Jedna od čestih dilema koju imaju privrednici jeste da li osnivač koji nije zasnovao radni odnos u firmi treba da plaća socijalne doprinose.
Osnivači odnosno članovi privrednih društva koji u njima obavljaju rad, u okviru radnog odnosa ili van njega, obveznici su obaveznih socijalnih doprinosa koje za njih plaćaju firme čiji su osnivači odnosno članovi.
Za osnivače koji su u radnom odnosu u sopstvenim firmama, obračunavaju se i plaćaju porez i doprinosi na isti način kao i za druge zaposlene.
Osnivači koji nisu u radnom odnosu u svojoj firmi, obveznici su i ako u njoj obavljaju rad po nekom drugom osnovu, kao što je:
1. predstavljanje i zastupanje pravnog lica, a na osnovu upisa u registar pravnih lica, i
2. poslovodstvo i upravljanje – lica izabrana u organe upravljanja.
Kada se smatra da osnivač obavlja rad van radnog odnosa?
Ako je lice upisano u registar privrednih društava kao osnivač, ali nije upisan ni kao zastupnik ni član uprave (direktor, zamenik direktora, prokurista, član odbora direktora, upravnog ili nadzornog odbora i slično) ono nije obveznik doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, jer u ovom pravnom licu ne obavlja rad, u smislu relevantnih zakona.
Postoji mišljenje Ministarstva rada kojim se navodi da svaki osnivač u svojoj firmi obavlja rad. Ovaj zaključak izvodi se iz toga da skupština društva, koju čine svi članovi, obavezno zaseda jednom godišnje, te barem jednom godišnje svi članovi društva obavljaju određeni rad u firmi.
Međutim, strukovna udruženja zastupaju stav da je ovo pogrešno tumačenje Zakona o socijalnim doprinosima, koji pod radom osnivača podrazumeva poslovođenje, zastupanje, ugovaranje i slično, a ne i učestvovanje članova u radu skupštine društva.
Kako se obračunava iznos obaveze?
Izmenama koje su stupile na snagu 30.05.2013. godine predviđeno je da doprinose za osnivača koji nije u radnom odnosu, a obavlja rad na gore pomenuti način, obračunava i plaća pravno lice čiji je osnivač, za razliku od ranijeg rešenja koje je podrazumevalo da se obavezni doprinosi plaćaju po rešenju Poreske uprave.
Dakle, pravna lica čiji osnivači obavljaju rad van radnog odnosa, a u smislu poslova zastupanja, predstavljanja, poslovođenja i upravljanja, i kao takvi su upisani u registar pravnih lica, dužna su da obračunaju i uplate doprinose za obavezno socijalno osiguranje osnivača. Poreska uprava više neće donositi rešenja po ovom osnovu, kao što je ranije bilo predviđeno.
Osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica za uplatu socijalnih doprinosa, na koju se primenjuju zbirne stope doprinosa.
Podsećamo da osnivačima kojima se po osnovu radnog odnosa (ili nekom drugom osnovu) u drugom pravnom licu uplaćuju doprinosi, treba obračunati i uplatiti samo doprinos za PIO, po osnovu člana 12 Zakona o socijalnim dorpinosima. Osnivačima kojima se doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti ne uplaćuje po nekom drugom osnovu, treba obračunati i uplatiti sva tri socijalna doprinosa.
Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 26%;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 10,3%;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 1,5%.
Na primer, za osnivača van radnog odnosa koji je osiguran po osnovu rada u drugoj firmi, za april 2015. godine firma do 15. maja treba da uplati iznos od 5.228 dinara (26% na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa od 20.109 dinara)
Rok za plaćanje doprinosa na najnižu osnovicu je 15. u mesecu za prethodni mesec. Dakle, do 15. maja treba izmiriti obavezu za april tekuće godine. Poreska prijava za obračunate doprinose podnosi se u elektronskom obliku na obrascu PP-OD-O.
Ovo zakonsko rešenje nije predvidelo bilo kakve isplate osnivačima (doprinosi se plaćaju bez mogućnosti isplate „neto“ dohotka osnivačima).
Još jednom podvlačimo da je obračun doprinosa za osnivače koji su u svom privrednom društvu zasnovali radni odnos u svemu isti kao obračun doprinosa za druge zaposlene.
Pročitajte još:
Plaćanje u gotovom novcu od strane pravnih lica i preduzetnika
Lična primanja vlasnika pravnog lica
Odbitak PDV – pitanja i odgovori
Ukoliko je osnivac zaposlen u drugom pravnom licu, vi navodite da nije u obavezi da uplacuje doprinose za zdravstvo i nezaposlenost. Doprinose za zdravstvo nije u obavezi da uplacuje jer ga te obaveze oslobadja Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju koji kaze da je osiguranje po osnovu zaposlenja starije i iskljucuje osiguranje po drugom osnovu. Moje pitanje je koji zakon ili podzakonski akt oslobadja obaveze placanja doprinosa za nezaposlenost?
S postovanjem
Cedomir
Poštovani Čedomire,
Član 12. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje uređuje ovo pitanje na posredan način. Navedeni član glasi:
Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zaposlenja, odnosno po osnovu samostalne delatnosti isključuje obavezu plaćanja doprinosa po osnovu poljoprivredne delatnosti.
Iz ovog člana izvodi se oslobođenje od plaćanja doprinosa za nezaposlenost za osnivača koju u pravnom licu obavlja rad bez radnog odnosa, ako mu se po osnovu radnog odnosa u drugom pravnom licu ili kod preduzetnika plaća doprinos za nezaposlenost.
Ako osnivač i zastupnik firme u Srbiji ima doo u BiH u kojoj je u radnom odnosu dali u Srbiji plaća osim dopr. pio i zdravstvo i nezaposlenost po izmenama koje su stupile na snagu 30.05.2013.?
Osoba je nerezident ali radi poslove zastupanja van radnog odnosa.
Na koji žiro račun se vrši uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje osnivača, za pravna lica čiji osnivači obavljaju rad van radnog odnosa (pri tome su u redovnom radnom odnosu kod drugog poslodavca), a u smislu poslova zastupanja, predstavljanja, poslovođenja i upravljanja, i kao takvi su upisani u registar pravnih lica, (verovatno je to samo 24% za PIO i to na teret poslodavca)
Unapred hvala na pomoći i odgovoru.
Dali osnivac koji nije zasnovao radni odnos u svom preduzecu (zaposlen je u drugom doo) a upisan je u APR kao zakonski zastupnik, osim doprinosa za PIO na najnizu osnovicu ima obavezu placanja i poreza na dohodak gradjana i na koju osnovicu?
Poštovana,
Porez na dohodak građana plaća se ukoliko postoje isplate dohotka obvezniku poreza (osnivaču koji obavlja rad van radnog odnosa). Ukoliko se osnivaču ne isplaćuje naknada za obavljeni rad, ne plaća se porez, već samo doprinos za PIO po zbirnoj stopi od 24% (ukoliko je osnivač po drugom osnovu osiguran zdravstveno i od gubitka posla). Ukoliko osnivač nije ni po jednom drugom osnovu socijalno osiguran, onda mu se uplaćuju sva tri socijalna doprinosa.
Podsećamo da osnivači koji ne obavljaju rad u svom privrednom društvu nisu obveznici socijalnih doprinosa po tom osnovu.
Srdačan pozdrav!
Poštovani,
u vezi sa gore objašnjenim zelim da vas zamolim za komentar po pitanju sledećeg:
korisnik starosne penzije želi da osnuje jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću u Srbiji i da zasnuje stalni radni odnos (funkcija: direktor uključujući i ostale aktivnosti u skladu sa potrebama & delatnosću društva)ALI je dobio informaciju od potencijalnog knjigovođe da postoje neki limiti koji se tiču zarade i naknade zarade u smislu da PIO može da proceni da penzioner ima „visoka“ primanja u preduzeću i da mu obustavi isplatu penzije dok je zaposlen. Da li je ovo istina i pod kojim uslovima?
P.S.
Penzioner je korisnik starosne penzije u Srbiji rsd 11.000 + u Crnoj Gori rsd 20.000 (tj. eur 175)uz napomenu da penzija iz Crne Gore nije „preneta“ u Srbiju kada je isplata u pitanju, isplaćuje se dole u Crnoj Gori.
Poštovani,
Sa sajta PIO fonda, citiramo deo koji se odnosi na penzionera koji ponovo ulazi u osiguranje:
Korisnik starosne penzije može bez ograničenja ponovo ući u osiguranje (da se zaposli) po ugovoru o radu, ugovoru o delu, autorskom ugovoru, i da prima penziju, izuzev kada se zaposli u inostranstvu (uključujući i bivše jugoslovenske republike), ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Penzioner koji se ponovo zaposli ili obavlja samostalnu delatnost najmanje 12 meseci, ima pravo na novi obračun penzije.
Osiguraniku samostalnih delatnosti koji nije platio sve doprinose penzija se umanjuje za trećinu dok ne izmiri dugovanja. Isto važi i za poljoprivrednike i one koji sami plaćaju doprinose (po članu 15 Zakona o PIO).
Srdačan pozdrav!
Poštovani,
Zatražili smo odgovor od PIO fonda na Vaše pitanje. Dobili smo odgovor koji Vam kompletan prenosimo u nastavku.
Starosni penzioner moze da se zaposli ili obavlja samostalnu delatnost i da pri tom nesmetano prima svoju starosnu penziju, sto znaci da nema zakonske prepreke da se nakon isteka ugovora o radu na odredjeno vreme ponovo zaposlite po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima ili po osnovu ugovora o delu.
Ukoliko postoji prijava na osiguranje po osnovu posla koji obavljate i ako se vrsi uplata doprinosa za PIO, nakon najmanje godinu dana provedenih u osiguranju, a po zavrsetku osiguranja, Vi mozete podneti zahtev za ponovno odredjivanje penzije.
Srdačan pozdrav iz Alibrisa
Kolika osnovic se uzima za obračun doprinosa za osnivača koji je od 03.07. do 14.07. bio osnivač i zastupnik u svom DOO-u i nije bio u tom periodu u radnom odnosu, već je stupio u radni odnos tek 15.07.?Da li minimalna od 21416 dinara ili srazmerno od ove osnovice za broj dana u ovom periodu?
Poštovana,
Obračun socijalnih doprinosa obavljamo samo za naše klijente.
Hvala na razumevanju.
Srdačan pozdrav!
Posle smrti osnivaca preduzeca naslednici su njegova supruga i dva punoletna sina. U APR-u su svo troje upisani kao direktori sa podjednakim procentom ucesca u preduzecu. Deca su studenti na fakultetima koja nemaju dodirnih tacaka sa delatnoscu preduzeca i trenutno nisu zainteresovani da se time bave. Supruga nastavlja sa poslovanjem i jedino joj je zaposlenje u firmi. Ona je prijavljena kao osnivac i njoj se obracunavaju i uplacuju doprinosi kao zaposlenoj u svom preduzecu. Da li i deca moraju biti prijavljena i da li se i za njih uplacuju doprinosi i koji?
Unapred hvala.
Poštovana Marija,
Obveznici uplate doprinosa su svi osnivači ili članovi privrednih društava koji u njima obavljaju neki oblik rada, u radnom ili van radnog odnosa. S obzirom da kažete da deca obavljaju funkciju direktora u privrednom društvu, dakle obavljaju rad u smislu upravljanja i rukovođenja, potrebno je i za njih uplatiti doprinose.
Srdačan pozdrav iz Alibrisa.
Postovani moj suprug ima 61 godinu starosti i 35 godina staza od toga privatnog od 1975 do 2009 kao vlasnik radnje i od 2009 je bez posla .Za vreme dok je bio vlasnik radnje zadnjih 3 godine nije izmirio svoje doprinose pa me zanima da li te doprinose čora platiti kada ode u penziju na osnovu zaduzenja u poreskoj sa sve kamatama koje su kod njih katastrofalno visoke ili na obracun istih bez kamate na osnovicu koju je prijavio poreskoj upravi.Unapred hvala
Cenjeni,
mogu li dobiti informaciju, da li sam u obavezi platiti PIO ukoliko sam prijavljena kod supruga u firmu DOO kao zastupnik, tako uvedeno i u APR, a u me]uvremenu sam na biro i primam nadoknadu. Kod supruga sam prijavljena od 12 meseca 2012. Na biro sa nadoknadom od 10.2012 do 07.2013. godine. Kako je stupila ova promena u naplati doprinosa, nisam sigurna šta i koliko trebam platiti, zaključno sa današnjim datumom.
Postovani, na koji racun se uplacuju doprinosi za PIO za osnivaca koji je zasnovao radni odnos u drugoj firmi?
U kom Zakonu, Pravilniku odnosno Savtniku stoji ovo sto ste napisali da mogu da pronadjem, posto u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ne pise toliko precizno? Hvala
Poštovani Rade,
Član 12. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje uređuje ovo pitanje na posredan način. Navedeni član glasi:
Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zaposlenja, odnosno po osnovu samostalne delatnosti isključuje obavezu plaćanja doprinosa po osnovu poljoprivredne delatnosti.
Iz ovog člana izvodi se oslobođenje od plaćanja doprinosa za nezaposlenost za osnivača koju u pravnom licu obavlja rad bez radnog odnosa, ako mu se po osnovu radnog odnosa u drugom pravnom licu ili kod preduzetnika plaća doprinos za nezaposlenost.
Pozdrav!
Poštovani,
Vlasnik sam jednoclanog doo i trenutno plaćam sve doprinose obzirom da ne radim nigde drugde mimo svoje firme. Naravno imajući u vidu prehtodno upisan sam kao direktor.
Moje pitanje tj ono što nigde ne mogu da nađem je da li ja treba da zasnujem sam sa sobom ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama direktora koji nije u radnom odnosu kako bih sebi mogao i da isplatim zaradu. Pitam pošto nailazim na mišljenje Min.rada i soc.pol. da ako reč o ovakom slučaju vlasnik sam sa sobom ne sme potpisati tj zaključiti ugovor o radu. Hvala unapred
Poštovani Mane,
Molim Vas da mi pošaljete Mišljenje Ministrastva rada o kome govorite.
Ugovor o pravima i obavezama direktora zaključuje se sa trećim licem, dakle, kada osnivač/osnivači radno angažuju treće lice da bude zakonski zastupnik a da ostane van radnog odnosa. Osnivači obavljaju rad van radnog odnosa po osnovu svoje funkcije (nije potreban neki poseban ugovor), a ukoliko želite i da zasnujete radni odnos, prema našem mišljenju, ne postoji prepreka za to.
U slučaju da se odlučite da zasnujete radni odnos, imate sva prava i obaveze kao i svi drugi zaposleni. Isplaćujete sebi neto zaradu, na koju obaračunavate poreze i doprinose. Imate i sva druga prava iz radnog odnosa (prava na naknadu troškova prevoza na posao i sa posla, dnevnice za službena putovanja, pravo na godišnji odmor itd.)
Bila bih Vam zahvalna ukoliko biste mi poslali Mišljenja na koja ste nailazili. Možete mi poslati link u komentaru ili celo mišljenje na mail marija@experta.rs
Srdačan pozdrav,
Marija Đorđić
Poštovani,
Osnivač je zaposlen u svom preduzeću, ali želi da se odjavi i prijavi na Biro za zapošljavanje, a da za zastupnika i direktora imenuje drugo lice koje je u radnom odnosu u drugoj firmi.
Da li taj osnivač (koji nije radno angažovan) plaća doprinose i koje i da li to drugo lice koje se registruje u APR-u kao zastupnik i direktor, a koje je zaposleno u drugoj firmi, plaća doprinos za PIO po osnovu radnog angažovanja u ovoj firmi?
Hvala!
Poštovana Ranka,
Da bi bio oslobođen od obaveze plaćanja doprinosa, osnivač koji nije u radnom odnosu ne bi smeo da obavlja ni jedan oblik rada u pravnom licu čiji je osnivač. Ovo je praktično nemoguće kada je u pitanju društvo ograničene odgovornosti koje ima samo jednog osnivača. Naime, svi članovi društva prema Zakonu o privrednim društvima čine skupštinu društva, a skupštinom predsedava predsednik. Dakle, kada je osnivač jedini član društva, on je ujedno i predsednik skupštine pa samim tim obavlja upravljanje društvom jer donosi odluke neophodne za rad svakog privrednog društva.
Iz našeg iskustva, u ovakvim slučajevima Poreska uprava ne prihvata da „oslobodi“ osnivača od obaveze uplate doprinosa, iz gore navedenih razloga.
Osnivač iz Vašeg primera je verovatno ovlašćen po kartonu deponovanih potpisa u banci, pa se i to može smatrati dokazom da u svom društvu obavlja rad, koji je opet osnov za oporezivanje doprinosima.
Dakle, zaista je gotovo nemoguće da osnivač u svojoj firmi ne obavlja nikakav rad i da po tom osnovu firma nije obavezna da mu uplaćuje doprinose. Predlažem da se konsultujete sa referentom u Poreskoj upravi, on će Vam dati najtačniji odgovor.
Savetujemo Vam i da, ako već niste, proverite na Birou da li će prihvatiti da osnivača iz primera tretiraju kao nezaposleno lice ili će smatrati da treba da bude osiguran po osnovu toga što je osnivač.
Što se tiče lica koje je zaposleno u drugoj firmi, a u firmi iz primera bira se na funkciju zakonskog zastupnika, za njega treba platiti doprinos za PIO.
da li predsednici udruzenja treba da placaju i obracunavaju oprinose sobzirom da su u apr upisani kao zastupnici udruzenja funkcija predsednik upravnog odbora
Postovani, imam jedno pitanje….
Osnivac firme odlazi u penziju…navrsio je 40godina radnog staza i malo vise, ostao bi i dalje vlasnik firme….posto su nam pravnici Vase sluzbe rekli da moze….ako bi i dalje ostao vlasnik firme….sta je u obavezi da placa…misleci na doprinose….tj.da li mora da placa socijalno i zdravstveno osiguranje?
Poštovana,
Mi smo knjigovodstvena agencija. Nisam sigurna na koga mislite pod našom pravnom službom. Mi smo privatna firma i nemamo pravnu službu.
Srdačan pozdrav iz Alibrisa!
Postovani otac je osnivac firme ali drugo lice je zastupnik koji nema nikakav radni odnos niti prijavu na osiguranje a uz to je i penzioner, da li je to drugo lice sa funkcijom zastupnika/direktora u obavezi da placa neku vrstu doprinosa, jer nije ni vlasnik ni radnik u tom preduzecu, vec se samo vodi u APR kao zakonski zastupnik? Hvala
Poštovani,
Prema važećim zakonskim odredbama, zastupanje (koje po funkciji obavlja zakonski zastupnik) smatra se radom van radnog odnosa, i potrebno je plaćati socijalne doprinose na najnižu osnovicu do 15 u mesecu za prethodni mesec i u propisanom roku podneti odgovarajuću poresku prijavu. Koje doprinose plaća zaskonski zastupnik zavisi od toga da li je osiguran po nekom drugom osnovu, o čemu vie možete pročitati u članku koji smo pisali na ovu temu.
U svakom slučaju, samim tim što je upisan kao zakonski zastupnik, gospodin o kome govorite obavlja rad u pomenutom privrednom društvu.
Postovani,
Ja imam sledecu situaciju:
Fizicko lice je registrovano u APR-u kao zakonski zastupnik drustva. U radnom je odnosu u drugoj firmi, medjutim naknadu za njegov rad naplacuje ispostavljanjem fakture preko svoje privatne firme.
Da li smo u obavezi da placamo 24% PIO za njega, i podnosimo PPOD-O obrazac Poreskoj Upravi??
