Prema Zakonu o PDV-u obveznici poreza na dodatu vrednost su oni koji vrše promet (prodaju) dobra i usluge uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti.

Izuzetak su mali privrednici, kojima Zakon o PDV-u dozvoljava da izaberu da li će biti u sistemu PDV-a ili van njega. Mali privrednici su oni preduzetnici i pravna lica koji u prethodnih godinu dana nisu ostvarili promet veći od 8.000.000 dinara. Ukoliko očekuju da će ovaj cenzus preći u narednih 12 meseci, Zakon im ostavlja mogućnost da se dobrovoljno prijave su sistem PDV-a.

Promet čini zbir svih izdatih računa za prodata dobra i pružene usluge u prethodnih godinu dana. Ukoliko privrednik nije ostvario ukupan promet veći od 8 miliona, niti očekuje da će ovu vrednost dostići u narednih godinu dana, Poreska uprava neće dozvoliti privredniku da se prijavi u sistem PDV-a.

Kada zbir fakturisanih dobara i usluga u prethodnih 12 meseci pređe iznos od 8.000.000 dinara, firma postaje obaveznik PDV-a već narednog dana od dana kada je suma prometa dostigla definisanu granicu. Tog dana dužna je da počne da izdaje račune sa obračunatim PDV-om, vodi propisane evidencije, obračunava mesečnu/tromesečnu PDV obavezu i naravno, preda EPPDV prijavu kojom se evidentira u sistem PDV-a kod Poreske uprave.

Period koji se posmatra nije kalendarska godina, već prethodnih 12 meseci od trenutnog datuma. Ovo je vrlo važno, jer nameće obavezu firmi da prati promet, naročito kada je on blizu 8 miliona, kako bi odmah po prelasku ovog cenzusa predala EPPDV prijavu i počela da posluje kao PDV obaveznik i ne bi došla u prekršaj.  Nije na odmet iskoristiti mogućnost dobrovoljnog prijavljivanja u sistem PDV kada se promet približi cenzusu, kako ne bi došlo do prekoračenja roka niti potrebe da se svakodnevno prati vrednost ukupnog prometa.

Na primer – preduzetnik koji nije u sistemu PDV-a je od 18.10.2013. godine do 16.10.2014. izdao ukupno 46 računa, u ukupnom iznosu od 7.895.560,00 dinara. Dana 17.10.2014. godine on izdaje račun na iznos od 200.000,00 dinara. Sada je ukupan promet u prethodnih godinu dana 8.095.560,00 dinara. Preduzetnik je ostvario promet veći od 8.000.000 dinara. Dužan je da Poreskoj upravi preda EPPDV prijavu i da počne da ispunjava sve obaveze koje su Zakonom o PDV-u definisane.

Prijava u sistem PDV-a vrši se predavanjem overene EPPDV prijave u dva primerka nadležnoj filijali Poreske uprave. Privrednici koji se prvi put prijave u sistem PDV-a su mesečni obveznici – oni obračunavaju i plaćaju PDV svakog meseca. Nakon prijave u sistem PDV-a, obveznik mora da provede u sistemu minimum dve godine.

Osnovna obaveza nakon ulaska u sistem PDV-a jeste izdavanje računa sa obračunatim PDV-om. PDV se obračunava tako što se na osnovicu koju čini prodajna vrednost dobara i usluga primeni stopa od 20% (opšta stopa) ili 10% (posebna stopa za određene kategorija – osnovne životne namernice, komunalne usluge i slično). Zbir osnovice i obračunatog poreza čini ukupan iznos računa koji je kupac dužan da izmiri.

PDV račun ima Zakonom propisane obavezne elemente bez kojih je neispravan. Svaki obaveznik dužan je da izda PDV račun sa svim propisanim elementima po izvršenom prometu. Promet je izvršen danom početka slanja dobra kupcu od strane prodavca, ili danom pružanja usluge. Za usluge koje traju duži vremenski period, dan prometa je poslednji dan pružanja usluge. Dakle, ako prodajete knjige, PDV račun dužni ste da izdate onog dana kada knjige izdate iz magacina i pošaljete ih svom kupcu (zajedno sa otpremnicom i PDV računom), a ukoliko kupcu naplaćujete mesečni zakup poslovnog prostora, PDV račun izdajete poslednjeg dana u mesecu za koji fakturišete zakup.

