Osnivači koji su zaposleni u svom privrednom društvu imaju ista prava i obaveze kao i ostali zaposleni, koji nemaju udeo u kapitalu društva. U skladu sa tim, osnivač u radnom odnosu u svojoj firmi, može imati pravo na bonus, kao vid nagrade za doprinos poslovnom uspehu poslodavca (u ovom slučaju, preduzetnika ili privrednog društva čiji je vlasnik).

Ipak, kada su u pitanju bonusi koji se isplaćuju zaposlenim osnivačima, treba biti pažljiv i povesti računa o nekoliko stvari:

1. Bonus mora biti predviđen Pravilnikom o radu, Kolektivnim ugovorom ili Ugovorom o radu;
2. Bonus mora biti posledica doprinosa uspehu firme, a ne samo vlasništva nad kapitalom firme;
3. Bonus, prema definisanim pravilima iz opštih akata pomenutih u tački 1. moraju dobiti i ostali zaposleni, a ne samo osnivač firme, ako ispunjavaju uslove za isplatu bonusa.

Osnivači, zaposleni u svom privrednom društvu, često koriste institut godišnjeg bonusa kako bi umanjili osnovicu poreza na dobit pred kraj poslovne godine.

Nesumnjivo je da se na ovaj način ostvaruje značajna ušteda poreza ako iznos zarade sa bonusom prelazi iznos najviše mesečne osnovice doprinosa (573.470 din do 31.12.2024. odnosno 656.425 dinara od 01.01.2025. godine).

Naime, na bruto iznos zarade (u koji ulazi i bonus zaposlenog) koji prelazi maksimalnu mesečnu osnovicu doprinosa plaća se samo porez na zarade od 10%. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se na iznos maksimalne osnovice doprinosa i dalje se, sa rastom iznosa zarade, ne uvećavaju.

Efektivni poreski trošak, na iznos bonusa preko maksimalne osnovice doprinosa, može biti 11% ili manji, ukoliko osnivač ima pravo na poreske olakšice (na primer u skladu sa članovima 21v, 21ž i 21z).

Da bi mogao da koristi ovaj povoljni poreski tretman, poslodavac treba da uredi pravo na bonus, iznos bonusa ili pravila o određivanju iznosa bonusa i rokove njegove isplate opštim aktom.

Još jednom ističemo ovu obavezu zbog njenog značaja.

Poslodavac može da predvidi nominalni iznos bonus za svaki ugovoreni posao, ili recimo, određeni iznos bonusa za preporuku kandidata za zaposlenje. Takođe, moguće je odrediti bonus na osnovu ostvarivanja određenih parametara uspeha poslovanja (na primer godišnji prihodi već od određenog iznosa).

Dakle, bonus može da se odredi u nominalnom iznosu ili kao formula koja koristi određene parametre. Važno je samo da bude odrediv.

Ako, prema odredbama opšteg akta, i drugi zaposleni ostvaruju pravo na bonus, on treba da im bude isplaćen. U suprotnom, sve poreske uštede koje firma ostvari mogu biti ugrožene.

Osim toga, poslodavci/osnivači treba da povedu računa i o tome da bonus obračunat na osnovu parametara za obračun zarade koji važe za isplate zaključno sa 31.12.2024. godine moraju do tada i da budu isplaćeni. Ostavljanje isplate za januar 2025. u ovom slučaju nije opcija. Zbog toga je potrebno da osobi koja je zadužena za obračun zarada, pre samog obračuna, date informaciju kada planirate isplatu bonusa, i da se nakon toga striktno držite planiranog.

Isplaćeni bonus ulazi u prosek zarade na osnovu kojeg se u narednim mesecima izračunava naknada zarade za odsustvo sa rada na dan praznika, godišnjeg odmora, slobodnog dana ili bolovanja. 

Na primer, zaposleni osnivač čija je bruto zarada 100.000 din, a koji uz decembarsku zaradu isplati bonus od 4 miliona dinara, u januaru treba da računa na to da će mu zarada biti i do 30.000 din veća, jer će za 2 dana praznika primiti naknadu u visini proseka, u koji ulazi i godišnji bonus isplaćen u decembru.

Isti efekat javiće se i u ostalim mesecima, kada zaposleni bude odsustvovao sa rada sa pravom na naknadu zarade. Ove povećane rashode treba budžetirati, kako se ne bi desilo da firma nema dovoljno sredstava da isplati zaradu sa pripadajućim porezom i doprinosima.