Preduzetnik može slobodno da raspolaže svojim profitom odnosno neto prihodom preduzetnika.

Neto prihod odnosno profit predstavlja iznos koji je preostao nakon što su iz prihoda pokriveni svi troškovi poslovanja.

Ovo važi i za preduzetnika paušalca i za preduzetnika koji vodi poslovne knjige (knjigaša).

Novac može da se podiže u gotovom, na šalteru banke ili da se isplati sa poslovnog računa na privatni račun preduzetnika.

Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost uređuje da se podizanje novca u gotovom do 150.000 dinara može vršiti bez prilaganja dokumentacije iz koje se mogu utvrditi iznos, osnov i namena tog plaćanja (rešenje, odluka, ugovor, račun i dr.), a koja se banci podnosi na uvid i overu (datum prijema, pečat i potpis). Ovo je uređeno članom 2 pomenutog Pravilnika.

Ova odredba bila je izvor iz koje se razvila široko rasprostranjena zabluda da preduzetnici mogu da podignu samo do 150.000 din neto prihoda, i da taj iznos može da se podigne uvek, bez drugih ograničenja.

Naime, ako je preduzetnik generisao više od 150.000 din neto prihoda, nema razloga da taj novac ne podigne. Banka je obavezna, zbog gore navedene odredbe da tom prilikom od preduzetnika zatraži dokument iz kojeg će se videti osnov podizanja novca. Po našem mišljenju, to može biti odluka preduzetnika o podizanju neto prihoda.

Prilikom isplate odnosno podizanja neto prihoda, preduzetnici treba da vode računa o određenim ograničenjima.

Neto prihod može se podizati tek nakon izmirenja svih obaveza. Kod preduzetnika paušalaca obaveze se uglavnom svode na plaćanje poreza i doprinosa po rešenju i eventualno nekog dugovanja ka dobavljačima. Nakon što je izmirio sve obaveze ka drugima, paušalac može da podigne preostali novac. Prilikom isplate odnosno podizanja ovog novca, preduzetnik ne plaća nikakav dodatni porez.

Dakle, osnovno ograničenje za paušalce jeste njihova likvidnost – sposobnost da izmiruju svoje obaveze u roku. Likvidnost ne sme da bude ugrožena podizanjem novca za privatne potrebe preduzetnika. Zbog toga savetujemo da na poslovnom računu uvek imate određenu rezervu novca iz koje možete da servisirate svoje obaveze za nekoliko meseci, ukoliko dođe do zastoja u vašem poslovanju. Alternativno, možete uplatiti privatni novac na svoj poslovni račun kako biste obezbedili dovoljno sredstava za rad.

Kod preduzetnika koji vode poslovne knjige, pored likvidnosti treba voditi računa i o profitabilnosti. S obzirom da je podizanje neto prihoda zapravo isplata profita preduzetnicima, ne treba da se desi da na ime isplate neto prihoda podignete više novca nego što iznosi vaš profit za prethodne i tekuću godinu.

Uvid u profitabilnost ima vaš računovođa, pa vam on može pomoći da ostanete u dozvoljenim okvirima. Preporučujemo da barem dva puta godišnje proverite koliko ste profita generisali a koliko ste novca podigli odnosno isplatili na ime neto prihoda. Dok god je prvi broj veći – sve je uredu. Jedna provera neka bude u decembru, ako novac podižete redovno, jer je to poslednji momenat kada možete reagovati.

Ponavljamo, preduzetnici knjigaši ne plaćaju porez na iznos podignutog odnosno isplaćenog neto prihoda jer ne postoji nijedna poreska kategorija u poreskom sistemu Republika Srbije kojom se ova transakcija oporezuje. Preduzetnici knjigaši oporezovani su na iznos ostvarenog neto prihoda, kao razlike između generisanog prihoda i troškova. Momenat raspolaganja istim tim neto prihodom nije oporeziv.

Prenos novca na ime neto prihoda od samostalne delatnosti, prema davno datoj instrukciji Poreske uprave vrši se uz šifru 141, za gotovinske i 241 za bezgotovinske transakcije.