Investitor i izvođač radova mogu ugovorom definisati naknadu za izvedene radove u stranoj valuti, a plaćanje u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne ili poslovne banke na dan plaćanja. U ovom slučaju govorimo o primeni valutne klauzule.
Ovakav dogovor u praksi proizvodi određene probleme i dileme. Pre svega, podsećamo da u građevinskoj industriji izvođač radova svoje usluge investitoru fakturiše kroz privremene i konačne situacije. Sa aspekta PDV-a, situacija ima tretman računa. Jedna od specifičnosti jeste i ta što se za datum prometa građevinskih radova ne priznaje datum situacije, već datum kada je nadzorni organ investitora overio privremenu ili konačnu situaciju, ukoliko ovakva obaveza postoji. Datum overe može biti isti kao i datum izdavanja situacije ili može slediti nakon datuma situacije.
Ako uzmemo u obzir valutnu klauzulu, imaćemo situaciju u kojoj izvođač radova treba da fakturiše svoje radove preračunom ugovorenog iznosa u stranoj valuti na dinarski iznos primenom ugovorenog kursa na dan prometa. Međutim, sve dok mu nadzorni organ ne overi situaciju, izvođač radova ne zna koji će datum biti priznat kao datum prometa.
Jedno od rešenja za prevazilaženje problema jeste izdavanje PDV računa na osnovu overene građevinske situacije, umesto prakse da sama građevinska situacija „preuzima“ ulogu PDV računa.
Izvođač radova overava pečatom i potpisom odgovornog lica građevinsku situaciju i dostavlja je investitoru na overu. Nakon overe, investitor dokument prosleđuje nadzornom organu koji uz overu na situaciju upisuje datum overe. Ovim nadzor potvrđuje da su radovi prezentovani na situaciji zaista izvedeni, a datum overe uzima se za datum prometa. Ovako overena, situacija se vraća izvođaču radova koji na osnovu ove situacije izdaje PDV račun, koja sadrži sve elemente propisane članom 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Na bazi situacije, izvođač ispostavlja račun u kojem za datum prometa upisuje datum overe situacije. U računu izvođač prikazuje dinarsku protivvrednost obračunatu primenom ugovorenog kursa na dan prometa.
Investitor će, ako je tako definisano ugovorom, plaćanje vršiti prema ugovorenom kursu na dan plaćanja. To znači da se mogu javiti razlike između dinarskog iznosa izraženog u računu i iznosa koji će uplatiti investitor. Ove razlike predstavljaju efekte valutne klauzule. One nisu predmet oporezivanja PDV-om, prema mišljenju Ministarstva finansija i privrede. Za iznos razlike investitor ne treba da ispostavlja knjižna zaduženja ili odobrenja niti da koriguje obračun PDV-a.
Iznos razlika nastalih po osnovu efekata valutne klauzule knjiže se na kontima 564 – Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule ili 664 – Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule.
obzirom da do sada nisam imala ovakva knjizenja, Vasi komentari
su mi dosta pomogli. Hvala.
Ukoliko u ovom slucaju investitor placa situaciju iz delova (i ako nije tako po ugovoru) da li pri knjiženju izvoda svaki put obracunavam efekat kursnih razlika, ili samo na kraju kroz poslednju uplatu?
Unapred hvala za odgovor.
Poštovana,
Po mom mišljenju, prilikom svake uplate treba da obračunate efekat kursnih razlika na delimični iznos obaveze.
Pozdrav!