Da li troškovi ulaganja u izradu rokovnika sa logotipom firme predstavljaju troškove reprezentacije ili reklame? Da li pravno lice može kao odbitnu stavku u okviru troškova da prikaže račune za ugostiteljske usluge koje je platila gotovinski?
Ovo su samo neka od pitanja koja se tiču troškova reprezentacije i troškova reklame i propagande.
Pre svega, neophodno je pravilno klasifikovati troškove.
Troškovi propagande u načelu su troškovi koji se čine radi opšteg promovisanja firme i podizanja poznatosti brenda i renomea pravnog lica. Troškovi promocije nisu usmereni na određenu prodajnu kampanju ili proizvod već je njihov cilj da tržište upoznaju sa firmom. Promotivne akcije usmerene su ka velikom broju po pravilu nepoznatih lica. Primer troškova propagande je oglašavanje na bilbordu koji prikazuje detalje o delatnosti firme i njene kontakt podatke.
Troškovi reklame su troškovi koji se čine u svrhu promovisanja određenog proizvoda. Reklamne poruke sadrže podatke o proizvodu, ceni, uslovima prodaje. Primer troškova reklame su oglasi u medijima, troškovi izrade i distribucije prodajnih letaka.
Troškovi reprezentacije su troškovi poklona u vidu dobara ili usluga koji se čine po pravilu malom broju unapred poznatih lica (najčešće poslovnih partnera). To su najčešće ugostiteljske usluge povodom raznih proslava koje firma organizuje ili prilikom sklapanja ugovora sa poslovnim partnerima, kao i sitni pokloni koji se daju istim licima.
Pravilno razlikovanje ovih troškova ključno je kako bi knjiženja bila ispravna, ali i zbog različitog poreskog tretmana koji imaju ovi troškovi.
Sa aspekta PDV-a, važno je napomenuti da se PDV iz računa koji se tretiraju kao troškovi reprezentacije ne može koristiti kao odbitni. Sa druge strane, računi za reklamu i propagandu priznaju se prilikom obračuna PDV-a, odnosno PDV iz ovih računa može se koristiti kao odbitna stavka prilikom obračuna PDV obaveze.
I porez na dobit različito tretira ove troškove.
Naime, postoje dva nezavisna obračuna dobiti. Jedan je računovodstveni. Detalje ovog obračuna definišu računovodstveni propisi i sama firma svojim pravilnikom o računovodstvu. Drugi je poreski obračun i on se vrši na posebnim obrascima – poreskom bilansu i poreskoj prijavi i uređen je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Njegov rezultat je takozvana oporeziva dobit koja predstavlja osnovicu poreza na dobit.
Kada se od ukupno ostvarenih prihoda oduzmu ukupno učinjeni troškovi tokom poslovne godine dobija se računovodstveni dobitak ili gubitak. Međutim, država je odredila neke korekcije prihoda i troškova koji se koriste prilikom obračuna kako bi se sprečile zloupotrebe.
Između ostalog, Zakonom o porezu na dobit definiše se maksimalan iznos troškova reprezentacije i troškova za reklamu i propagandu koji se može koristiti prilikom obračuna oporezive dobiti. Ovi iznosi su sledeći:
- troškovi reprezentacije priznaju se u maksimalnom iznosu od 0,5% poslovnih prihoda, i
- troškovi reklame i propagande priznaju se u maksimalnom iznosu od 10% poslovnih prihoda.
Reči „priznaju se“ znače da firma koja ima ove troškove iznad definisane granice, može u ukupnom iznosu da ih proknjiži u svom knjigovodstvu, ali prilikom računjanja oporezive dobiti koja predstavlja osnovicu poreza na dobit ima pravo da uzme samo iznos ovih troškova do definisane granice. Na taj način, iznos troškova preko cenzusa direktno povećava oporezivu dobit, pa samim tim i iznos poreza na dobit koji firma treba da plati.
Primer
Ukupni prihodi 100.000 din
Troskovi materijala 70.000 din
Troskovi reprezentacije 10.000 din
Racunovodstveno:
Dobit = 100.000 – 70.000 – 10.000 = 20.000 din
Poreski obracun:
Troskovi reprezentacije se priznaju do iznosa od 100.000 x 0.5% = 500 din
Dobit = 100.000 – 70.000 – 500 (troskovi reprezentacije do priznatog iznosa) = 29.500 din
Porez na dobit od 10% iznosi 2950 din
Dakle, dobit obracunata po poreskim propisima veća je u odnosu na računovodstveni obračun za iznos troškova reprezentacije koji se ne priznaje u poreskom bilansu. Drugim rečima, pomenuti iznos ulazi u osnovicu poreza na dobit, pa povećava iznos poreza koji firma treba da plati. Iznos poreza na dobit je isti onom koji bismo dobili da firma uopšte nije imala ove troškove tokom poslovne godine (zato se i koristi izraz „ne priznaju se“ u poreskim propisima).
Pravno lice treba da poseduje pravilnik kojim će bliže urediti pitanja u vezi troškova reklame i propagande i troškova reprezentacije.
Za više informacija obratite se agenciji koja Vam pruža knjigovodstvene usluge.
Možda Vas zanima i:
Članstvo u privrednim komorama od nedavno je dobrovoljno. Kako da istupite iz članstva pročitajte ovde.
Poštovani,
Da li se podela sopstvene robe (limenke pića) putem promocije (na koju je prilikom uvoza plaćen PDV i iskorišćen kao odbitna stavka)- može svrstati u trošak reklame i propagande? Konkretno, novootvorena firma je u cilju promovisanja svojih proizvoda organizovala akciju besplatne podele limenki pića na ulazu/izlazu u/iz nekoliko Tržnih centara (dakle usmereno je ka velikom broju nepoznatih lica) i u pitanju je sopstvena roba.
Da li bi u tom slučaju morali da obračunamo PDV na izdatu robu?
Ja sam baš u dilemi, jer sa jedne strane, realno to jeste trošak propagande/reklame kako god i da smo recimo angažovali neku PR agenciju uredno bismo imali pravo da koristimo ulazni PDV sa tog računa i nikakvu obavezu obračuna izlaznog PDV-a. Ali pošto je naša roba u pitanju, verujem da bi neobračunavanje izlaznog PDV-a pri podeli sopstvene robe bilo podloga za razne malverzacije.
Kakvo je Vaše mišljenje?
Pozdrav!
Slađana
Poštovana Slađana,
Vaše pitanje mi je promaklo, pa Vam tek sada odgovaram.
Verujem da ste do sada već rešili dilemu. Iz Vašeg pitanja rekla bih da se radi o podeli poslovnih uzoraka robe koju prodajete velikom broju nepoznatih lica, potencijalnih kupaca, te da se radi o propagadi u smislu Zakona o porezu na dobit i o prenosu prava raspolaganja koji se ne smatra prometom prema Zakonu o PDV-u, član 6. stav 3.
Posebno skrećem pažnju da je Pravilnikom koji je doneo nadležni ministar, propisano šta se smatra poslovnim uzorkom, kao i obaveza da na pakovanju proizvoda bude jasno istaknuta oznaka da se radi o uzorku.
Preporučujemo da podelu uzoraka dokumentujete odgovarajućom odlukom direktora.
Podela besplatnih uzoraka treba da bude tako organizovana i takvog obima da ne dovodi u sumnju da se radi o neevidentiranom prometu na koji je postojala obaveza obračuna i plaćanja PDV.
Poštovana,
Da li kancelarijski materijal( olovke,spajalice. lenjiri…), ili boje za krečenje poslovnog prostora, odnosno materijal za uređenje poslovnog prostora mogu da se koriste kao odbitni PDV?
Pozdrav
Postovana Ivana,
PDV iskazan u racunu za nabavku kancelarijskog materijala i uredjenje poslovnog prostora mozete da koristite kao odbitni, ukoliko ispunjavate sve druge, opste uslove za odbitak PDV-a.
Srdacan pozdrav!
Sjajan tekst!
Bilo bi dobro da se ukinu limiti za reprezentaciju i reklamu.
Poštovana,
Limit za reklamu je ukinut od ove godine, a limit za reprezentaciju je nepromenjen. Ažuriraćemo tekst uskoro, hvala što ste nam ukazali na zastarelu informaciju.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Ukoliko institucija realizuje neki projekat finansiran od strane donatora, kojim je predviđena, recimo petodnevna obuka polaznika od po 6-8 sati dnevno i u sklopu te obuke predviđen je ketering (kafe pauze, ručak…). Ketering obavlja neki restoran, da li se u tom smislu taj ručak smatra prezentacijom, odnosno da li je moguće pdv iz računa za ketering prikazati kao odbitnu stavku?
Postovana Ivana,
Da li se Novogodisnja proslava za zaposlene treba knjiziti kao 550- Ostali troskovi-zaposlenih ili kako moja koleginica tvrdi kao -Reprezentacija?
Bilia bih Vam veoma zahvalna za odgovor.
poz.
Poštovana,
Radi se o reprezentaciji.
Srdačan pozdrav
Poštovani, molim Vas ako može konsulatacija. Firma proslavlja jubilej 20godina. Zaposlenima isplaćuje sa tekućeg računa ,jubilarnu nagradu neoporezivi iznos isplacuje preko blagajne. Kupovinu poklona poslovnim partnerima (satovi,olovke ,notesi….) povodom toga gde knjižiti na reprezentaciju ili?