PDV račun ne treba izdavati pre nastalog prometa. U ove svrhe služi predračun. Predračun ima sve elemente kao i račun, ali se on izdaje pre nastalog prometa, za razliku od računa. Recimo kada od kupca zahtevate avansno plaćanje, izdaćete mu predračun po kome će on izvršiti uplatu, a danom kada otpremite robu, kupcu ćete izdati PDV račun i otpremnicu.

Zakon o PDV-u definisao je jedan specifičan slučaj. Kada prodavac primi uplatu od kupca za promet koji još uvek nije nastao, dužan je da mu izda avansni račun. Više o avansnim računima u posebnom članku.

Obaveza za PDV računa se mesečno odnosno tromesečno kao razlika između PDV koji smo obračunali u svim izdatim računima i PDV koji je obračunat u svim primljenim računima, na koje po Zakonu postoji pravo odbitka prethodnog poreza. Obaveza se obračunava i predaje kroz obrazac PPPDV do 15. u mesecu za prethodni mesec (za mesečne obaveznike) ili do 20. u mesecu za prethodno tromesečje (za tromesečne obveznike). U istom roku firma je dužna da plati PDV obavezu koju je iskazala u PDV prijavi.

Ukoliko je odbitni PDV veći od izlaznog PDV-a, firma ima pretplatu i može tražiti povraćaj PDV-a. Nakon terenske kontrole Poreske uprave i provere ispravnosti obračuna PDV obaveze, ukoliko Poreski inspektor utvrdi da je sve obračunato u skladu sa propisima, da su PDV računi ispravni, da je firma vodila sve potrebne PDV evidencije i ispinila sve druge obaveze, iznos traženog povraćaja uplaćuje se na račun firme – pretplatnika.

Pravo na odbitak je vrlo detaljno uređeno propisima. Više o korišćenju PDV u ulaznim računima kao odbitnog pročitajte u posebnom članku.

Nakon ulaska u sistem PDV-a, sve firme su mesečni obaveznici tokom prve 2 godine boravka u sistemu PDV-a. Nakon toga, ukoliko ostvare promet veći od 50.000.000 u prethodnih godinu dana, ostaju mesečni obveznici, u suprotnom, postaju tromesečni obaveznici.

PDV obaveza obračunava se na osnovu evidencije u Knjizi primljenih i Knjizi izdatih računa. Ove dve knjige čine obaveznu evidenciju propisanu Zakonom o PDV-u.

PDV na uvoz dobara obračunava Carina. Osnovicu čini fakturna vrednost dobara koja se uvoze sa računa ino-dobavljača na koju se dodaju zavisni troškovi do mesta carinjenja (prevoz u inostranstvu, osiguranje, pretovar do granice i slično) i uvozne dažbine (carina, akciza, takse). Nakon obračunate PDV obaveze, Carina uvozniku izdaje carinski račun u kome je iskazana obaveza za PDV. Carinski račun plaća se u roku od 7 dana, a plaćanje PDV obračunatog prilikom uvoza jedan je od uslova za odbitak. PDV obračunat na uvoz dobara koji nije plaćen carini, uvoznik nema pravo da koristi kao odbitni.

PDV na uvoz usluga uvoznik usluga je dužan da obračuna sam, kroz interni obračun PDV obaveze.

Izvoz dobara i usluga nije predmet PDV, odnosno na izvežena dobra i usluge ne plaća se PDV. Na računu se obavezno navodi član Zakona o PDV-u po kom postoji pravo na oslobođenje od PDV-a. Ovo je neophodno svaki put kada se izdaje račun bez obračunatog PDV-a. Ukoliko obaveznik PDV greškom prikaže na računu PDV koji nije bio u obavezi da obračuna, dužan je da taj PDV i plati, a primalac računa nema pravo na odbitak tog istog iznosa. Dakle, ukoliko je firma oslobođenja od obaveza obračuna poreza naodređeni promet, a ipak PDV prikaže u računu, dužna je da ovaj PDV uvrsti u obračun PDV obaveze na kraju poreskog perioda, pa će na kraju platiti više PDV-a nego što je imala obavezu po zakonu.