Pažnja – ovaj tekst sadrži odredbe koje nisu aktuelne. Ažuran tekst na ovu temu je u pripremi. Hvala što nas pratite!

Poslodavac može odobriti zaposlenom isplatu naknade za korišćenje sopstvenog privatnog automobila u službene svrhe.

Zaposleni ima pravo na naknadu u visini iznosa od 30% cene jednog litra superbenzina po pređenom kilometru. U tekstu ćemo koristiti termin obračunata nadoknada.

Članom 18. Zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je poresko oslobođenje za isplaćenu nadoknadu, uz ispunjenje određenih uslova.

Neoporezivi iznos isplaćene naknade

Zakon određuje da se zaposlenom maksimalno može isplatiti 6.322 dinara mesečno po ovom osnovu, bez plaćanja poreza (neoporezivi iznos koji važi u momentu pisanja ovog teksta). Iznos je neoporeziv samo ukoliko se službeno putovanje obavlja prema putnom nalogu. Ukoliko je obračunata naknada manja od neoporezivog iznosa, onda poslodavac može maksimalno da isplati obračunatu naknadu, a da pritom bude oslobođen plaćanja poreza. 

Dakle, ukoliko je obračunata nadoknada manja od neoporezivog iznosa, porez se ne plaća na obračunati iznos. Ukoliko je veća, porez se ne plaća na iznose do 6.322 dinara.

Na primer, cena superbenzina je 180 dinara. Zaposleni je prešao 60 kilometara tokom meseca sa sopstvenim automobilom obavljajući poslove po službenom nalogu. Naknada za korišćenje njegovog automobila je 3.240 dinara (30% x 180 din x 60 km). Poslodavac mu može isplatiti samo 3.240 dinara bez plaćanja poreza. Ukoliko je zaposleni iz našeg primera u drugom mesecu prešao mnogo više kilometara, pa je naknada na primer 12.000 dinara, poslodavac može samo na isplatu do 6,322 dinara da se oslobodi poreza. Dakle, ukoliko je obračunata i dokumentovana upotreba privatnog automobila u vrednosti nižoj od maksimalnog propisanog neoporezivog iznosa, porez se ne plaća samo na obračunati deo. Odnosno, neoporezivo je manje od ove dve veličine – naknada prema obračunu ili propisani neoporezivi mesečni iznos (trenutno 6.322 dinara).

Uslovi za ostvarivanje oslobođenja

Da bi ovo bilo moguće, neophodno je da poslodavac upotrebu privatnog automobila predvidi u svom opštem aktu (na primer pravilniku o radu). Nakon toga, poslodavac mora da izda nalog za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe. Automobil mora biti u vlasništvu zaposlenog ili nekog od članova njegove porodice (mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-59/2001-04). Ukoliko je vlasnik automobila član porodice zaposlenog, potrebno je da zaposlenom izda ovlašćenje za korišćenje predmetnog vozila.

Opštim aktom se može predvideti i da se automobil, pored prevoza na službenom putovanju, koristi i za prevoz u lokalu, ali striktno za poslovne potrebe. I u ovom slučaju putni nalog je obavezan.

Elementi koje putni nalog treba da ima su sledeći:

  • registraski broj vozila
  • tip vozila
  • naziv mesta u kojem je obavljeno putovanje
  • kilometraža na početku i na kraju službenog puta
  • broj pređenih kilometara.

Na osnovu uredno popunjenog putnog naloga vrši se obračun pređenih kilometara i naknade za troškove upotrebe sopstvenog automobila u službene svrhe. Naknada se računa tako što se broj pređenih kilometara množi sa 30% cene jednog litra superbenzina. Ona naknada pokriva sve troškove upotrebe automobila, dakle njom su obuhvaćene i naknada za amortizaciju automobila, kao i naknada za potrošeno gorivo, popravke vozila, registraciju vozila. Drugim rečima, poslodavac nema pravo da zaposlenom, pored naknade za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe isplati i nadoknadu za potrošeno gorivo ili za popravke i održavanje vozila. 

Obračun poreza

Poslodavac može, po izvršenim obračunima da isplati zaposlenom nadoknadu od najviše 6.322 dinara mesečno bez obaveze plaćanja poreza. Ukoliko je naknada tokom jednog meseca veća od ovog iznosa, a poslodavac odluči da je isplati, na iznos iznad neoporezivog plaća se porez po stopi od 10% (porez na zarade). Na oporezivi iznos ne plaćaju se socijalni doprinosi.

Da bi se obračunao iznos poreza, od obračunate naknade prvo se oduzima neoporezivi iznos. Ostatak koji se dobije brutira se množenjem sa koeficijentom 1,111111 i dobija se poreska osnovica. Množenjem poreske osnovice sa stopom poreza od 10% dobija se iznos poreza na zarade koji treba platiti jer je zaposlenom isplaćena nadoknada veća od zakonom predviđenog neoporezivog mesečnog iznosa.

Poslodavac je dužan da plati porez na zarade na naknadu koju zaposlenom isplati preko neoporezivog iznosa. Poreska obaveza prijavljuje se elektronski kroz poresku prijavu PPP PD (objedinjena naplata poreza po odbitku).

Ostali primaoci naknade

Istu naknadu ima pravo da isplati i preduzetnik, a u troškove u poreskom bilansu priznaju se samo isplate do neoporezivog iznosa. Dakle, preduzetnik može da isplati i proknjiži u troškove firme iznos u visini mesečnog neoporezivog iznosa, a u skladu sa članom 37a, stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana. Ukoliko preduzetnik isplati iznos veći od neoporezivog, on se ne priznaje u poreskom bilansu (ne priznaje se kao trošak prilikom obračuna poreske obaveze).

S obzirom da je naknada troškova korišćenja privatnog automobila u službene svrhe predviđena kao naknada troškova zaposlenima, lica koja nisu u radnom odnosu ne mogu primiti ovu naknadu bez plaćanja odgovarajućeg poreza. Drugim rečima, osnivači privrednih društava koji nisu u radnog odnosu u svom privrednom društvu i direktori koji nisu u radnom odnosu već su sa društvom sklopili ugovor o međusobnim pravima i obavezama nemaju pravo na neoporezive iznose ove naknade. Ukoliko im se isplati ova naknada, ona je oporeziva, pa privredno društvo za njih mora da izmiri odgovaraje obaveze. Kada je u pitanju osnivač, isplata ove nadoknade mogla bi se smatrati uzimanjem iz imovine privrednog društva, dok se za direkora koji radi po ugovoru o međusobnim pravima i obavezama ona može tretirati kao drugi prihod i shodno Zakonu o porezu na dohodak građana tako i oporezivati.

Izuzetak od ovog pravila su nedobitne organizacije (udruženja, savezi, privredne komore i druge nedobitne organizacije) koje angažuju fizička lica za saradnju u oblasti nauke, istraživanja, kulture, zdravstva, obrazovanja i slično, a koja po osnovu saradnje ne primaju nikakvu drugu nadoknadu. NVO može ovim licima isplatiti nadoknadu troškova koriščenja privatnog automobila za službene svrhe, pod uslovom da poseduje svu potrebnu propisanu dokumentaciju i da je ove isplate predvidela svojim opštim aktima, a da je fizičko lice angažova za potrebe saradnje isključivo u oblastima određenim članom 85. stav 4. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana.