Prilikom uvoza robe u Republiku, firme uvoznici oslanjaju se na svoje špeditere koji ih vode ne samo kroz postupak uvoza, već i carinske i devizne propise primenjive na posao koji realizuju. Tu je i Uprava carina koja po obavljenom uvozu izdaje deklaraciju i carinski račun, na kome se nalaze obračunate dažbine koje uvoznici treba da plate. To eliminiše mnoge nepoznanice i dileme koje se tiču same operativne realizacije posla.
Kada se radi o nabavci usluga iz inostranstva, ova podrška izostaje, pa pravna lica često ne izmiruju obaveze po osnovu realizovanog uvoza jer jednostavno nisu upoznata sa njima.
Situacija se dodatno komplikuje kada se radi o specifičnom prometu, kakav je recimo nabavka računarskog softvera.
Prema ranijoj praksi, mnoge firme zahtevale su od svojih ino-partnera da im radi carinjenja dostavljaju računarski program na CD-u, kako bi na taj način uvoz softvera bio tretiran kao uvoz robe. Carina bi na vrednost samog CD-a ili drugog fizičkog media obračunala carinu i PDV koje bi uvoznik plaćao. Ovakav način uvoza proizvodio je troškove transporta i carinskog zastupanja koji su višestruko prevazilazili vrednost samo CD-a koji se carinio.
Danas nema potrebe za ovim radnjama. Nabavka softvera predstavlja kupovinu autorskog prava od nerezidenta i ima tretman usluge. Nema prepreka da kupac predmetni softver preuzme putem interneta ili na neki drugi elektronski način od ino-partnera. Dokument kojim se isporuka prati je faktura ino-dobavljača.
Nabavka usluga od stranih firmi ne podleže carinjenju niti plaćanju carina. Na uslugu, u ovom slučaju softver, kupac (sam) obračunava PDV prema propisima koji uređuju ovu oblast.
Postoji još jedna obaveza uvoznika, a to je plaćanje poreza po odbitku prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.
Naime, član 40. Zakona propisuje da se na prihode koje ostvari nerezident po osnovu naknada za autorska i srodna prava i prava industrijske svojine obračunava i plaća porez po odbitku po stopi od 20%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.
To znači da je firma kupac (uvoznik) softvera (koji predstavlja pravo korišćenja tuđeg autorskog prava) obavezna da obračuna i plati porez po odbitku na brutiran iznos naknade (iz fakture) koju plaća ino-partneru.
Ukoliko Republika Srbija ima sklopljen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom u kojoj je ino-partner rezident, primenjuje se umanjena stopa iz tog ugovora (uglavnom 10%). Da bi se ova stopa primenila, neophodno je da ino-partner kupcu dostavi potvrdu rezidentnosti koju mu izdaje nadležni organ u njegovoj zemlji.
Isplatilac prihoda – rezidentno pravno lice obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku u roku od 3 dana plaćanja fakture dobavljaču. U istom roku podnosi se i poreska prijava za plaćeni porez.
Naknada se obračunava po odbitku – što znači da je osnovica za obračun poreza bruto naknada (naknada ino-partneru + porez). Propisima nije eksplicitno određeno da li je bruto naknada fakturna vrednost ili kupac fakturnu vrednost treba da uveća za iznos poreza i na taj način dobije iznos bruto nakade. Ovo može biti predmet ugovora između kupca i dobavljača.
Ukoliko se ugovori da je fakturna vrednost neto vrednost, uvoznik sam vrši preračun neto vrednosti na bruto, na taj način što fakturnu neto vrednost množi koeficijentom 1.25. Na tako dobijenu bruto vrednost primenjuje stopu od 20% kako bi obračunao porez po odbitku. Iznos poreza uplaćuje na račun republičkih organa, a neto fakturnu vrednost plaća ino-partneru.
Na taj način, partner prima celokupan ugovoreni iznos, a uvoznik nema razlika između fakturisanih i plaćenih faktura prema inostranstvu. Ovo je zastupljen obračun u praksi, i u skladu je sa principom koji se primenjuje kod ostali poreza po odbitku.
Napominjemo da se porez po odbitku ne plaća na druge usluge iz oblasti informacionih tehnologija a koje nisu po prirodi naknade za autorska prava, kao što su na primer, instalacija računarskih programa i podrška koju pruža ino-partner korisniku programa.
Pogledajte relevantno mišljenje Ministarstva ovde.
Ne zaboravite da obračunati porez po odbitku ulazi u osnovicu za obračun PDV-a, koji smo pominjali na samom početku našeg teksta.
Možda Vas zanima i… Kako se određuje dan kada je pružena usluga u spoljnotrgovinskom prometu? Odgovor pročitajteovde.
Poštovana Marija,
veoma lepo i detaljno objašnjeno.
Da li znate gde bih mogao da vidim kakav je međudržavni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Nemačke, odnosno koja je umanjena stopa poreza po odbitku.
Srdačan pozdrav.
Mirko
Poštovani Mirko,
Pre svega želim da Vam se zahvalim.
Bilateralni sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Nemačkom možete pogledati na sajtu Ministarstva finansija i privrede na sledećem linku:
http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Nemacka.pdf
Da Vam skratim čitanje, oporezivanje autorskih naknada definisano je članom 13, pa ćete tu naći i odgovor na Vaše pitanje – stopa poreza po odbitku na autorske naknade koje prima rezident Nemačke je 10%.
UKOLIKO SE SOFTVER UVOZI PA ZATIM PRODAJE TJ. IZVOZI NA TERITORIJU BOSNE I HERCEGOVINE, CRNE GORE I MAKEDONIJE DA LI I TADA TREBA DA SE PLATI POREZ PO ODBITKU
Porez po odbitku plaća se na prihode koje strani rezident ostvari od prodaje autorskih prava u Srbiji. Dakle, ako se prilikom posla koji ste opisali softver uvozi u Srbiju tj može se smatrati da strani rezident ostvaruje prihode od prodaje (ispostavlja fakturu domaćem rezidentu), prema našem mišljenju, prilikom plaćanja ino-partneru od strane kupca u Srbiji plaća se porez po odbitku.
Postovani,
Zar se uvoz softvera radi dalje prodaje ne tretira kao promet robe i usluga a ne kao prodaja autorskih prava ?
Negde sam nasao da su to dve odvojene stvari kod softvera.
Poštovani,
Ispravite me ako grešim, sa aspekta Zakona o PDV-u, sve što se ne može smatrati robom, predstavlja uslugu. Tako i promet autorskih prava predstavlja promet usluga, i na njega se primenjuju odredbe koji se odnose na promet usluga.
Što se tiče Zakona o porezu na dobit, tu se radi o posebno definisanom porezu na dobit po odbitku na autorske naknade.
Poštovana Marija,
da li „porez po odbitku“ važi i obavezan je i za firme koje nisu u sistemu PDV-a? (predpostavljam da to da li je pravno lice u sistemu pdv-a ili nije ne utiče, jer je u pitanju ‘ulazni pdv’, ali bolje da proverim)
S poštovanjem,
Miloš Nikolić
Poštovani Miloše,
Radi se o dva potpuno odvojena poreza čija obaveza potiče iz dva nezavisna zakona. Porez po odbitku je ustvari porez na dobit pravnih lica koji ovde ostvaruju prihode, a ne plaćaju po tom osnovu porez jer nisu rezidenti naše zemlje. Tehnički, Republika Srbija ne može da naplati porez od firme iz Nemačke, ali može od Vas kao njegovo kupca da traži da deo njegovih prihoda zadržite, i uplatite na račun države, a ostatak platite partneru. Zato se ovaj porez i naziva „po odbitku“. Vi odbijate deo prihoda stranog partnera, uplaćujete ih državi u vidu poreza. Na nastanak obaveze za plaćanje poreza po odbitku ne utiče činjenica da li je firma obveznik PDV-a ili ne, već sasvim drugi uslovi propisani Zakonom o porezu na dobit.
Porez na dodatu vrednost je opšti porez koji se plaća u svakoj fazi potrošnje na razliku vrednosti koju je subjekat u lancu prometa „dodao“ na ukupnu vrednost proizvoda. Radi se od dve vrste poreza, može da zbuni to što je osnovica ista u ovom slučaju. Porez po odbitku nije ulazni PDV. PDV se obračunava kod uvoza softvera na vrednost iskazanu u fakturi ino-dobavljača, kao i kod svakog drugog uvoza usluga. Kod uvoza robe PDV obračunava carina, i Vi dobijate carinski račun na osnovu koga plaćate PDV, a kod uvoza usluga (u koje spada i softver) PDV na vrednost usluge koju ste kupili od strane firme treba da obračunate sami, i ako ispunjavate potrebne uslove možete ga koristiti kao odbitni.
Nadam se da sam Vam razjasnila.
Detalje obračuna poreza, popunjavanja i predaje poreske prijave treba da Vam pruži Vaš knjigovođa.
Poštovana Marija,
uvezao sam software kao fizičko lice.Obračunao sam im porez po odbitku, dakle neto cena *1.25 i onda 20% od toga i uplatio na propisani račun, popunio PDPO i tu nastaje problem. Oni(filijala Voždovac) ne znaju kako da ga prime od fizičkog lica.
Da li porez po odbitku uopšte plaća fizičko lice kada uvozi? Koliko ja shvatam zakone trebalo bi da plaća.
Uz sve to niko od njih me ništa nije ni pitao za PDV.
Da li treba da im uplatim i PDV na uvoz software-a i na koji račun?
Hvala.
Poštovani,
Koliko je nama poznato, fizičko lice, koje uvozi softver, nije obveznik poreza po odbitku, jer je ova pbaveza propisana Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (ne primenjuje se na fizička lica).
Nemamo saznanja o nekom drugom propisu koji bi isti porez nametao fizičkim licima.
Poštovana Marija,
Naša firma u Srbiji imala je aranžman sa firmom u Republici Srpskoj.
Aranžman je podrazumevao 2 stavke: softver i članarinu.
Sva plaćanja su vršena na osnovu PREDRACUNA koji je sadržao sve uslove i detalje o plaćanju i isporuci softvera kao i tempo i iznose za članarinu.
Iznos za softver je u celosti isplaćen.
Problem je nastao u vezi plaćanja članarine.
Plaćanje je kvartalno tokom godinu dana. Korisnik je platio prve dve rate od četiri na osnovu ispostavljenog Predračuna.
Bez objašnjenja, partner je prestao da plaća članarine. Poslali smo im fakturu na zaostali iznos ali oni ODBIJAJU da plate jer nemamo pismeni Ugovor.
Pitanje: Da li mora da postoji pisani Ugovor? Da li predračun može da se smatra Ugovorom? Da li korisnik mora (ili ne mora) da nastavi plaćanje po PREDRACUNU kada je platio 50%? Ako se plaćanja vrše samo na osnovu Ugovora, a njega nema, da li mi moramo da im vratimo uplaćene članarine?
Unapred hvala.
Branka Stevanović
Poštovana Branka,
Pitanje koje ste postavili je iz oblasti obligacionog prava, te Vam mi ne možemo dati dovoljno precizan odgovor. Predlažemo da se posavetujete sa pravnikom. Ukoliko želite, možemo Vam preporučiti nekog od naših saradnika.
Ono što mogu da Vam kažem jeste da se račun smatra zaključnicom tj ugovorom, ali ne i predračun. Ukoliko imate pisani prihvat Vaše ponude, on se takođe tretira kao sklopljen ugovor.
Za određene poslove neophodno je da ugovor bude u pisanoj formi, ali koliko je nama poznato, ne i za ugovore o kupoprodaji.
Simptomatično je što su Vaši kupci obustavili naplatu nakon 50% realizacije. Zašto im nedostatak pisanog ugovora nije smetao prilikom plaćanja prve dve rate?
