Zakono obligacionim odnosima uređuje ugovor o zakupu kao specifičan oblik ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da preda nepokretnost zakupoprimcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu zakupninu.

Ugovor o zakupu pravno lice može da sklopi sa fizičkim ili pravnim licem koje je vlasnik nepokretnosti. U ovom tekstu biće reči o zakupu nepokretnosti od fizičkog lica i porezu koji se tom prilikom plaća.

Ugovor o zakupu nepokretnosti mora biti u pismenoj formi, s obzirom da se u nedostatku računa na bazi njega knjiži zaduženje za zakupninu u knjigama zakupca. Za razliku od ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o zakupu se ne overava u sudu ili opštini. Zakupnina može biti ugovorena u devizama, a plaćanje u dinarskoj protivvrednosti (ugovori sa valutnom klauzulom). U određenim slučajevima, Zakon o deviznom poslovanju dozvoljana i da isplate zakupnine budu u stranim sredstvima plaćanja (član 34. stav 2. tačka 5 pomenutog zakona).

Zakon o obligacionim odnosima uređuje međusobna prava i obaveze ugovornih strana. Među dilemama koje se javljaju u praksi najčešće je pitanje razgraničenja troškova održavanja između zakupca i zakupodavca. Zakon je jasan. Na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih popravki koje su neophodne usled redovne upotrebe nepokretnosti – tekuće održavanje – i troškovi upotrebe, dok veće popravke – investiciono održavanje mora da sprovodi zakupodavac.

Pravno lice može da iznajmi nepokretnost i od fizičkog lica koje je njegov osnivač ili član i da sa njim sklopi ugovor o zakupu.

Pravna lica zakupci nepokretnosti koja su u vlasništvu fizičkih lica dužna su da obračunaju i uplate porez na prihode od kapitala, kako se po novim izmenama, koje su stupile na snagu 30. maja 2013. godine, klasifikuju prihodi fizičkih lica od izdavanja u zakup nepokretnosti.

Pogledajte način obračuna poreza na zakup nepokretnosti: http://www.experta.rs/obracun-poreza-na-dohodak-gradana-od-izdavanja-u-zakup-nepokretnosti/