Likvidacija firme traje u redovnom postupku nešto više od 120 dana.

Ukoliko želite da pokrenete postupak likvidacije, prvo što treba da uradite jeste da angažujete pravnika.

Pravnik će pripremiti dokumentaciju o otvaranju postupka likvidacije i istu će registrovati u Agenciji za privredne registre.

Otvaranjem likvidacije u naziv firme dodaju se reči „U LIKVIDACIJI“.

Zbog promene naziva firme, zakonski zastupnik firme treba da ode u banku i potpiše novi karton deponovanih potpisa. Ovo je procedura u većini banaka.

Nakon što APR donese rešenje o pokretanju (otvaranju) postupka likvidacije, knjigovođa će pripremiti vanredne bilanse i obračunati porez na dobit za period od početka tekuće godine do dana otvaranja postupka likvidacije.

Bilansi se predaju Agenciji za privredne registre u roku od 60 dana, a poreska prijava Poreskoj upravi u roku od 30 dana.

Nakon što knjigovođa obračuna porez na dobit, a pre nego što preda poresku prijavu, treba da platite porez na profit koji ste ostvarili od početka poslovne godine do otvaranja postupka likvidacije. Ukoliko niste generisali dobit u ovom periodu, neće biti ni poreza za plaćanje.

Nakon otvaranja likvidacije, ne plaćaju se (nadalje) akontacije poreza na dobit.

Firme u postupku likvidacije ne plaćaju ni članarinu Privrednoj komori Srbije.

Otvaranjem likvidacije, firma više nema direktora već likvidacionog upravnika. Obično se na tu funkciju imenuje dosadašnji direktor.

Poreske obaveze za likvidacionog upravnika plaćaju se do okončanja likvidacije, svakog meseca na isti način kao i što se to čini za direktora. Koji porezi će biti plaćeni, zavisi od načina angažovanja likvidacionog upravnika. 

Tokom postupka likvidacije, firma ne treba da ugovara nove poslove, već samo da naplaćuje potraživanja i prodaje imovinu kako bi prikupila sredstva iz kojih će izmiriti eventualne obaveze prema dobavljačima, zaposlenima, državi i ostalim poveriocima.

Svakodnevne aktivnosti nastavljaju se normalno – firma naplaćuje postojeća potraživanja i plaća svoje obaveze (zakup poslovnog prostora, mesečne režije, račune advokatu i računovođi, poreske obaveze) do okončanja likvidacije.

Do kraja postupka likvidacije, firma treba da izmiri sva svoja dugovanja. Tek nakon toga, postupak likvidacije može da se okonča.

U dugovanja odnosno obaveze spadaju i pozajmice osnivača. Ukoliko postoje, moraju pre kraja likvidacije biti zatvorene, bilo isplatom, ako za to postoji dovoljno novca bilo konverzijom u kapital. Ovo poslednje registruje se u Agenciji za privredne registre. O detaljima ovog postupka potrebno je posavetovati se sa pravnikom.

Pravnik priprema dokumentaciju za okončanje postupka likvidacije. O tome firma donosi odluku.

Na dan donošenja Odluke o okončanju postupka likvidacije, knjigovođa priprema poreski bilans i obračunavamo porez na dobit. Uobičajeno, u ovom periodu firma ne ostvaruje profit i ne plaća porez na dobit, mada se izuzetno može desiti i drugačije. Poreske prijava za porez na dobit podnosi se u roku od 30 dana od dana okončanja likvidacije.

Obračunavaju se i ostale poreske obaveze, najčešće porez i doprinosi na rad likvidacionog upravnika za poslednji mesec poslovanja.

Kada su predate sve poreske prijave i plaćene sve poreske obaveze, predaje se:
• zahtev za izdavanje uverenja da je firma izmirila sve poreske obaveze (Poreskoj upravi) i
• zahtev za izdavanje uverenja da su izmireni svi lokalni javni prihodi (lokalnoj samoupravi).

Nakon predaje zahteva, poreski inspektor proverava da li je firma izmirila uredno sve svoje obaveze. On može tražiti dodatnu dokumentaciju kako bi proverio da li je firma izmirila poreze i doprinose za rad osnivača i direktora i zakup poslovnog prostora i nekoliko godina unazad.

Ukoliko je sve uredno, poreski inspektor će izdati uverenje. Nakon toga, uverenje treba ishodovati i u lokalnoj samoupravi.

Izdavanje ova dva uverenja treba sinhronizovati, jer važe samo 5 dana od izdavanja i u tom roku, oba, treba predati u Agenciju za privredne registre, zajedno sa dokumentacijom koju će pripremiti pravnik.

Nakon toga, Agencija za privredne registre izdaće rešenje o brisanju firme, a računovođa će pripremiti vanredne finansijske bilanse na dan brisanja firme i iste će predati Agenciji za privredne registre u roku od 60 dana.

Novac koji preostane na tekućem računu firme nakon likvidacije firme pripada osnivačima. Ovaj novac naziva se likvidacioni ostatak. Likvidacioni ostatak iznad vrednosti osnivačkog uloga ima poreski tretman dividende. To znači da je firma dužna da (pre brisanja) izmiri porez u iznosu od 15% na likvidacioni ostatak (iznos novca i imovine iznad visine kapitala koji pripada osnivačima). Ukoliko se osnivaču raspodeljuje novac koji je manji od vrednosti njegovog upisanog osnivačkog uloga, porez na dividendu se ne plaća.

U toku postupka likvidacije, firmu očekuju barem sledeći troškovi:

• troškovi naknade za rad likvidacionog upravnika sa pripadajućim porezom i doprinosima za 4-5 meseci
• troškovi zakupa poslovnog prostora za 4-5 meseci
• troškovi vođenja poslovnih knjiga za 4-5 meseci i izrade dva seta vanrednih finansijskih izveštaja i poreske prijave poreza na dobit (na dan otvaranja i na dan zatvaranja likvidacije)
• porez na dobit za period do otvaranja likvidacije i u toku likvidacije (ako je firma generisala oporezivu dobit)
• troškovi bankarske provizije
• troškovi registracionih taksi APR-a
• troškovi ishodovanja uverenja kod Poreske uprave i lokalne samouprave

Obezbedite određeni iznos novca za nepredviđene troškove.