Sredinom prošle godine doneta je nova Uredba o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, koja je obajavljena u Sl. glasniku RS br. 59/2013.

Ovom uredbom uređuje se način na koji rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu prebiti dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.

Predmet prebijanja, odnosno kompenzacije, može biti svako dospelo novčano potraživanje i dugovanje po osnovu već realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe ili usluga. Na primer, ukoliko ste izvezli inostranom partneru određenu količinu robe i za ovaj izvoz mu izdali račun koji je dospeo, a ujedno Vam je isti partner pružio određenu uslugu, za koju je izdao račun koji je dospeo, možete ovo dugovanje i potraživanje prebiti.

Neophodno je da budu ispunjeni određeni osnovni uslovi:

– da je promet nastao (roba je isporučena, usluga je pružena – ne možete vršiti prebijanje pre isporuke robe ili usluge),

– da ste izdali odnosno primili odgovarajući račun,

– da su potraživanja i dugovanja dospela na naplatu u novcu,

– da se radi o tekućim a ne kreditnim poslovima sa inostranstvom (od datum isporuke odnosno pružanja usluge nije prošlo više od 360 dana),

– da učesnici spoljnotrgovinskog prometa nisu u blokadi, kao i

– da prebijanje nije zabranjenom nekim posebnim propisom zemalja iz kojih potiču učesnici.

Da podsetimo – kreditnim poslom sa inostranstvom smatra se i uvoz odnosno izvoz koji nije naplaćen odnosno plaćen u periodu dužem od godinu dana. Ovakvi poslovi prijavljuju se Narodnoj banci Srbije.  Prema Uredbi navedenoj u prvom pasusu ovog teksta, kompenzuju se samo poslovi koji se ne smatraju kreditnim, i samo njih obrađujemo u ovom tekstu.

Može se vršiti prebijanje dve transakcije različite visine. U tom slučaju, dug/potraživanje manje vrednosti zatvara se u potpunosti, dok se dug/potraživanje veće vrednosti zatvara u iznosu manjeg duga/potraživanja, a ostatak preostaje da se plati/naplati.

O prebijanju međusobnih dugovanja i potraživanja, učesnici sastavljaju i overavaju sporazum (ugovor) u pismenom obliku. U sporazumu se može odrediti datum prebijanja od koga prestaju da važe potraživanja po osnovu relizovanih spoljnotrgovinskih poslova. Ovaj datum ne može biti raniji od datuma potpisivanja sporazuma. Ukoliko se posebno ne definiše, datumom prestanka potraživanja i obaveza smatra se datum potpisivanja sporazuma. Vodite računa da ukoliko od datuma isporuke koji je naveden na fakturi do datuma kompenzacije koji se navodi u sporazumu protekne više od 360 dana, radi se o kreditnim poslovima sa inostranstvom, koji se prebijaju u skladu sa drugom uredbom. 

Rezident je odgovoran za tačnost podataka koji su uneti u dokumentaciju o prebijanju, koju je obavezan da čuva 10 godina.

Ovom Uredbom mogućnost prebijanja dozvoljena je i ograncima stranih pravnih lica, a značajnu novinu predstavlja i ukidanje obaveze izveštavanja nadležnih institucija o realizovanim prebijanjima, što je u skladu sa obećanjima o administrativnom i birokratskom rasterećenju privrede.

Prebijanje, u smislu ove uredbe, može biti:

1) bilateralno – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga;

2) intrakorporativno – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije;

3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član.