Hvala unapred,
Pozdrav
Poštovana,
Molim Vas da pojasnite kakav je pravni osnov ovakvog radnog angažovanja tj na koji način se rad zastupnika fakturiše od strane jedne firme drugoj firmi? Zastupnik je fizičko lice, a Vi plaćanje vršite pravnom licu – molim Vas da još pojasnite detalje. Da li je u pitanju ugovor o iznajmljivanju radnika? Ako je tako, odmah napominjemo da Zakon o radu ne poznaje ovakve vidove ugovaranja, te da se ugovori o iznajmljivanju radnike koji se susreću u praksi u poslednje vreme, kose sa Zakonom o radu. Naime, radnika ne možete „iznajmiti“ pa po tom osnovu prefakturisati drugoj firmi troškove njihovog rada. Zakon poznaje jedino preuzimanje radnika, što se rešava na potpuno drugačiji način.
Analogno primeru za radnike, mislimo da ne postoji pravni osnov da se naknada za rad zakonskog zastupnika plaća firmi koja ovu naknadu fakturiše. Zakon nalaže da se za rad zakonskih zastupnika obračunaju i uplate socijalni doprinosi, a eventualna naknada, ako se isplaćuje, pripada zakonskom zastupniku.
Dakle, da ponovim, šta Vam se tačno fakturiše u tom računu koji Vam druga firma ispostavlja?
U svakom slučaju, doprinosi moraju biti uplaćeni po osnovu ovog rada, a ukoliko se zastupniku vrši isplata naknade, u tom slučaju imate obavezu da izmirite i porez. Ukoliko zastupnik nije po drugom osnovu nigde osiguran, morate mu izmiriti sve doprinose, a ako jeste, kako navodite Vi u Vašem slučaju, samo doprinos za PIO od 24%.
Srdačan pozdrav,
Marija Đorđić
postovani.
osnovao sam doo ,samim tim sam i direktor i zastupnik .Obaveznik sam svih davanja .Fima je osnovana 2012 god a inace nemam nikakav promet i nisam placao nikakve obaveze po svim osnovama ,ali sam 2013 sklopio dogovor o mirovanju obaveza za 2 god . a od 01.01.2013 placam sve obaveze po osnovu doprinosa .U medjuvremeno tj.od 1.01.2014 zaposlio sam se u drugoj firmi gde mi uplacuju sve obaveze,moje pitanje je.
kako se mogu oslobodit placanje doprinosa u mojoj firmi,a koju ne mogu zatvoriti zbog neizmirenih obaveza i ako mogu koje radnje da preduzmem da bih se osobodio tih obaveza .planiram da zatvorim taj doo kada izmirim zaostale obaveze .
s postovanjem
Poštovani,
na koje uplatne račune treba uplačivati doprinose za preduzetnika koji nije u radnom odnosu u svojoj firmi,a na koje račune za osnivača u doo koji nije zaposlen u svojoj firmi?
Zanima me takođe,koliki porez obračunavamo na zaradu lica koje je osnivač u doo,a nije zaposlen u tom društvu?
Poštovana,
Uplatni računi definisani su Pravilnikom o računima javnih prihoda, koji moćete pogledati na sajtu Poreske uprave ili Trezora.
Što se tiče osnivača koji nije zaposlen u svom pravnom licu – ako nije u radnom odnosu nema pravo na zaradu niti druga prava iz radnog odnosa. To znači da mu ne možete isplaćivati zaradu, pa samim tim ne postoji obaveza plaćanja poreza. Ukoliko želite da isplatite osnivaču naknadu za rad, on treba da izabere odgovarajući oblik radnog angažovanja, u zavisnosti od toga da li je već radno angažovan u nekom drugom privrednom subjektu.
Osnivač može biti u rednovnom radnom odnosu, a ako je zaposlen u drugom pravnom licu, može u svom pravnom licu da obavlja dopunski rad. Zarada osnivača koji je u radnom odnosu obračunava se na isti način kao i za ostale zaposlene.
Poštovana Marija
citiram: „Po osnovu ovog rada van radnog odnosa, osnivač nema pravo na naknadu“
Članovi 227. i 230. i 438. ZPD upućuju na shodnu primenu čl. 393. istog Zakona:
„Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, …“
Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno određuju se naknada … iz stava 1. ovog člana ili način njenog određivanja.
Visina naknade …. iz stava 1. ovog člana može zavisiti od poslovnih rezultata društva, ali ta naknada ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva.“
Sledi da direktor jednodomog i dvodomog doo-a, kao i član nadzornog odbora (ako je doo dvodomo), ima pravo na nakndu za rad koju određuje skupština (jednodomo doo) odnosno nadzorni odbor (dvodomo doo) svojim odlukama. ZPD NE poznaje razliku između direktora koj je osnivač i direktora koji je treće lice te se ove odredbe primenjuju u svakom slučaju.
Takođe, zakon kaže da naknad aza rad direktora ne može biti iz dobiti, te osnivač koji je zastupnik u svom doo-u prima naknadu na teret poslovnih rashoda firme.
