Prestanak rada Deviznog inspektorata i ukidanje obaveze izvestavanja

od strane | okt 29, 2012 | Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje | 2 Komentari

Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje stupaju na snagu 6. oktobra 2012. godine prestaje sa radom Devizni inspektorat. Poslove Deviznog inspektrata preuzima Poreska uprava. Istim izmenama prestala je obaveza dostavljanja dokumentacije za posrednu kontrolu deviznog poslovanja kao i obaveza vodjenja kontrolnika uvoza i izvoza. Na stazi su ostale obaveze dostavljanja izvestaja za koje je nadlezna Narodna banka Srbije.

Od 6. oktobra. 2012. privredni subjekti nisu duzni da izvestavaju o:

1. uslugama koje su fakturisali nerezidentima, kao ni o primljenim fakturama iz inostranstva

2. izvrsenim prebijanjima dugovanja i potrazivanja po osnovu obavljenog spoljnotrgovinskog prometa. Napominjemo da su ovi poslovi sa inostranstvom i dalje regulisani Uredbom o nacinu prebijanja dugovanja i potrazivanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, odnosno ova uredba nije prestala da vazi sprovedenim izmenama (osim dela koji se odnosi na izvestavanje drzavnih organa)

3. ugovorima o poslovima kupovine ili prodaje, odnosno placanja ili naplacivanja potrazivanja i dugovanja

4. ugovorima o poslovima naplacivanja, odnosno placanja drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome se duguje, odnosno od koga se potrazuje

5. godisnjem obracunu dobiti po osnovu direktnog ulaganja u inostranstvo

6. izvestaju o finansijskom efektu prodaje placene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno se isporucuje u inostranstvo

7. obracunu o izvrsenju kompenzacionog posla.

Kreditni poslovi sa inostranstvom uredjeni su Odlukom o uslovima i nacinu obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom, a kompenzacioni poslovi sa inostranstvom uredjeni su Odlukom o blizim uslovima za placanje odnosno naplatu u robi odnosno uslugama.

Podsecamo da se pod kreditnim poslovima sa inostranstvom smatra svaki uvoz odnosno izvoz robe i usluga za koji je u startu ili naknadno ugovoren rok placanja odnosno naplate duzi od godinu dana. Svaki ovakav posao mora se prijaviti prilikom sklapanja ugovora ili produzenja roka placanja koji se uredjuje aneksom na ugovor Narodnoj banci Srbije, uz dostavljanje prijave i propratne dokumentacije. Nakon realizovanog placanja odnosno naplate kreditnog posla, rezidenti izvestavaju NBS propisanim izvestajem. Za nepostovanje ovih odredbi propisane su visoke kazne.

2 Komentari

  1. Ahmed Abusamra

    Pitanje: da li se kreditnim poslom smatra posao koji se naplaćuje u roku dužem od 180 dana bez obzira što je zakonom određen rok naplate od jednu godinu (360 dana).

    Odgovori

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *