Novi Zakon o platnim uslugama počinje da se primenjuje 1. oktobra 2015. godine. Donosi brojne novine, a o nekima od njih smo već pisali (Pogledajte: Novi obrasci platnih naloga).

Jedna od najvidljivijih novina je uvođenje novih pružalaca platnih usluga i usluga elektronskog novca. Naime, starim Zakonom o platnom prometu, usluge platnog prometa mogle su da pruže Narodna banka Srbije, poslovne banke, preduzeća PTT saobraćaja i Trezor. Novi Zakon omogućava veću tržišnu utakmicu, uvođenjem novih subjekata, pre svega iz nebankarskog sektora. Oni će morati da zadovolje propisane uslove kako bi dobili dozvolu Narodne banke Srbije za rad. Javnost je posebno zainteresovana za instituciju elektronskog novca (kao što je Pay Pal), za čiji rad je sada kreiran zakonski osnov.

Dakle, platne usluge od 1. oktobra, moći će da pružaju sledeće institucije:

1. Banke,
2. Institucije elektronskog novca,
3. Platne institucije,
4. Narodna banka Srbije,
5. Uprava za trezor,
6. Javni poštanski operater.

Puno promena desilo se i u osnovnim pojmovima u vezi platnog prometa na koje smo navikli. Umesto termina dužnik i poverilac, u novom Zakonu figurišu platilac i primalac plaćanja. Umesto termina poslovna banka, ubuduće ćemo koristiti termin platiočev pružalac platnih usluga i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja. Iako rogobatno, bilo je neophodno proširiti ove pojmove, jer osim banaka, platne usluge pružaće i druge institucije.

Zakon unosi i veću zaštitu za korisnike platnih usluga. Na primer, u slučaju gubitka, krađe i zloupotrebe platne kartice, o čemu je obavestio pružaoca platnih usluga (banku ili drugu instituciju), korisnik odgovara za štetu do 15.000 dinara. Za preostali iznos štete odgovra banka odnosno druga institucija koja pruža platne usluge odnosno koja je izdala platnu karticu.

Jasno se definiše i odgovornost pružaoca usluga za nepravilno izvršene platne transakcije, kao i procedura povraćaja pogrešno uplaćenih sredstava.

Promene su sistemske i brojne, te ćemo o ovoj temi sigurno još pisati.