Završni račun je zakonska obaveza svakog društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) u Srbiji, bez obzira na to da li je firma imala promet, zaposlene i ostvarenu dobit, ili ne.

U okviru završnog računa za d.o.o. sastavljaju se bilans stanja i bilans uspeha, kao i poreski bilans i poreska prijava poreza na dobit.

Upravo nerazumevanje ovih izveštaja najčešći je razlog zbog kog vlasnici privrednog društva imaju utisak da „nešto nije u redu“ – naročito u situacijama kada postoji dobit bez novca na tekućem računu ili kada firma ima gubitak, a ipak plaća porez.

U ovom tekstu objašnjavamo završni račun za d.o.o. – od osnovnih pojmova do praktičnih primera iz svakodnevne prakse.

Šta je završni račun za d.o.o.?

Završni račun je skup finansijskih i poreskih izveštaja kojima se prikazuje:

• kako je d.o.o. poslovalo tokom godine,
• koje prihode i rashode je ostvarilo,
• kakvo je stanje imovine, obaveza i kapitala,
• kolika je poreska obaveza poreza na dobit.

Završni račun se uvek odnosi na kalendarsku godinu (01.01–31.12).

Da li svaki d.o.o. mora da ima završni račun?

Da.

Obavezu izrade i predaje završnog računa imaju i firme koje su se registrovale krajem godine. Ako ste firmu registrovali u Agenciji za privredne registre 30. decembra, i tada ste obavezni da sastavite i predate završni račun za tu godinu.

Završni račun za d.o.o. je obavezan:

• čak i ako firma nije imala promet,
• čak i ako nije imala zaposlene,
• bez obzira na to da li je ostvaren dobitak ili gubitak.

Takozvane „neaktivne“ firme, koje nemaju poslovne prihode, nemaju izuzeće od obaveze izveštavanja, već umesto bilansa podnose izjavu o neaktivnosti, ako su za to ispunjeni uslovi.

Koji su uslovi koje treba da ispuni d.o.o. koji nije aktivan da bi mogao da podnosi Izjavu o neaktivnosti?

Izjava o neaktivnosti može se podneti umesto bilansa stanja i bilansa uspeha, kada firma nije imala poslovnih događaja niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama. Ovi uslovi su teško ispunjivi za d.o.o. firmu, jer gotovo da ne postoji firma koja i u periodu krajnje neaktivnosti nema bar jedan poslovni događaj tokom godine, niti jednu stavku imovine.

Ako firma nije imala poslovne promene tokom godine, ali poseduje neki imovinu, nisu ispunjeni uslovi za podnošenje Izjave o neaktivnosti, već treba podneti bilanse.

Firme koje ispunjavaju uslove da podnesu Izjavu o neaktinosti, podnose poresku prijavu za porez na dobit PP-PDP. Prijava se podnosi i kada je “prazna” odnosno kada ne postoje podaci koje bismo u njoj iskazali.

Šta sve obuhvata završni račun za d.o.o.?

Finansijski izveštaji:

• Bilans stanja
• Bilans uspeha
• Statistički izveštaj
• Napomene uz finansijske izveštaje

Poreski deo:

• Poreski bilans
• Poreska prijava poreza na dobit (PP PDP)

Bilans stanja d.o.o. – šta pokazuje i zašto je važan?

Bilans stanja pokazuje finansijski položaj firme na dan 31.12. (na dan bilansa)

Odgovara na tri ključna pitanja:

• šta firma ima (imovina),
• šta duguje (obaveze),
• koliki je kapital firme (vrednost koje pripada vlasnicima).

Bilans stanja ne prikazuje kretanje tokom godine, već stanje u jednom tačno određenom trenutku (na poslednji dan izveštajnog perioda – 31. decembar).

Bilans uspeha d.o.o. – prihodi, rashodi i rezultat poslovanja

Bilans uspeha prikazuje:

• prihode – trajno povećanje vrednosti
• rashode – trajan gubitak vrednosti
• dobit ili gubitak – finansijski rezultat poslovanja ostvaren tokom poslovne godine.

Finansijski rezultat dobija se kada od prihoda oduzmemo rashode. Ako su prihodi veći, firma ostvaruje dobitak. Ako su manji, firma je u gubitku.

Prihodi nastaju onda kada se fakturišu a ne onda kada se naplate. Isto važi i za rashode.

Zbog toga, prihod nije isto što i priliv na tekuće račun, a dobitak nije jednak saldu na tekućem računu.

Ako bilans stanja pokazuje šta firma ima, bilans uspeha pokazuje kako je firma poslovala.

Kako da razumete stavke u bilansu uspeha?

Poslovni prihodi

Prihodi od osnovne delatnosti:

• prodaja robe,
• pružanje usluga,
• proizvodnja, i
• ostali poslovni prihodi (na primer iznos ušteđenog poreza i doprinosa na zarade za zaposlene za koje imamo pravo da koristimo poreske olakšice).

Najčešće su to izdate fakture kupcima.

Finansijski prihodi

Prihodi koji nisu deo redovnog poslovanja:

• aktivne kamate, i
• kursne razlike.

Ostali prihodi

Prihodi koji nisu deo redovnog poslovanja:

• prodaja osnovnih sredstava,
• otpis obaveza,
• naplaćena ranije otpisana potraživanja.

Ovi prihodi su često jednokratni ili vanredni i ne znače da je firma dugoročno profitabilnija.

Poslovni rashodi

Troškovi redovnog poslovanja:

• nabavna vrednost robe koju ste prodali,
• zakup poslovnog prostora,
• amortizacija osnovnih sredstava,
• troškovi proizvodnih usluga, i
• Nematerijalni trokšovi.

Troškovi proizvodnih usluga

Na ovoj poziciji sabrani su:

• “podizvođači” koji za vas izrađuju deo vašeg proizvoda ili deo usluge koju isporučujete svojim kupcima,
• marketing,
• prevoz,
• telekom usluge,
• održavanje opreme i slično.

Nematerijalni troškovi

Na ovoj poziciji prikazani su:

• troškvi računovodstva,
• troškovi reprezentacije – poslovni ručkovi i pokloni za poslovne partnere,
• troškovi platnog prometna (provizije koje banka naplaćuje),
• troškovi članarina komorama i poslovnim udruženjima,
• troškovi eko takse, firmarine, poreza na imovinu i drugih taksi i naknada i slično.

Kako razumeti šta je “ušlo” u koju poziciju u bilansu?

Bilansne pozicije su zbirovi određenih konta u knjigovodstvu. Ako želite da saznate koji sabirci čine neku poziciju, potreban vam je bruto bilans ili zaključni list iz knjigovodstva. On sadrži sva konta koja su tokom godine korišćena u beleženju vašeg poslovanja.

Amortizacija – trošak bez odliva novca

Amortizacije predstavlja evidentiranje troškova kroz više narednih godina po osnovu nabavke opreme veće vrednosti.

Na primer, ako nabavite proizvodnu liniju u vrednosti od milion dinara u oktobru tekuće godine, a procenjujete da ćete ovu liniju koristiti u poslovanju narednih 10 godina, u poslovnim knjigama neće biti evidentirani troškovi od milion dinara, već će se svake godine u narednih 10 godina evidentirati 10% vrednosti u trošak. Ovaj postupak naziva se amortizacija.

Amortizacija umanjuje dobit, bez odliva novca sa poslovnog računa firme.

Odliv se dešava u prvoj godini, a troškovi se evidentiraju u nakoliko narednih godina.

Zato je nabavka osnovnih sredstava jedan od mogućih uzrok razilaženja dobiti u bilansu uspeha od iznosa salda na poslovnom računu.

Dobit d.o.o. nije jednaka stanju novca na tekućem računu 31. decembra

Dobit nije isto što i stanje novca na računu u banci.

Dobit je:

• računovodstveni rezultat (prihodi – rashodi),

dok je stanje na računu:

• stvarni novčani tok u datom trenutku.

Kada izdate račun kupcu, beleže se prihodi. Novac stiže tek kada kupac izmiri fakturu.

Neka plaćanja nisu troškovi. Na primer, kada uplatite dopozit zakupodavcu za iznajmljeni poslovni prostor, dolazi do odliva novca, ali ne i do beleženja rashoda. Depozit će vam biti vraćen, pa ne predstavlja trajni gubitak vrednosti za vašu firmu i samim tim se ne može smatrati rashodom.

