Vlada Republike Srbije, na nedavno održanoj konferenciji za štampu, najavila je izmene:

• Zakona o porezu na dohodak građana i
• Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ideja izmena je da se:

• stane na put daljem angažovanju „zaposlenih“ u formi preduzetnika, ali i
• da se uvedu olakšice za porez i doprinose poslodavcima koji zaposle preduzetnike koje trenutno angažuju (i ne samo njih).

Tekst koji ovom prilikom analiziramo je nacrt predloga, i moguće je da će usvojena rešenja da se razikuju od najavljenih. Takođe, u ovom momentu nije poznat stav zakonodavca ka nekim pitanjima, pa možemo samo nagađati kako će primena izgledati u praksi. I pored toga, odlučili smo se da pokušamo da analiziramo objavljeni tekst kako bi približili izložene ideje svima na koje se ove promene odnose.

Šta je suština problema koji država pokušava da reši i na koga se odnose ove izmene

Izmene se odnose na firme koje umesto da angažuju zaposlene po ugovoru o radu, predlažu zaposlenima da se registruju kao preduzetnici, najčešće paušalno oporezovani. Umesto zarade, poslodavac plaća naknadu po fakturama koje mu izdaju preduzetnici. „Zaposleni“ preduzetnik sam je odgovoran za svoje poreske obaveze, koje plaća po rešenju Poreske uprave (ukoliko ima status „paušalca“).

Promene tangiraju i preduzetnike koji vode poslovne knjige. Naime, u nacrtu predloga izmena navodi se da se pod preduzetnikom smatra:

• preduzetnik paušalac, i
• preduzetnik koji vodi poslovne knjige.

Sve o čemu govorimo nadalje u tekstu važi kako za paušalce, tako i za preduzetnike koji vode poslovne knjige i isplaćuju (ili ne) ličnu zaradu.

Zašto ovaj način saradnje firmi i preduzetnika smeta državi?

Jedna od osnovnih posledica ovako opisanog angažovanja jeste poreska ušteda, iz ugla poslodavca, odnosno gubitak novca od poreza iz ugla države.

Naime, preduzetnik paušalac oporezovan je sa okvirno 30.000 – 40.000 dinara mesečno. Ovo je samo ilustrativni primer, s obzirom da iznos poreske obaveze varira od preduzetnika do preduzetnika, u zavisnosti od delatnosti i opštine na kojoj je registrovao sedište.

Preduzetnik paušalac može da ostvari do 6.000.000 prihoda tokom godine. Ako ravnomerno rasporedimo ovaj prihod na mesece, preduzetnik može da ostvari do 500.000 dinara prihoda svakog meseca, uz plaćanje poreaz i doprinosa u iznosu od recimo 30.000 – 40.000 dinara (stvarni iznosi se mogu umnogome razlikovati od našeg ilustrativnog primera).

Za razliku od toga, poslodavac koji angažuje radnika po osnovu ugovora o radu, na isplaćenu zaradu plaća oko 65% poreza i doprinosa (za plate čiji je neto iznos nešto iznad 2.000 EUR). Za zarade koje se isplaćuju iznad maksimalne osnovice doprinosa, procentualno opterećenje je povoljnije.

Dakle, porez i doprinosi na rad fizičkog lica su značajno veći ako se to lice angažuje kao zaposleni, nego kada se fizičko lice angažuje kao preduzetnik.

Tome treba dodati da zaposleni sa visokim zaradama po pravilu postaju obveznici godišnjeg poreza na dohodak, dok paušalci vrlo retko dolaze na udar ovog poreza, što je još jedna ušteda za poslodavca i zaposlenog-preduzetnika.

Kako da razlikujemo ko je suštinski zaposlen a ko je preduzetnik – lice koje samostalno obavlja delatnost?

Jedna od suštinskih razlika između lica koje je zaposleno i lica koje je preduzetnik, samostalnost u radu.

Zaposleni po pravilu prima naloge od svog pretpostavljenog. Poslodavac utiče na procese rada i vreme koje zaposleni provodi na radnom mestu.

Za razliku od toga, preduzetnik se obavezuje da će pružiti određenu uslugu, ali uživa samostalnost u radu. Prilikom organizacije i izvršenja posla, obično uživa slobodu da uredi svoje radno vreme i procese rada po sopstvenom nahođenju.

U svom poslovanju, izložen je poslovnom riziku. Ukoliko dođe do naglog skoka cena inputa, on će zaraditi manje.

Zaposleni, za razliku od toga, načelno je zaštićen od poslovnog rizika. Ukoliko se desi problem u snabdevanju sirovinama ili oscilacija u deviznom kursu valute po kojoj firma plasira dobra, zaposleni po pravilu to neće osetiti. Njegova plata biće ista kao i prethodnog meseca, kada nije bilo turbulencija u poslovanju.

Ono što država želi da postigne najavljenim merama jeste da preduzetnici čiji odnos sa klijentom liči na odnos poslodavac – zaposleni, budu formalno angažovani kao zaposleni.

Država je najavila da će proveru samostalnosti sprovoditi primenom tkz testa samostalnosti koji sadrži 9 indikatora da li je neka osoba zaista samostalna u radu. Ukoliko osoba odgovori sa „DA“ na 5 od 9 kriterijuma, smatraće se da nije samostalna. Za isplate ka preduzetniku koji „ne prolazi“ test (odgovori sa „DA“ na 5 i više pitanja) predviđeno je plaćanje poreza i doprinosa od strane poslodavca.

