Podsetnik: Zaposlenima do kraja godine treba omogućiti korišćenje prvog dela godišnjeg odmora

od strane | nov 11, 2022 | Preduzetnici, Privredna društva, Radni odnosi | 1 Komentar

Podsećamo poslodavce da je korišćenje godišnjeg odmora u delovima uređeno članom 73. Zakona o radu na sledeći način:

  • Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova.
  • Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
  • Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
  • Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Prema tome, zaposleni treba da iskoriste minimum dve radne nedelje godišnjeg odmora koji im pripada za 2022. godinu do 31.12.2022. godine (pod uslovom da su ostvarili pravo na pune dve nedelje).

Izuzetak se primenjuje samo na zaposlene na porodiljskom bolovanju i bolovanju radi nege i posebne nege deteta.

Do kraja juna 2023. godine, zaposleni može da iskoristi preostali deo godišnjeg odmora, ako odmor koristi u delovima. Dakle, Zakon o radu ne predviđa mogućnost da se prvi deo godišnjeg odmora za 2022. godinu koristi u 2023. godini. 

Zaposleni može podneti zahtev poslodavcu za korišćenje godišnjeg odmora, a ako to ne učini, poslodavac svakako treba da mu omogući korišćenje godišnjeg odmora, i da o tome sačini Rešenje o godišnjem odmoru.

Rešenje je dokaz da je zaposleni koristio svoja prava i obavezno se sastavlja. Takođe, u evidenciji o prisustvu na radu (karnetu), poslodavci treba da evidentiraju sate odsustva za zaposlene koji koriste godišnji odmor. U obračunu zarade za dati mesec prikazuju se sati odsustva i naknada zarade za dane godišnjeg odmora.

U susret dolazećim praznicima, podsećamo poslodavce da zaposleni, u skladu sa članom 4. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, imaju pravo da ne rade:

  • pravoslavci – na prvi dan krsne slave;
  • katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
  • pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
  • pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

Poslodavci su dužni da odsustvo zaposlenog adekvatno dokumentuju i evidentiraju u karnetu i obračunu zarade za dati mesec. 

 

1 Komentar

  1. Bosiljka Milošević

    Hvala puno za podsetnik,

    Odgovori

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *