Uvođenje policijskog časa, ograničavanje kretanja, ukidanje međugradskog i gradskog prevoza doveli su do otežanog poslovanja. Mnogi poslodavci suočavaju se sa nemogućnošću da održe kontinuitet rada. Prihodi izostaju u ugostiteljstvu, turizmu, zabavi, sportu, maloprodaji neprehrambenih dobara. Ove promene na tržištu zahtevaju promene u organizaciji rada zaposlenih. U nastavku dajemo pregled opcija koje su pred poslodavcima u privatnom sektoru.

1. RAD OD KUĆE

Rad od kuće ili rad na daljinu je najbolja opcija kako za poslodavce, tako i za radnike. Posao ne trpi, a smanjuje se rizik oboljevanja. Ukoliko ste u mogućnosti, organizujte svoj posao na ovaj način.

Kako bi pravno regulisao rad od kuće, poslodavac treba da donese Odluku o radu od kuće ili da pripremi Aneks ugovora o radu za svakog zaposlenog. Odlukom i/ili Aneksom treba urediti:
– radno vreme zaposlenih
– načina vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog
– nabavku, instaliranje i održavanje sredstava za rad koje poslodavac obazbeđuje zaposlenom tokom rada od kuće
– korišćenje ličnih sredstava za rad i naknadu troškova za njihovu upotrebu (korišćenje privatnog radnog stola, stolice, računara, fiksnog i mobilnog telefona, štampača, kao i troškova električne energije, telefona, interneta, kertridža…)

Poslodavac može da isplati naknadu zaposlenom za rabaćenje ličnog nameštaja i opreme, kao i za troškove režija, a na isplaćenu naknadu plaća porez od 10%. Porez se plaća na bruto iznos, koji se dobija množenjem isplaćene naknade sa koeficijentom 1,111111.

Za period dok radi od kuće, zarada zaposlenog ne može da bude manja od zarade utvrđene u redovnim uslovima.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada, kao i na ostvarivanje regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ali nema pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak s posla.

2. PREKID RADA I PRINUDNO ODSUSTVO

Ukoliko vam je opao obim posla ili prekidate sa radom u obavezi ste da postupite u skladu sa članom 116. Zakona o radu. U ovom članu se propisuje da ukoliko dođe do prekida rada, a za to ne postoji krivica zaposlenog, dužni ste da zaposlenom isplatite naknadu zarade u visini od 60% dvanaestomesečnog proseka plate, s tim što naknada ne sme da bude niža od minimalne zarade. Ovu naknadu ne refundira država (za razliku od bolovanja zaposlenog).
Ako izaberete ovu opciju, treba da donesete pojedinačna Rešenja i da ih uručite zaposlenima. Zaposleni ostaju u radnom odnosu i ostvaruju sva prava osiguranika. Ovakav prekid rada moze da traje najduže 45 dana.

3. PREKID RADA USLED NAREDBE DRŽAVNIH ORGANA

Razlog uvođenja ove mere je bezbednost i zaštita života i zdravlja na radu, koja je članom 80. Zakona o radu zagarantovana svim zaposlenima. U ovom slučaju, odluka o prekidu rada nije volja poslodavca, već njegova obaveza. Kao poslodavac, dužni ste da uručite zaposlenima pojedinačna Rešenja.

Ukoliko dođe do prekida rada usled naredbe državnih organa, zaposlenom koji je poslat na prinudno odsustvo zbog ugroženosti zdravlja, prema članu 117. Zakona o radu, pripada naknada zarade. Razlika od prethodno navedenog slučaja je u tome što Zakon u ovom članu ne određuje postotak naknade zarade, kao ni da li može da bude niža od minimalne. Ovaj procenat treba da utvrdi poslodavac u Pravilniku ili ugovoru o radu. Ukoliko to već niste učinili, Pravilnikom o radu treba da propišete visinu naknade zarade koju će primati zaposleni. Zaposleni ostaju u radnom odnosu i ostvaruju sva prava osiguranika.

4. MIROVANJE PREDUZETNIKA

Preduzetnik, za razliku od društva sa ograničenom odgovornošću može da stavi firmu u mirovanje i da je aktivira kada se stvore, za to, povoljni uslovi. Mirovanje se registruje kod Agencije za privredne registre. U trenutku pisanja ovog teksta, Pošta Srbije je i dalje bila operativna, a Agencija za privredne registre primala je zahteve podnete putem pošte.

Preduzetnik koji je prekinuo obavljanje delatnosti (registrovao mirovanje) tokom perioda mirovanja nema obavezu plaćanja poreza i doprinosa.
Ovo je najnepovoljnija opcija za zaposlene, jer onog momenta kada je preduzetnik stavljen u mirovanje, prestaje njihov radni odnos, a samim tim i sva prava osiguranika zaposlenih.

5. PRERASPODELA RADNOG VREMENA

Preraspodela radnog vremena je opcija koja štiti kako poslodavce (da posao ne trpi i da ne ostanu bez dobiti), tako i radnike (da ne ostanu bez posla). Ona predstavlja formulu koja omogućava poslodavcu da, u periodu od šest meseci, rad svojih zaposlenih organizuje tako da u jednom periodu rade više, a u drugom manje i da na taj način dostignu prosek od 40 časovnog nedeljnog rada. S tim što u periodu kada se radi više, poslodavac od zaposlenog ne može da zahteva da radi više od 60 sati nedeljno.

6. NEPLAĆENO ODSUSTVO

I pored gore navedenih opcija, javlja se pitanje šta se dešava kada zaposleni ne želi da radi dok ne prođe vanredno stanje. Takođe, šta se dešava ako zaposleni mora u karantin.
U slučaju da imate zaposlenog koji, iz straha po sopstveno zdravlje i zdravlje svojih bližnjih, odbija da radi, Zakon nudi rešenje. Prema članu 78. Zakona o radu, tom zaposlenom možete da odobrite neplaćeno odsustvo, odnosno odsustvo bez naknade zarade. Ovom prilikom, zaposleni podnosi zahtev za neplaćeno odsustvo i u tom periodu gubi status osiguranika i odjavljuje se sa Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje.

Ukoliko, pak, vaš zaposleni mora u karantin, to se tretira kao bolovanje u redovnim uslovima. Zaposleni ima pravo na naknadu od 65% dvanaestomesečnog proseka plate, kao i obavezu dostavljanja odgovarajuće medicinske dokumentacije.

Za samo sprovođenje bilo koje od ovih promena konsultujte se sa vašim pravnikom!

Poštujte propisane mere zaštite i ostanite zdravi!