Test samostalnosti

Test samostalnosti sadrži 9 kriterijuma za ispitivanje koliko je preduzetnik samostalan u nastupu na tržištu:

1.nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;

Uobičajeno je da preduzetnik koji je samostalan u svom nastupu prema klijentu sam organizuje radno vreme. Klijent je obično zainteresovan za rok do kojeg usluga treba da bude okončana. Eventualno, ako je plaćanje ugovoreno po radnom satu, klijent će biti zainteresovan za broj utrošenih radnih sati.

Na primer, kada firma angažuje knjigovodstvenu agenciju, ona „ne ulazi“ u to kada zaposleni ili sam preduzetnik knjiže dokumentaciju u toku radnog dana. Takođe im nijerelevantno da li knjigovođa u kancelariji provodi 8 sati (ili manje ili više od toga). Klijent je zainteresovan isključivo za rezultate rada – da li je dokumentacija ispravno proknjižena i to u zakonskom ili ugovorenom roku.

Za razliku od toga, preduzetnik koji mora određeni broj sati da provede na mestu rada, što kontroliše poslodavac, koji određuje i kada preduzetnik pravi pauze u radu i kada će koristiti odsustvo (bolovanje ili godišnji odmor) nije samostalan u domenu organizacije rada i ne prolazi ovaj kriterijum testa.

2. preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni materijal, alat, opremu ili druga materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku;

Preduzetnik u tradicionalnom smislu po pravilu koristi sopstvene prostorije za rad. Pomenuta knjigovodstvena agencija uobičajeno organizuje posao u svoj prostorijama, a ređe u kancelariji svog klijenta. Neki preduzetnici obavljaju rad na terenu ili rade od kuće.

Preduzetnici zaposleni kod poslodavca po pravilu obavljaju rad u kancelariji poslodavca. Poslodavac obezbeđuje opremnljeno radno mesto i materijal za rad.

Preduzetnik koji obavlja rad u prostorijama poslodavca, sa njegovom opremom i materijalom za rad ne prolazi ovaj kriterijum testa.

3. nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje, ili uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

Ukoliko poslodavac plaća eksterne obuke ili vrši internu obuku preduzetnika ili rukovodi procesima rada, dakle izdaje detaljna uputstva „kada i kako nešto uraditi“, preduzetnik prema ovom kriterijumu nije samostalan u radu.

Ukoliko klijent naručuje uslugu od preduzetnika, ali ne upravlja načinom na koji preduzetnik izvršava naručeni posao, preduzetnik prolazi ovu stavku testa.

4. nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica u sredstvima informisanja ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

Ukoliko je poslodavac regrutovao osobu preko oglasa za posao ili posredstvom agencija za zapošljavanje, a ta osoba naknadno registruje preduzetnika ili je već bila registrovana kao preduzetnik u trenutku regrutovanja, poslodavac i preduzetnik „padaju“ na ovoj tački.

5. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja posao učestalim zajedničkim radom sa drugim preduzetnicima, odnosno preduzetnicima paušalcima, angažovanim od strane istog nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem ili sa njihovim zaposlenima;

Ovaj kriterijum uklapa se sa tačkom 2) i tačkom 4). Zakonodavac je smatrao da činjenica da preduzetnik učestalo sarađuje sa drugim preduzetnicima koji rade za istog poslodavca ili sa njegovim zaposlenima, ukazuje da se potencijalno radi o osobi koja po prirodi svog poslovnog-pravnog odnosa sa poslodavcem treba da bude zaposlena. Osobe koje rade u timu sa navednim licima, „padaju“ na ovom kriterijumu.

6. najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;

Preduzetnik koji je ostvario više od 70% prihoda u prehodnih 12 meseci od jednog klijenta i sa njima povezanih lica (na primer kompanija koje imaju iste osnivače), ne prolazi ovaj uslov. Preduzetnici koji svakako posluju sa više klijenata verovatno neće biti u problemu da zadovolje ovo pravilo.

7. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;

Zakonodavac je pokušao da definiše jedan od elemenata samostalnosti kao preuzimanje uobičajenog poslovnog rizika. Ovaj kriterijum verovatno će se kontrolisati proverom ugovora i činjenice na koga od ugovornih strana padaju operativni, komercijalni i finansijski rizik (na primer rizik promene deviznog kursa). Ukoliko je teret rizika na preduzetniku, on prolazi ovu stavku testa.

8. ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima;

Ukoliko ugovor o saradnji između preduzetnika i nalogodavca sadrži klauzulu zabrane konkurencije (non-competitive clause), preduzetnik pada na ovom stepeniku testa.

9. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Ostaje pitanje kako će se utvrditi koliko dana je preduzetnik radio za klijenta, ukoliko se ne vodi eveidencija radnih sati/dana po klijentima/projektima.

Prema našem mišljenju, jedna od mogućnosti je da se na osnovu izdatih faktura na mesečnom nivou zaključi da je preduzetnik radio ceo mesec za poslodavca. Na primer, ako preduzetnik izda fakturu sa opisom „Usluge savetovanja za mesec novembar 2019. godine, 160 h“ to bi moglo da ukazuje da je preduzetnik radio 30 dana u novembru za klijenta (poslodavca). Ovo je samo naše nagađanje, a kako će Poreska uprava da kontroliše ispunjenost ovog, i ostalih 8 uslova, ostaje da vidimo (ako i kada najavljene izmene budu usvojene i stupe na snagu).

U narednom tekstu pišemo o tome kakvo oporezivanje će se primeniti na poslodavce i preduzetnike koji ne prođu test od 01.01.2020. godine, ako najavljene izmene budu usvojene u trenutno objavljenom obliku, kao i kakve benefite je pripremila Republika Srbija za one koji odluče da isprate ovu reformu i zaposle ljude koje su do sada angažovali kao paušalce.

U posebnom tekstu izdvajamo pitanja i moguće odgovore na pitanja koja je ova tema pokrenula među preduzetnicima.