Amortizacija, sa druge strane, proizvodi troškove ali ne i odlive u godina koje slede nabavci osnovnog sredstva.

Sve su ovo neki od razoga zašto se finansijski rezultat ne podudara sa saldom na računima u banci. Detaljnije o ovoma možete pročitati u našem tekstu Zašto se dobit u poslovnim knjigama razlikuje od iznosa novca koji imam na tekućem računu? – Experta

Da li se porez na dobit od 15% plaća na dobit iz bilansa uspeha?

Ne baš.

Dobit iz bilansa uspeha je računovodstvena dobit, dok se porez obračunava na osnovu poreskog bilansa. Računovodstvena dobit jeste polazni element u postupku računanja osnovice poreza na dobit.

Poreski bilans d.o.o. – kako dobijamo osnovicu poreza na dobit?

Poreska osnovica poreza na dobit na koju primenjujemo stopu od 15% da bismo dobili poresku obavezu jeste korigovana računovodstvena dobit.

Poreski bilans koriguje računovodstvenu dobit u skladu sa poreskim propisima.

To bismo mogli da predstavimo na sledeći način kroz uprošćenu šemu:

Dobitak iz bilansa uspeha

+ troškovi koji nisu poreski priznati

= oporeziva dobit = poreska osnovica

Najčešće korekcije:

• reprezentacija iznad limita od 0,5% od ukupnih prihoda,
• ugovorne kazne i penali i prekršajne kazne,
• privatni troškovi vlasnika,
• troškovi bez validne dokumentacije,
• neplaćeni doprinosi za osnivača po PP ODO za decembar,
• neisplaćene naknade troškova zaposlenima (prevoz na posao, službena putovanja)
• razlike u amortizaciji.

Da li smem da potrošim više od 0,5% ukupnog prihoda na reprezentaciju?

Da.

Firma može da potroši više od 0,5% ukupnog prihoda na reprezentaciju, ali će samo do ovog inosa trošak reprezentacije biti priznat prilikom obračuna poreza na dobit. Ostatak troškova reprezentacije neće uticati na poresku obavezu – kao i da ih firma nije imala. Oni su poreski neutralni.

Kako utiču nepriznati troškovi na poresku osnovicu?

Nepriznati troškovi se kroz obračun poreske osnovice neutrališu, kao i da nisu nastali.

Na primer, ako je firma imala milion dinara prihoda i od troškova samo trošak ugovorne kazne od 100.000 din, njen finansijski rezultat biće dobitak u bilansu uspeha od 900.000 dinara.

Njen poreski bilans će identifikovati troškove kazni koji se ne priznaju, te će ih dodati na ostvaren finansijski rezultat iz bilansa uspeha, i time ih neutralisati. Oporeziva dobit biće milion dinara. Porez na dobit od 15% biće 150.000 dinara. Dakle, kao da ugovorne kazne nije ni bilo.

Šta kada firma ostvari gubitak?

Ako firma ostvari gubitak, mogu se desiti dve situacije:

Gubitak iz bilansa uspeha + poreski nepriznati troškovi = gubitak u poreskom bilansu

Gubitak iz bilansa uspeha + poreski nepriznati troškovi = dobitak u poreskom bilansu

U prvoj situaciji, firma nema oporezivu dobit i ne plaća porez na dobit. Ipak poreska prijava PP-PDP mora da se podnose. Poreski gubitak može da se koristi da se umanji oporeziva dobit u sledećih pet godina.

U drugoj situaciji, firma ima oporezivu dobit i plaća porez na dobit. Poreska prijava se, naravno, podnosi.

Finansijski gubitak, a poreski dobitak kod d.o.o. – objašnjeno na primeru

Računovodstveno:

prihod: 3.000.000 RSD

rashod: 3.200.000 RSD

gubitak: 200.000 RSD

Poreske korekcije:

reprezentacija iznad limita: +150.000

privatni troškovi: +100.000

poreska dobit: 50.000 RSD

firma plaća porez, iako je u finansijskom gubitku.

Koju poresku prijavu podnosi d.o.o.?

Društvo ograničene odgovornosti podnosi PP PDP – poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica

Porez na dobit za d.o.o. iznosi 15%.

Šta se dešava sa dobiti d.o.o.?

Dobit može:

• ostati neraspoređena,
• pokriti ranije gubitke,
• biti isplaćena kao učešće u dobiti (kolokvijalno “dividenda”), ako nema nepokrivenih gubitaka iz ranijih godina.

Isplata dobiti nije automatska.

Isplata dobiti d.o.o. – kada i kako?

Za isplatu dobiti potrebno je:

• doneti odluku skupštine,
• obračunati i platiti porez na dividendu. Porez iznosi 15%.

Na ostvarenu dobit koja se podigne, firma efektivno plati oko 27,75% poreza (15% poreza na dobit + 15% poreza na dividendu). Ovo se ne smatra dvostrukim oporezivanjem, iako se porez plaća u dve iteracije – jednom na ostvarenu dobit, a drugi put na isplatu učešće u istoj toj dobiti. Jednom se oporezuje firma, a drugi put osnivač. Međutim, porez oba puta obračunava i plaća firma.

Popis imovine i obaveza – obavezan, ali često zanemaren pripremni korak za završni

Popis služi za usklađivanje stvarnog stanja sa knjigovodstvenim podacima.

Praktično, to je provera da i je stanje u knjigama tačno pre nego što pristupimo izradi bilansa.

Popis se ne predaje APR-u, ali je zakonska obaveza.

Gde i kada se predaje završni račun za d.o.o.?

• Finansijski izveštaji predaju se u elektronskoj formi APR-u do 31. marta
• Poreska prijava predaje se u elektronskoj formi Poreskoj upravi do 29. juna (odnosno do 28. Juna za prestupne godine – zakonski je rok definisan kao 180 dana od 31. decembra pa otud odstupanje)

Ko predaje završni račun?

Bilanse priprema i učitava računovođa. Poslednji korak predaje bilansa je potpisivanje zahteva elektronskim potpisom zakonskog zastupnika. Bilanse ne može elektronski da potpiše niko drugi do zakonski zastupnik. Zbog toga je neophodno da u trenutku podnošenja zakonski zastupnik ima ispravan elektronski potpis.

Poresku prijavu, sa poreskim bilansom priprema i predaje računovođa. Za predaju poreske prijave zakonski zastupnik može da ovlasti računovođu, pa njegov elektronski potpis nije neophodan za ovaj korak.

Šta su Napomene uz finansijske izveštaje?

Napomene su deo redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

To je dokument koji sadrži tekstualna objašnjenja računovodstvenih politika koju primenjuje firma i tabele sa podacima o pojedinim pozicijama iz bilansa. Služi da dodatno pojasni i prezentuje neke podatke koji se inače ne vide u bilansu stanja i uspeha.

Napomene sadrže računovodstvene politike koje su definisane u Pravilniku o računovodstvu.

Pravilnik o računovodstvu je interni dokument – opšti akti – koji mora da poseduje svako privredno društvo.

Šta su transferne cene?

Transferne cene su cene po kojima se odvijaju transakcije između povezanih lica.

Povezana lica su lica koja imaju mogućnost međusobne kontrole (na primer dve firme koje imaju istog vlasnika sa udelom preko 25%).

Ako firma ima transakcije (pozajmice ili kupoprodaju dobara ili usluga) sa povezanim licem, dužna je da to prikaže u poreskom bilansu i da izveštaj o transakcijama podnese Poreskoj upravi.

Najčešća pitanja o završnom računu za d.o.o.

Da li d.o.o. mora da preda završni račun ako nije imalo promet?
Da, završni račun za d.o.o. se predaje bez obzira na poslovnu aktivnost. Ako firma ispunjava uslove, može se predati Izjava o neaktinosti.

Koliki je porez na dobit za d.o.o.?
Porez na dobit pravnih lica iznosi 15%.

Da li se dobit d.o.o. automatski isplaćuje vlasnicima?
Ne, isplata dobiti zahteva odluku skupštine i dodatni porez.

Da li gubitak znači da d.o.o. ne plaća porez?
Ne nužno – poreski rezultat može biti različit od računovodstvenog.