cena na malo i da li postoji neka poreska obaveza za razliku vrednosti?
Hvala!
pozdrav!
Poštovani Ljubo,
Po mom mišljenju, iznos razlike predstavlja kamatu na datu pozajmicu, pa ga tako i treba tretirati.
Srdačan pozdrav!
Firma je dugo bila u stagnaciji, oko 5 godina bez značajnog prometa i pravilo se dosta pozajmica osnivača da bi se izmirile razne obaveze. Vraćamo redom, trenutno vraćamo iz januara 2017. I dalje pravimo pozajmice, ali je promet polako počeo da pokriva troškove poslovanja, pa nije neophodno da i dalje pozajmljujemo u toj meri. E sad da li je bolje da vraćamo pozajmice iz 2017 (redom) ili da pređem odmah na 2019. I ako je odgovor 2019, šta da radimo sa onim pozajmicama između? Hvala najlepše!
Poštovani Srđane,
Ukoliko je izvesno da će isteći rok na koji je pozjamica odobrena a da pozajmica neće biti vraćena, savetujemo da aneksirate ugovore o pozajmici. Poreska uprava može vraćanje pozajmice čiji je rok istekao da tretira kao uzimanje iz imovine.
Uobičajeno je da se vrši povraćaj pozajmica hronološki.
Ukoliko je rok istekao i pozajmicu nećete da vraćate, potrebno je da je oprihodujete.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Direktor-zajmodavac je potpisao ugovor o zajmu sa drugom firmom-apoteka(zajmoprimac), interesuje me stav za knjizenje ove poslovne promene? I da li se nesto iskazuje u PO PDV obrascu?
Unapred hvala!
Poštovani,
Imam dva pitanja. 1. U slučaju konverzije pozajmice ili dodatne uplate osnivača u kapital, šta se dešava ako u kasnijem postupku likvidacije preduzeće nije u mogućnosti da isplati isti deokapitala osnivaču, može li osnivač da se odrekne svog dela i pod kakvim uslovima?
2. Da li je moguće likvidirati preduzeće u slučaju da nije regulisan povraćaj dodatne uplate, a istoj je prošao rok od 3 godine?
Poštovani Marko,
Ovo su pitanja za pravnika. Načelno, osnivač se „namiruje“ iz likvidacionog ostatka. Ukoliko dodatnoj uplati nije definisan rok vraćanja, po mom mišljenju, možete je tretirati kao rezervu i knjižiti na klasu 3.
Srdačan pozdrav!
Da li postoji ograničenje , odnosno maksimum za iznos pozajmice, na dnevnom, mesečnom ili godišnjem nivou?
Poštovani,
Ne postoji eksplicitno propisan iznos maksimalne pozajmice. Pozajmice osnivača daju se zarad obezbeđenja tekuće likvidnosti, te po iznosu i roku treba da budu u skladu sa namenom. Ukoliko se ulaganje vrši na duži rok, radi nabavke krupnih srdstava i slično, adekvatnije je koristiti institut uplate kapitala.
Srdačan pozdrav!
Poštovani,
Doo je primilo pozajmicu osnivača rezidenta 24.10.2019. godine.
Rok vraćanja pozajmice je 24.04.2020. godine sa kamatom.
U 2019. godini nije obračunata kamata niti je iskazana u Bilansu uspeha.
Kamata će biti obračunata i iskazana u Bilansu uspeha 2020. godine kada pozajmica bude vraćena.
Pitanje:
Da li Doo ima obavezu usklađivanja rashoda kamate po osnovu principa „van dohvata ruke“ u 2019. godini ili to radi u 2020. godini kada pozajmica bude vraćena i kamata obračunata i iskazana u Bilansu uspeha?
Poštovani,
da li postoji mogućnost da se pozajmice jednom od dvojice osnivača na neki način otpišu, tj da se neki deo samo isplati ….
Poštovana,
Osnivač može da da oprost duga svom privrednom društvo, pa da društvo po tom osnovu izvrši otpis duga. Iznos otpisanog duga za privredno društvo je prihod i uvećava osnovicu poreza na dobit.
Svako dobro!
Molim Vas za primer Aneksa ugovora o kratkoročnoj pozajmici osnivača zbog isteka roka povraćaja sredstava.
Zahvaljujem
Poštovana,
Da li je moguće odmah napraviti ugovor o dugoročnim pozajmicama između pravnih lica (bilo da su u pitanju d.o.o i akcionarska društva) na period od 2 godine i više ako se npr.pravno lice razmišlja, u zavisnosti od poslovanja drugog pravnog lica u budućem periodu, da konvertuje te pozajmice u kapital ili se uvijek mora praviti ugovor o kratkorocnoj pozajmici u ovakvim slučajevima pa vršiti aneksiranje ugovora sa istekom godine dana?