Pravnik Vas moze bolje uputiti da li cinjenica da su izvrsili placanje po Vasem predracunu moze da se tretira kao da su prihvatili Vasu ponudu. U tom slucaju, obavezni su da ispune svoju obavezu do kraja, ukoliko ste i Vi u svemu ispostovali ponudu.
Ukoliko ne uspete dogovorno da rešite problem, pravnik koji se bavi međunarodnim obligacionim pravom moćiće da Vam pojasni Vaš položaj i opcije.
Srdačan pozdrav iz Alibrisa
Poštovana Branka,
Molim Vas za 3 odgovora.
Koliki je porez po odbitku za softver koji se uvozi iz Slovenije za dalju prodaju? Da li je 5% ili 10%? Da li ga je moguće izbeći na neki način?
Da li nekog uticaja na porez po odbitku ima činjenica da je proizvođač softvera pravno lice iz Nemačke. Iz Slovenije je distributer.
Da li sledeći kupac – pravno lice u Srbiji (bilo da je preprodavac ili krajnji korisnik) koje kupi softver od pravnog lica koje je uvezlo softver, ima obavezu poreza po odbitku, ili se ovaj porez plaća samo jednom, i to od strane uvoznika?
Hvala mnogo!
Srdačan pozdrav,
Milena
Poštovana,
Porez po odbitku plaća se prilikom uvoza i to od strane uvoznika. Kupac domaće pravno lice koje kupi softver od uvoznika, ne plaća ponovo porez po odbitku.
Srdačan pozdrav,
Marija Đorđić
Da li sve ovo znači da, u koliko želim da uvozim i preprodajem softver iz Nemačke, treba da obračunam cenu tako što NETO cenu pomnožim sa 1.2 (PDV), pa tako dobijen broj pomnožim sa 1.1 (porez po odbitku)?
Dakle, PDV 20% pa posle dodam jos porez po odbitku 10% zbog onog dogovora Srbije i Nemacke da se umanji porez po odbitku sa 20% na 10%?
Poštovani,
Porez po odbitku je porez na prihode koje po osnovu prodaje autorskih prava na teritoriji Republike ostvaruje nerezident. S obzirom na to, osnovica za obračun poreza po odbitku je bruto fakturna vrednost ino-dobavljača, jer je to iznos njegovog prihoda (dakle, bez PDV-a).
PDV koji kao primalac softvera obračunavate (jer se smatra da je usluga pružena u Republici, pa je ovaj promet oporeziv PDV-om) predstavlja prihod Republike, a ne ino-partnera, pa smatramo da ne treba da uđe u osnovicu za obračun poreza po odbitku.
Sa druge strane, prema članu 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u osnovnicu za obračun PDV ulaze i ostali javni prihodi, tako da porez po odbitu ulazi u osnovicu za obračun PDV.
Srdačan pozdrav iz Alibrisa.
Mozda nisam bio dovoljno jasan gore kad sam postavljao pitanje, ali mislim da mi je matematika tacna, jer nema nikakvog smisla mnoziti neto cenu sa 1.25 kao sto ste Vi naveli gore, pa onda na to dodati porez po odbitku koji je za vecinu zemalja 10%. Jer mnozenje sa 1.25 znaci da neto cenu uvecavam za 25%, a zasto bih je uvecavao za 25% kad je PDV 20% i nemam ni jedan drugi porez osim PDV-a pre nego sto dodam porez po odbitku.
Dakle, ako mi je neto cena softvera 100 dinara, osnovica za obracun poreza po odbitku ce mi biti bruto cena koju dobijam kada neto ceni dodam SAMO PDV. Dakle osnovica za obracun poreza po odbitku ce biti 120 dinara. Ako sada uzmemo u obzir da je porez po odbitku za vecinu zemalja po snizenoj stopi 10%, znaci da ce porez po odbitku za ovaj softver biti 0.1*120=12 dinara. Pa ce cena za konacnog kupca biti 120+12=132 dinara. Molim Vas za odgovor, tj da mi kazete da li sam u pravu ili nisam. Hvala u napred.
Poštovani Milane,
PDV ne ulazi u osnovicu za obračun poreza po odbitku.
Zaboravite za sada na PDV. Preračun sa neto na bruto sa koeficijentom 1.25 nema veze sa PDV-om, već sa porezom po odbitku.
Na primer, imate fakturu dobavljača od 100 dinara. Dobavljač treba da primi Vašu uplatu od 100 dinara, a da uz to platite i porez po odbitku. Da biste to mogli da izvedete, potrebno je da izvršite preračun sa neto iznosa na bruto (sa iznosa bez poreza po odbitku na iznos sa porezom po odbitku koji predstavlja osnovicu). Dakle, 100 dinara * 1.25 = 125 dinara. To je Vaša osnovica za porez po odbitku. 125 * 20% = 25 dinara. Dakle, 100 dinara plaćate dobavljaču, porez po odbitku na ovaj iznos je 25 dinara. U zbiru neto isplaćeni iznos i porez iznose 125 dinara, što je bruto iznos – osnovica.
Znači koeficijent 1.25 nema veze sa PDV-om, već sa porezom po odbitku, i to kad je stopa 20%.
U Vašem primaru, dobavljač fakturiše 100 dinara, porez po odbitku je 11,11 dinara (preračunata bruto osnovica je 111,11 dinara, porez 10% od toga što je 11,11 din, ostaje za neto isplatu dobavljaču 100 dinara), a PDV 111,11 * 20% = 22,22 dinara. Dakle, Vaša računica je 100 + 11,11 + 22.22 = 133,33 dinara, s tim što Vam PDV nije trošak, pa prema našem mišljenju ne trba da ga računate u troškove prilikom kalkulacije prodajne cene (ukoliko imate pravo na odbitak).
Ponavljam još jednom da su PDV i porez po odbitku dva potpuno odvojena poreza.
Da rezimiram, da biste dobili osnovicu za obračun poreza po odbitku, pomnožite fakturnu cenu iz računa dobavljača sa koeficijentom 1.11 (ukoliko je stopa poreza po odbitku 10%) i na tako dobijenu osnovicu primenite stopu od 10% da biste dobili iznos poreza po odbitku. U obračunu poreza po odbitku ne pojavljuje se PDV!
Srdačan pozdrav,
MArija Đorđić
Postovana,
Interesu je me slucaj sa kupovinom softvera i licenci iz Svedske, od firme koja je rezident u Svedskoj. Prema medjudrzavnom ugovoru sa Svedskom, stopa poreza po odbitku za autorsko delo je 0%. Da li to znaci da je prilikom uvoza sw i licenci od ino-partnera iz Svedske porez po odbitku 0%?
Unapred hvala na odgovoru.
Dejan
Poštovana
Hvala na iscrpnim objašnjenjima.
Da li znate gde mogu da pogledam međunarodne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Konkretno me interesuje da li imamo sklopljene sa Slovenijom i Francuskom. Hvala unapred.
Srdacan pozdrav
Poštovani Rastko,
Drago mi je da su Vam ove informacije korisne.
Na sajtu Ministarstva finansija postoji spisak bilateralnih sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Spisak se nalazi na sledećem linku:
http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=7063
Na spisku ćete naći i sporazum sa Slovenijom i Francuskom.
Pozdrav!
Ako dobro tumačim ovaj stari zakon između SFRJ i Francuske koji i dalje važi, sa Francuskom nema plaćanja poreza po odbitku:
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Francuska.pdf
Poštovana, smatram da je mišljenje našeg ministarstva na kome zasnivate ovaj obračun suprotno međunarodnim normama i ugovorima kojima se reguliše ova materija. Porez po odbitku se, prema njima, može platiti samo ukoliko se pribavljaju autorska prava na softverski kod koji će se dalje razvijati, pa tek onda prodati kao gotov proizvod. Ukoliko se softverska licenca kupuje u vidu gotovog proizvoda, za koji posrednik i kupac nemaju pravo izmene (što je slučaj u 99% ovih licenci), ovaj se porez ne može platiti, inače bi morao da se plati na SVAKI ELEKTRONSKI UREĐAJ koji u sebi sadrži softver ili bilo koje drugo autorsko ili patentno pravo. Evo šta hrvatsko ministarstvo kaže o tome, a isto bi moralo važiti i u Srbiji, jer i Hrvati i mi koristimo iste sporazume o dvostrukom oporezivanju iz vremena SFRJ:
U nastavku navodimo izvadak iz Mišljenja Porezne uprave od 26.03.2008. godine (Klasa: 410-01/08-01/207, Ur.br.513-07-21-01/08-3):
„Naknada za softver spada u naknade za autorska prava i druga prava intelektualnog vlasništva. U skladu s tim, ako se plaća naknada za softver koji ima elemente autorskih prava ili drugih prava intelektualnog vlasništva, u koje spada i licenca, tada se naknada oporezuje porezom po odbitku. Ako kupljeni softver nema tih obilježja, tada se porez po odbitku ne plaća.
U pravilu, porez po odbitku plaća se ako se radi o ustupanju autorskih prava na korištenje softvera radi prodaje ili radi daljnjeg razvitka pri čemu se ustupa na vremenski ograničeno korištenje zaštićeno autorsko pravo. Ako se radi o kupnji softvera za korištenje, ne plaća se porez po odbitku.
Zbog navedenog smatramo da, ako se radi o kupnji softvera kao robe za daljnju prodaju bez stjecanja autorskih i drugih prava intelektualnog vlasništva, tada se na naknade za softver ne plaća porez po odbitku.“
Dakle, imamo tri osnovna slučaja nabave softvera (licenci):
a) nabava za vlastite potrebe u svrhu korištenja softvera, kada se porez na dobit po odbitku ne plaća.
b) nabava radi prodaje ili radi daljnjeg razvitka softvera, pri čemu se stječe vremenski ograničeno zaštićeno autorsko pravo ili neko drugo pravo intelektualnog vlasništva, kada se plaća porez po dobitku.
c) nabava softvera radi daljnje prodaje, bez stjecanja autorskih prava, gdje nabavljene licence služe isključivo kao roba, tada se ne plaća porez po odbitku.
poštovana‚ upravo imamo slučaj da će licence biti u bruto iznosu fakturisane i da ću imati pomenutu razliku u plaćanju..‚Ukoliko se ugovori da je vrednost u fakturi bruto vrednost, to za posledicu ima plaćanje umanjenog iznosa ino-dobavljaču nego što je vrednost u fakturi. Takođe, uvoznik će po ovom poslu imati razliku između fakturisane i plaćene vrednosti prema ino-dobavljaču i to u visini plaćenog poreza.‚‚‚
Molim za odgovor na koji način se u finansijama taj ostatak računa zatvara i može li se dokumentom koji dokazuje da smo porez platili.
takodje, da li je to uobičajena praksa rada ili moramo ranije u ugovoru traziti da nam inodobavljač dostavi credit notu za umanjenje razlike kad mu posaljemo potvrdu da smo porez u nasoj zemlji platili..
Ono sto je bitno je način i tehnika sravnjenja kartica sa inodobavljačem,jer će i na nalogu za isplatu koja putem poslovne banke ide u NBS ostajati otvoren iznos i kako ga zatvarati i pravdati.
Poštovana Marija,
imam jednu nedoumicu uvezli smo Softversku licencu za Team Viewer za sopstvenu upotrebu, neto vrednost inostrane Fakture je 54.697,51 RSD, platila sam 10% poreza na odbitak na taj iznos 6.017 RSD ( porez je 10% jer postoji Ugovor o dvostrukom oporezivanju) (54697,51*1,11=60714 ; 60714-54697,51 =6016,73 približno 6.017) i na to sam obračunala PDV 20% što iznosi 10.939,50 RSD (54.697,51*1,2=65.637,012 ; 65.637,012-54.697,51=10.939,502RSD).
Interesuje me kako to da proknjižim i šta treba da uradim sa PDV-om?
Unapred hvala na odgovoru!
