Izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koje su stupile na snagu 1. marta 2016. godine uveden je novi porez. Predmet oporezivanja su prihodi koje ostvare nerezidenti od pružanja usluga domaćim pravnim licima, i to za usluge koje su pružene ili se koriste u Republici Srbiji.
Dakle, predmet oporezivanja je naknada koju strano pravno lice prima od domaćeg pravnog lica po osnovu usluga koje su pružene ili će biti pružene ili suiskorišćene ili će biti iskorišćene na teritoriji naše zemlje.
Promet robe nije predmet oporezivanja ovim porezom. Takođe, ukoliko strano lice nema status pravnog lica (već je na primer registrovano kao preduzetnik) promet se ne oporezuje.
Sa druge strane, ukoliko je domaće lice koje plaća naknadu za usluge pravno lice, preduzetnik koji vodi poslovne knjige ili nedobitna organizacija, porez se obračunava i plaća, dok stalne poslovne jedinice stranih lica, predstavništva i preduzetnici paušalci ne plaćaju ovaj porez (izuzeti su od obaveze).
Na primer, ukoliko firma organizovana kao doo plaća stranom partneru koji je preduzetnik naknadu za usluge koje joj je pružio, nema obaveze za porez po odbitku, jer strano lice nije pravno lice.
Predmet oporezivanja opisan je kao naknada za usluge koje se pružaju ili koriste u Srbiji. Međutim, zakon nije bliže odredio kriterijum za razlikovanje usluga koje se koriste u zemlji od onih koje se koriste u inostranstvu.
Ipak, sa velikom verovatnoćom možemo zaključiti da usluge koje se obavljaju od strane ljudi i resursa u inostranstvu i koriste u inostranstvu jesu prevo do granice sa Srbijom, pretovar, utovar i druge usluge manipulacije, osiguranje roba u stranom prevozu, usluge smeštaja u hotelu koji se nalazi u stranoj zemlji, usluge jela i pića u restoranima koji se nalaze u inostranstvu, usluge notara u stranoj zemlji i tako dalje.
Istom logikom, usluge pružene u Srbiji bile bi usluge prevoza unutar zemlje, usluge utovara, istovara i manipulacije u Srbiji, usluge održavanja nepokretnosti koja se fizički nalazi u našoj zemlji, usluge popravke opreme od strane zaposlenih u stranoj firmi koji posećuju Srbiju radi popravke i tako dalje.
Pored ove dve grupe, postoji i niz usluga za koje je teže odrediti da li su predmet oporezivanja. To su usluge koje pružaju strane firme sa resursima iz inostranstva, ali se one koriste u Srbiji. Na primer, dizajner zaposlen u stranoj firmi izrađuje promotivni materijal zaučešće domaće firme na lokalnom sajmu, zakup servera koji domaća firma koristi u redovnom radu u zemlji a koji plaća stranoj firmi, troškovi oglaavanja na Facebook-u i Google-u i drugim socijalnim mrežama i pretraživačima. Sve ove usluge predmet su oporezivanja porezom po odbitku jer se koriste u Srbiji.
Poreska stopa iznosi 20% i obračunava se na bruto prihod nerezidenta. Često se postavlja pitanje da li je ugovorena cena usluga neto ili bruto iznos – to je stvar dogovora između rezidenta i strane firme.
Ukoliko strano pravno lice ne prihvata da snosi troškove poreza, domaća lica treba da uzmu ugovoreni iznos kao neto, i da pre obračuna poreza izvrše brutiranje primenom koeficijenta 1,25.
Zakon predviđa oslobođenje za plaćanje nerezidentima koji potiču iz zemalja sa kojima Srbija ima sklopljen međudržavni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ovakvih ugovora ima 54. Većina predviđa potpuno oslobođenje od plaćanja poreza na usluge, ali neki od njih i ne (Rumunija, Tunis, Albanija, Indija i Pakistan) te treba proveriti detalje svakog ugovora pre isplate naknade za usluge.
Da bi iskoristio pravo na oslobođenje, domaći rezident mora da obezbedi potvrdu o rezidentnosti stranog lica, koja može biti na našem dvojezičnom POR2 obrascu ili na lokalnom obrascu koji izdaju institucije strane zemlji, koji zatim treba prevesti kod sudskog tumača.
Pored ovoga, uslov je da strano lice bude stvarni vlasnik prihoda, a to znači da naplatu vrši u svoje ime i za svoj račun (ne prosleđuje novac nekom trećem licu).
Posebno napominjemo da oslobođenje od plaćanja poreza zbog postojanja međudržavnog ugovora ne isključuje obavezu podnosšenje poreske prijave, koja se od 1.3.2016. podnosi isključivo elektronski. Baš suprotno, privredni subjekti su u obavezi da za svaku isplatu koja je oslobođena poreza podnesu poresku prijavu i potvrdu o rezidentnosti (Certificate of Residence) kao prilog prijavi, bez izuzetka, čak i kada je potvrda podneta kao prilog nekog ranijoj prijavi.
Valja na kraju pomenuti da najgori tretman imaju isplate prema zemljama poreskog raja. Ove isplate oporezive su stopom od 25%, za sve vrste usluga, bez obzira na mesto pružanja i korišćenja.
Vezano sa ovu temu, interesuje me da li rezidentna firma, pravno lice iz R.Srbije koje se nalazi u zakupu (zakup poslovnog prostora) koji je u vlasnistvu Nerezidenta isto na teritoriji R.Srbije ( zgrada se nalazi u vlasnistvu Nerezidenta, mora da plati porez po odbitku prilikom isplate fakture za zakup nerezidentu.
Nerezident u Srbiji posluje preko ogranka (ogranak posluje i vodi knjige kao svaki drugi DOO i podleze oporezivoj dobiti na kraju godine u R.Srbiji) i faktura za zakup stize od strane ogranka, koji ima svoj PIB i MB, samo je nedoumica da li prilikom isplate zakupa Ogranku treba obracunati i platiti porez po odbitku
Hvala!