Poslodavac može da isplati zaposlenom solidarnu pomoć u slučaju rođenja deteta, ukoliko je ovakvo darivanje predvideo opštim aktom ili ugovorom o radu. Ova mogućnost regulisana je članom 120. Zakona o radu.
Radi se o mogućnosti, a ne obavezi. Poslodavci ne moraju da vrše isplate ako ih nisu predvideli. Ako su ih predvideli u svojim opštim aktima, tada su dužni i da ih isplaćuju.
Zakon o radu ne daje dalja preciziranja po pitanju visine isplate. Firme same mogu da odrede iznos koji će isplaćivati. Solidarna pomoć mora biti jednaka za sve zaposlene, i isplaćuje se za svako novorođeno dete.
U članu 105. Zakona o radu definisano je da se solidarne pomoći ne smatraju zaradom, pa se na njih ne obračunavaju i ne plaćaju socijalni doprinosi. Zbog toga je važno da se isplata novca u slučaju rođenja deteta u aktima definiše kao solidarna pomoć, a ne kao drugo primanje.
Poreski tretman isplate solidarne pomoći uređen je Zakonom o porezu na dohodak građana. U članu 18. koji uređuje poreska oslobođenja, predviđeno je da se na solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po novorođenom detetu, ne plaća porez na zarade.
Određeni broj poslodavaca opredeljuje se da zaposlenima isplati neoporezivi iznos, koliko god da on iznosi u momentu isplate. Ostali poslodavci u aktima definišu određeni nominalni iznos za ove potrebe (na primer 50.000 dinara po detetu).
Ovo pravo utvrđuje se po rođenom detetu, te zaposleni koji dobije blizance ima pravo na dvostruki iznos.
Ukoliko poslodavac isplati solidarnu pomoć preko ovog iznosa, na razliku obračunava i plaća porez po stopi od 10%. Osnovica za primenu ove stope je brutirana razlika iznad neoporezivog iznosa. Brutiranje se postiže množenjem iznos razlika sa koeficijenom 1,111111.
Na primer, ako pretpostavimo da, po poslednjim objavljenim podacima, prosečna zarada u momentu isplate solidarne pomoći iznosi 80.000 din, a da je poslodavac predvideo isplatu od 90.000 din, razlika na koju treba platiti porez je 10.000 dinara.
Razlika se množi sa 1,111111 i tako dobija osnovica za porez koja iznosi 11.111,11 dinara. Primenom stope od 10% na ovaj iznos dobija se iznos poreza od 1.111,,11 dinara.
O obračunatom porezu poslodavac podnosi poresku prijavu PPP-PR na portalu ePorezi. Prilikom podnošenja poreske prijave, dobija se BOP – jedinstveni poziv na broj odobrenja, koji se navodi prilikom plaćanja poreza.
Porez treba platiti istog dana kada se vrši isplata solidarne pomoći.
Oporezivi iznos solidarne pomoći isplaćuje se zaposlenom na tekući račun, korišćenjem šifre plaćanja 240, dok se za neoporezivu isplatu koristi šifra 241.
Poslodavac za svaku isplatu solidarne pomoći zaposlenom o tome treba da sačini odluku.
0 komentara