Ukoliko ste registrovali preduzetnika, odlučili da vodite poslovne knjige i opredelili se za isplatu lične zarade, jedna od prvih obaveza koja je pred vama nakon osnivanja je podnošenje akontativne (akontacione) poreske prijave na obrascu PPDG-1S.

Ovom prijavom prijavljujete koliko prihoda i rashoda očekujete da generišete do kraja prve poslovne godine. Na osnovu vaše procene utvrđuje se mesečna akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti, koju plaćate Poreskoj upravi svakog meseca.

Dakle, na početku poslovanja ne prijavljujete već ostvareni rezultat, jer on još uvek nije poznat. Prijavljujete ono što u tom trenutku realno očekujete da ćete zaraditi do kraja godine.

Ko i kako podnosi akontativnu prijavu PPDG-1S?

Ovaj tekst odnosi se na preduzetnika koji:

• vodi poslovne knjige;
• porez plaća na stvarno ostvarenu dobit;
• opredelio se za isplatu lične zarade; i
• počinje da obavlja delatnost tokom godine.

Akontativna prijava podnosi se elektronski, preko portala ePorezi.

Rok za podnošenje prijave je 15 dana od dana početka obavljanja delatnosti.

Prijavu možete podneti sami ili preko lica koje ovlastite. Najčešće je to knjigovođa.

Šta se prijavljuje u poreskoj prijavi?

U akontativnoj poreskoj prijavi navodite procenu:

1. prihoda koje ćete ostvariti od dana registracije preduzetnika do kraja godine;
2. poslovnih rashoda koje ćete imati u istom periodu.

Razlika između procenjenih prihoda i procenjenih rashoda predstavlja procenjenu dobit.

Na procenjenu dobit obračunava se porez po stopi od 10%.

Dobijeni iznos poreza deli se na broj meseci poslovanja do kraja godine. Na taj način dobija se mesečna akontacija poreza koju ćete plaćati tokom prve poslovne godine.

Prilikom računanja broja meseci, uzima se u obzir i prvi mesec u kojem ste registrovali firmu, bez obzira u kom delu meseca se to desilo.

Na primer, ako se preduzetnik registruje 25. oktobra, računamo da je u godini radio tri meseca (oktobar, novembar i decembar).

Ako ste se opredelili za isplatu lične zarade, kroz ovu prijavu ne obračunavaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Porez i doprinosi koji se odnose na vašu ličnu zaradu obračunavaju se posebno, prilikom obračuna i isplate lične zarade.

Kako se procenjuju prihodi i rashodi?

Procena je slobodna i zasniva se na informacijama koje imate u trenutku podnošenja prijave.

Na primer, možete uzeti u obzir:

• ugovorene poslove;
• očekivani mesečni prihod;
• planirani broj klijenata;
• zakup poslovnog prostora;
• troškove lične zarade preduzetnika (lična zarada preduzetnika u bruto iznosu predstavlja trošak koji umanjuje osnovicu poreza na neto prihod na koji se primenjuje stopa od 10%);
• troškove knjigovodstva, softvera i banke;
• troškove opreme;
• troškove marketinga;
• troškove angažovanja drugih lica;
• ostale rashode koje očekujete u vezi sa poslovanjem.

Niko ne očekuje da na dan osnivanja možete potpuno precizno da predvidite poslovni rezultat do kraja godine. Ipak, procena treba da bude razumna i zasnovana na podacima koje imate.

Iznosi se u poresku prijavu unose u dinarima. Ukoliko prihode očekujete u stranoj valuti, potrebno je da ih za potrebe procene iskažete u dinarskoj protivvrednosti.

Lična zarada je rashod koji umanjuje osnovicu za obračun poreza na neto prihod preduzetnika

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige može, ali ne mora, da se opredeli za isplatu lične zarade — mesečnog iznosa koji sebi isplaćuje i koji ima poreski tretman zarade.

Kod procene u akontacionoj prijavi lična zarada ulazi u rashode, i to u bruto iznosu, koji uključuje iznos zarade koju preduzetnik planira da isplaćuje sebi mesečno kao i porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje: PIO 24%, zdravstveno osiguranje 10,3% i osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%, ukupno 35,05%.

Ovaj iznos umanjuje procenjenu oporezivu dobit, a time i mesečnu akontaciju poreza.

Ipak da biste mogli da isplaćujete ličnu zaradu, neophodno je da se za to opredelite prilikom same registracije preduzetnika u Agenciji za privredne registre.

Primer obračuna mesečne akontacije poreza

Pretpostavimo da preduzetnik očekuje da će do kraja godine prosečno mesečno ostvarivati:

• prihod od 240.000 dinara;
• rashode od 60.000 dinara.

Procenjena mesečna dobit iznosi:

240.000 − 60.000 = 180.000 dinara

Porez na prihod od samostalne delatnosti plaća se po stopi od 10%, pa bi mesečna akontacija poreza iznosila:

180.000 × 10% = 18.000 dinara

Preduzetnik bi, prema tome, svakog meseca plaćao 18.000 dinara akontacije poreza.

Ako bi preduzetnik, koji se registrovao u Agenciji za privredne registre 25. oktobra, očekivao da od dana registracije do kraja poslovne godine ostvari 2.000.000 dinara prihoda i 400.000 dinara rashoda, računica bi izgledala ovako:

procenjeni profit (prihodi – rashodi) = 2.000.000 – 400.000 = 1.600.000 dinara

porez na neto prihod na procenjeni profit od 10% = 1.600.000 x 10% = 160.000 dinara

mesečna rata akontacije poreza na neto prihod = 160.000 :3 = 53.333 dinara

Porez se plaća do 15. u mesecu za prethodni mesec

Ako ste, na primer, počeli da obavljate delatnost u septembru, prvu mesečnu akontaciju poreza plaćate do 15. oktobra. Sledeća rata dospeva 15. novembra. Novembarsku ratu treba da izmirite do 15. decembra, a decembarsku do 15. januara.

Prilikom plaćanja mesečnih rata, svi podaci za plaćanje isti su tokom jedne kalendarske godine.

S prelaskom iz godine u godinu, minimalno se menja poziv na broj odobrenja.

Tačnu instrukciju za plaćanje akontacija poreza može vam dati vaš računovođa.

Šta ako stvarni rezultat bude drugačiji od procenjenog?

Procena koju navodite u akontativnoj prijavi nije konačan obračun poreza za prvu poslovnu godinu.

Po završetku poslovne godine utvrđuje se stvarni rezultat na osnovu poslovnih knjiga. Tada se sastavljaju poreski bilans i konačna poreska prijava PPDG-1S.

Ako se ispostavi da ste ostvarili veću dobit od procenjene, bićete dužni da doplatite razliku poreza.

Ako je stvarna dobit manja od procenjene, kroz konačnu poresku prijavu utvrdiće se manja obaveza. Više plaćeni iznos možete koristiti za izmirenje budućih obaveza ili tražiti njegov povraćaj, u skladu sa poreskim propisima.

Dakle, sama činjenica da se stvarni poslovni rezultat razlikuje od početne procene ne znači da ste napravili prekršaj. Razlika se usklađuje kroz konačni obračun.

U drugoj poslovnoj godini, i svim narednim, mesečne akontacije poreza na dobit više se ne plaćaju na osnovu procene, već rezultata koji su ostvareni u prethodnoj godini.

Da li procenjena dobit može da bude nula?

Može.

Ukoliko na osnovu informacija koje imate očekujete da će procenjeni prihodi i rashodi biti jednaki, procenjena dobit iznosiće nula dinara. U tom slučaju neće biti utvrđena mesečna akontacija poreza.

Ipak, važno je razumeti posledicu ovakve procene.

Ako tokom godine ipak ostvarite dobit, nakon završetka godine moraćete odjednom da platite celokupan porez utvrđen konačnim obračunom. Zbog toga nulta procena može trenutno smanjiti mesečne obaveze, ali može dovesti do značajne doplate poreza naredne godine.

Akontacija poreza i lična zarada nisu ista obaveza

Jedna od najčešćih nedoumica kod ovog modela oporezivanja jeste odnos između lične zarade i poreza na prihod od samostalne delatnosti.

To su dve odvojene obaveze.

Na iznos lične zarade obračunavaju se porez na zaradu i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Za isplatu lične zarade podnosi se poreska prijava PPP-PD.

Pored toga, preduzetnik plaća i porez od 10% na oporezivu dobit ostvarenu poslovanjem. Mesečni iznos tog poreza na početku poslovanja utvrđuje se akontativnom prijavom PPDG-1S.

Prema tome, isplata lične zarade ne znači da preduzetnik ne plaća porez na dobit. Ona znači da se doprinosi plaćaju na izabrani iznos lične zarade, umesto na celokupnu oporezivu dobit.

Da rezimiramo

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige i isplaćuje ličnu zaradu, nakon početka obavljanja delatnosti podnosi akontativnu prijavu PPDG-1S.

U prijavi procenjuje prihode i rashode do kraja godine. Na procenjenu dobit obračunava se porez po stopi od 10%, koji se plaća kroz mesečne akontacije.

Procena ne mora da se poklopi sa stvarnim rezultatom. Konačna obaveza utvrđuje se po završetku godine, na osnovu stvarnih podataka iz poslovnih knjiga.

Ipak, početnu procenu treba napraviti pažljivo. Preniska procena može dovesti do velike jednokratne doplate poreza, dok previsoka procena nepotrebno opterećuje tekuću likvidnost preduzetnika.

Za kraj podvlačimo da činjenica da preduzetnik nije ostvario prihode ne utiče na obavezu podnošenja akontativne poreske prijave. Čim je preduzetnik registrovan u Agenciji za privredne registre sa početkom obavljanja delatnosti na dan donošenja Rešenja o registraciji od strane APR-a, on je dužan da podnese akontativnu poresku prijavu. Činjenica da prva tri meseca nije ništa fakturisao ili prihodovao, ne oslobađa ga ove obaveze.