Jelena Jovanović
Postovani,
Citajuci navedene stvari oko poreza po odbitku, ono sto me interesuje jeste da li Nerezident (strana firma) koja je kupila nekretninu u Srbiji i izdaje je u zakup rezidentu u jednom slucaju a u drugom nerezidentu Ambasadi, da li je zakupoprimac duzan da prilikom isplate zakupa obracuna porez po odbitku od 20 %.
Naglasavam da nerezident ima osnovane ogranke u zemlji i vodi poslovne knjige po zakonu o racunovodstvu, sastavlja BS BU i sve ostalo, knjizi prihode i rashode, placa porez na imovinu koja se vodi u poslovnim knjigama ogranka, i placa porez na dobit na kraju godine.
Mi smo misljenja da je to duplo oporezivanje i porez po odbitku i porez na dobit na kraju godine.
Zahvaljujem!!!!
Poštovana dobar dan,
gde su zvanično objavljeni koeficijenti za brutiranje (1,25 i 1,11) za obračun poreza po odbitku za primer uvoza softvera? Da li je u pitanju pravilnik ili zakon?
Hvala Vam unapred
Pozdrav
Poštovani Dejane,
U pitanju je matematika 🙂
Naime, osnovica za oporezivanje je bruto prihod kao zbir neto isplate i poreza. Iz ove jednačine možete izvući bruto prihod kao nepoznatu na sledeći način:
bruto prihod = neto prihod + porez
Ako se porez računa uz primenu poreske stope od 20%, možemo to uneti u jednačinu na sledeći način:
bruto prihod = neto prihod + 20% bruto prihoda
Da bismo izvukli bruto prihod kao nepoznatu, sređujemo jednačinu kako sledi:
bruto prihod – 20% bruto ptihod = neto prihod
bruto prihod (1 – 0,2) = neto prihod , (20% = 0,2)
bruto prihod = neto prihod / 0,8
što je isto kao i bruto prihod = 1,25 x neto prihod
Gde se vidi koeficijent koji primenjujemo.
Na isti način možete da izračunate svaku bruto vrednost , kada poznajete elemente od kojih je sačinjena.
Srdačan pozdrav!
Marija Đorđić
Poštovana Marija, zaista Vam zahvaljujem. Od srca sam se nasmejao samom sebi, naime završio sam Matematičku gimnaziju, a u računovodstvu kada su u pitanju ovakve stvari mehanički tražim koeficijente po zvaničnim propisima. Želim Vam svako dobro i puno sreće.
Poštovana Marija,
Sve sam razumela i sve je jasno osim da li se porez po odbitku plaća kada se softver uveze sa nekom drugom opremom i prođe kroz carinu (plati se carina na softver 5%). Kada softver prođe kroz carinu onda se PDV obračunava na neto cenu+carinu i plaća odmah preko carinskog računa. Da li je i u tom slučaju ista računica za porez po odbitku ili se porez po odbitku računa 1,1 x (neto cena+vrednost carine)?
Hvala unapred,
Ana
Poštovana Ana,
Po mom mišljenju, porez po odbitku plaća se na bruto naknadu za autorska prava, u koju ne ulazi carina obračunata pri uvozu.
Srdačan pozdrav!
Poštovana Marija,
Imam još jedno pitanje. Da li treba da plaćamo porez po odbitku ako smo ekskluzivni distributer kompanije od koje uvozimo softver i imamo potpisan ugovor kao dokaz?
Hvala unapred i lep pozdrav.
Poštovana,
Porez po odbitku plaća se na prihod koji nerezident ostvari od prodaje autorskih prava na teritoriji naše zemlje. Činjenica da ste distributer nerezidenta ne utiče na vašu poresku obavezu.
Srdačan pozdrav!
Poštovana Marija,
Kakva je situacija po pitanju uvoza SW iz SAD, koja stopa se primenjuje?
Hvala!
Srdačan pozdrav,
Maja
Poštovana Majo,
Srbija i SAD nemaju potpisan međunarodni ugovor, pa se primenjuje puna stopa iz Zakona o porezu na dobit.
Pozdrav!