Ostaje nerazjašnjeno da li se doprinosi na ovu naknadu plaćaju (1)dodatno u odnosu na ovakve obaveze koje slede iz svojstva člana doo-a koji obavlja rad u njemu, i terete prihod primaoca, ili (2) ulaze u doprinose koje doo obračunava i plaća za svog člana koji u njemu radi i izuzeti su iz dohotka za oporezivanje.
Mišljenja sam da je ovo drugo, jer (1) osnov primanja ovog „ostalog prihoda“ je sam rad u društvu, dakle isti onaj za koji su propisani doprinosi po tom svojstvu i (2) jer je u čl. 23, stav 1, Zakona o doprinosima dodata reć NAJMANJE („Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je najmanje najniža mesečna osnovica…“), što podrazumeva da osnovica zavisi od nečega a to nešto je po samoj prirodi doprinosa primanje radno angažovanog, u ovom slučaju to je ugovorena naknada za rad.
Iako se naknada za rad direktora i članova uprave određuje odlukom nadležnog organa uprave (npr. skupštine kod jednodomog doo-a), s obzirom da je Osnivački akt ugovor, a da on, pisalo to u njemu ili ne, sadrži zakonsku odredbu da skupština upravlja odlukama koje obavezuju sve članove – ta naknada se smatra ugovorenom.
Poštovani,
preduzetnik sam od septembra 2010., a od 01.02. tekuće godine počeo sa radom u DOO. Pitanje je da li treba da odjavljujem radnju kako bi me prijavili u DOO ili se na neki drugi način preregistruje u dopunsku delatnost moja radnja? Na koji način se može upisati radni staž bez gašenja preduzetničke radnje? Dobijam različita tumačenja od različitih knjigovođa i pravnika?
Unapred zahvalan
Poštovani Slobodane,
Ne morate da gasite radnju. Regularno možete raditi u okviru radnog odnosa u d.o.o. firmi i biti vlasnik preduzetničke radnje.
Ukoliko firma preuzima da plaća Vaše socijalne doprinose, Vi ste u obavezi da plaćate porez na dohodak i PIO doprinos kao vlasnik radnje. Posetite svog referenta u Poreskoj upravi i obavestite ga o radnom angažovanju, a on će Vam dati sve potrebne instrukcije.
Što se tiče staža, on se upisuje predajom obrasca M4, koji će za deo rada u firmi uraditi pravno lice, a Poreska uprava upisuje staž za preduzetnike, pa bi trebalo da Vam se po osnovu PIO doprinosa koji paralelno plaćate kao zaposleni i kao vlasnik radnje, uveća osnovica za penziju.
U svakom slučaju, treba da obavestite svog referenta u Poreskoj upravi da ste stupili u radni odnos u drugom pravnom licu.
Srdačan pozdrav!
Molim Vas gospodjo,jedan strucan savet..
Od 22.05.1992 godine do 15,06.2006 godine,osnivac sam d.o.o,
upisan kao direktor,zastupnik,overen potpis.
Do 21.05.1993 radio sam u drustvenoj firmi kao radnik,a zatim u svojoj firmi prijavljijem se na obavezno osiguranje kao osiguranik samostalne delatnosti,sve do 21.05.1996 godine kad se prijavljujem u svojoj firmi,odnosno zasnivam radni odnos u svojoj firmi kao radnik,ali ne menjam ono direktor ,zastupnik,ovlasteni potpisi i …..,i tako bi trebao ostati do gasenja drustva.Od 21.05.1996 godine pa do 31.12.2001.godine priznat mi je i placen staz od strane drzave /nisu placani doprinosi meni kao radniku za taj period/.Od polovine 1996 godine,redovno sam na kraju godine predavao zavrsne racune sve do 2004 godine,sa napomenom da racun ne radi/nema prometa/za ceo taj period i nije racun ni radio,te je APR/agencija za registre/ 15.06.2006 izvrsila BRISANJE.
oD UPRAVE prihoda Sombora imam potvrdu da sam izmirio sve obaveza po pitanju poreza i doprinosa za period 1992,3,4,5 i do 21.06.1996 godine/tada je bio crveni pecat i tu potvrdu imam u originalu/.Neznam bas tacno za druge doprinose,ali za penziono znam da me od 1996 godine pa do gasenja /15.06.2006/
Uprava prihoda nije Resenjem obavezivala na te doprinose,niti sam ih ja placao ,niti drustvo.
Sad kada sam izvadio uverenje Uprave prihoda Sombor,oni kazu…..u napomeni DOSLOVCE…uvidom u evidenciju Poreske uprave,filijala Sombor je utvrdjeno da za 1993 g,1994g,01.06.-31.12.1996g,1997-2006 g,poreski obveznik NIJE ZADUZEN doprinosima za socijalno osiguranje.Datumi su uglavnom uredu,ali ostaje pitanje,ako nisam ZADUZIVANod strane Uprave prihoda,znaci li to da ih NISAM MORAO NI OBRACUNATI NITI PLATITI,prvo kao drustvo -preduzece,pa pnda kao osnivac i radnik u svom preduzecu,To pitam Vas jer meni taj staz i ne treba i borim se da to i ne platim.
Po predaji zahteva za starosnu penziju Fondu PIO,Filijala Sombor,ONI odmah,ispisu ,,za neplacene doprinose za 1994,2002 do 15.06.2006 godine,iznos 364000,oo dinara,da platim za 15 dana,uprotivnom vrse obustavu od 1/3 na penziju do isplate tih doprinosa,kada cu dobiti konacno resenje i te godine bi usle u penziski staz.
Molim Vas,meni taj staz ne treba za starosnu penziju i ja bih da se nadje zakonski osnov da ja te doprinose za penziono i nisam imao OBAVEZU placati i da ih ne platim.
Jedna vazna napomena…Meni je po mom zahtevu drzava morala i trebala da plati doprinose za penziono do 31.12 2003 godine,ali nesto su u Somboru samovoljno izvrsili promenu osiguranja u PIO-u,i priznali mi do 31.12,2001 godine,i sad bi ja po njihovom trebao platiti i te 2 godine/2002,2003/,pa 2004.2005,i do 15.06.2006 godine .Molim Vas te 2001, su se menjali neki zakoni oko regulisanja obaveznih OSIGURANJA IdoprinosA osnivaca za PIO,MOGUCE DA SU ME SAMOVOLJNO U PIO,ODJAVILI SA OSIGURANJA zaposlenih,a prijavili na osiguranje samostalnih delatnosti i to od 01.01.2002 godine do15.06.2006 godine,sto mi je sad i sporno i kao sad me zaduzuju.
Molim Vas,Vi mi u nacelu recite,to i to si duzan da platis,to i to nisi,zato i zato,a ja cu se sa PIO BORITI,PA AKO NISTA,ICI NA UPRAVNI SUD.
Unapred Vam hvala,a pristajem da Vam izvrsim i placanje za tu uslugu.Hvala. miljevic.milosav@gmail.com
Molim,Vas,postavio sam pitanje za Vas 10.03.2014 godine,veoma mi je vazno,pa Vas molim odgovorite mi direktno na meil,ja cu biti zadovoljan i vama zahvalan,Hvala,Miljevic Milosav,Sombor.
Postovani,
Zanima me da li moram imati ugovor na neodredjeno vreme kod poslodavca koji mi redovno uplacuje sve poreze i doprinose kako bih ostvarila povoljnost da kao vlasnik radnje uplacujem samo doprinose za PIO?
Unapred zahvalna!
Poštovana Danka,
Prema našim saznanjima, nije neophodno da imate ugovor na neodređeno, samo je važno da je za period koji posmatrate Vaše zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti izmireno po jednom osnovu. Dakle, Vi možete imati i ugovor na određeno na tri meseca, i ako Vam poslodavac izmiruje socijalne doprinose po osnovu rada tokom trajanja ugovora o radu, Vi kao vlasnik radnje izmirujete samo PIO doprinos za taj isti vremenski period.
Kada Vam ugovor na određeno istekne, i budete osigurani samo kao vlasnik radnje, obavezni ste da plaćate sva tri socijalna doprinosa.
Poštovani,
Moj brat je otvorio preduzetničku radnju, a pri tom se nalazi u radnom odnosu. Koliko sam razumela, dužan je da plaća doprinose za PIO i porez na dohodak. Molim Vas da mi pojasnite, s obzirom da je radnja tek registrovana, na koji način se utvrđuje porez na dohodak i da li je dužan da se prijavi PIO fondu putem M obrasca(kao neprioritetni osiguranik ili sl.) i da li je, eventualno, potrebno da ima ugovor o dopunskom radu ili neki sličan dokument.
Unapred hvala i srdačan pozdrav
Imam pitanje, da li je moguce da se prijavim na biro iako sam duzan za PIO? Dug se javio u periodu kada sam PIO placao kao vlasnik i knjigovodja mi je napravio enormnu dobit, pa su oni retroaktivno napravili vece doprinose. Zatim sam se prijavio kao radnik i tu imam uredno placene doprinose, pa me zanima kako se to resava. Hvala.
Postovani Nemanja,
Potrazite odgovor direktno u Fondu PIO ili Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje. Mnogi radnici kojima nisu izmireni doprinosi nalaze se silom prilika na birou, dakle dug njihovih firmi po osnovu doprinosa nije razlog da im se uskrati pravo na osiguranje u slucaju nezasposlenosti. Nisam sigurna da li postoji neka razlika za osiguranike samostalne delatnosti, ne verujem.
Ako budete voljni, javite nam sta su Vam rekli u Fondu. Unapred hvala! Pozdrav!
Poštovani,
obraćam Vam se sa molbom da mi pomognete. Osnivač privrednog društva je nerezident.Ujedno je i direktor a advokat je napravio Ugovor o radu da je zaposlen u svojoj firmi. Kako se projavljuje za obavezno osiguranje u fondu i da li se zarada isplaćuje kao i svim ostalim zaposlenima koji su rezidenti.
S poštovanjem.
Postovani ,
pre cetiri godine sam osnovao preduzece D.O.O .Preduzece nikad nije imalo prometa ni jedan jedini dinar , ja sam kao vlasnik prijavljen kao direktor,prve dve godine sam putem pozajmica uplacivao sebi doprinose,zadnje dve godine nisam uplacivao doprinose i zelim da ugasim preduzece.Dali sam duyan ako proglasim stecaj kasnije da kao fizicko lice platim doprinose ya penyiono i socijalno ili ne,i dali mi se racuna samo uplacen staz
Postovani,
Molim za odgovor. Podnela sam zahtev za penziju i tom prilikom su mi rekli da me ne odjavljuju sa PIO, jer sam osnivač u firmi iz koje idem u penziju.Dakle, osnivač u radnom odnosu.
Da li sam obavezna da plaćam doprinose i koje i da li se sama prijavljujem u Poresku upravu ili cekam resenje?
Hvala
Poštovana,
Osnivač van radnog odnosa koji u firmi obavlja rad, recimo kao direktor, obavezan je da plaća socijalne doprinose na minimalnu osnovicu. S obzirom da ćete, nakon što se penzionišete zdravstveno biti pokriveni po osnovu penzije, a zdravstveno osiguranje se ne plaća po dva osnova, ostaje da plaćate PIO doprinos.
PIO doprinos obračunavate sami na minimalnu osnovicu i uplaćujete do 15. u mesecu za prethodni mesec, a nakon isteka meseca predajete poresku prijavu za plaćeni doprinos.
To što ste penzioner Vas oslobađa plaćanja zdravstvenog i doprinosa za nezaposlenost, a PIO ste obavezni da plaćate dok god obavljate rad kao direktor.
Pozdrav iz Alibrisa!
Postovani,
Moj otac je bio vlasnik privatne szr radnje i kao radnika je prijavio suprugu,(dobili su svojevremeno dezinformaciju da mora da je prijavi kao radnika kako bi imala overenu zdravstvenu knjizicu,tj.da mora imati zdravstveno osiguranje preko njegove firme).Problem je nastao kada je tu istu firmu odjavio medjutim u tom terenutku smo saznali da nije izmirio sve zakonske obaveze vezane za nju kao radnika.Iz socijalnog smo dobili obavestenje u kome nam traze M4 obrazac za nju.Kako da razresimo tu pravnu zavrzlamu kako ne bi snosio zakonske posledice kojih i nismo u potpunosti svezni?
Hvala unapred
Postovani,
u oktobru smo osnovali preduzece. Nas petorica – svako sa svojim udelom. Osnivaci smo i nismo u firmi u radnom odnosu jer svi vec radimo u drugim firmama. Jedan od nas je zastupnik – tj direktor.
Da li se svima placaju doprinosi i koliko ili samo direktoru?
Poštovani,
Postoji mišljenje Ministarstva rada kojim se navodi da svaki osnivač u svojoj firmi obavlja rad. Ovaj zaključak izvodi se iz toga da skupština društva, koju čine svi članovi, obavezno zaseda jednom godišnje, te barem jednom godišnje svi članovi društva obavljaju određeni rad u firmi. Međutim, strukovna udruženja zastupaju stav da je ovo pogrešno tumačenje zakona o socijalnim doprinosima, koji pod radom osnivača podrazumeva poslovođenje, zastupanje, ugovaranje i slično, a ne i učestvovanje članova u radu skupštine društva.
Dakle, prema tumačenju, koje i naša firma sledi u radu sa klijentima, obveznici doprinosa su samo oni osnivači koji obavljaju rad u smislu upravljanja firmom, ugovaranja poslova, vođenja firme i slično, a to bi bili direktor i sva druga lica izabrana na neku funkciju (ostali zastupnici, predsednik upravnog odbora i slično), a ne i osnivači koji su pasivni – ne učestvuju u radu privrednog društva.
Ukoliko su osnivači zaposleni u drugim firmama gde im se plaćaju socijalni doprinosi na rad, onda je angažovanje u pravnom licu gde su osnivači sekundarno, sa aspekta oporezivanja socijalnim doprinosima i plaćaju samo PIO doprinos. On se plaća do 15. u mesecu za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu u visini od 26%. Poreski obveznik o uplaćenim doprinosima podnosi odgovarajuću prijavu Poreskoj upravi – dakle, sami obračunavate i uplaćujete ovu obavezu, Poreska uprava ne donosi rešenje za ovo zaduženje. Po osnovu ovog rada van radnog odnosa, osnivač nema pravo na naknadu („zaradu“ za obavljeni rad), niti pravo na naknadu troškova u vezi sa radom, kao što to imaju zaposleni (pravo na topli obrok, regres, troškove prevoza do i sa posla, troškove službenog puta i slično).
Poštovana Marija
citiram: „Po osnovu ovog rada van radnog odnosa, osnivač nema pravo na naknadu“
Članovi 227. i 230. i 438. ZPD upućuju na shodnu primenu čl. 393. istog Zakona:
„Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a može imati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija.
Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno određuju se naknada i stimulacija iz stava 1. ovog člana ili način njenog određivanja.
Visina naknade i stimulacije iz stava 1. ovog člana može zavisiti od poslovnih rezultata društva, ali ta naknada ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva.“
Sledi da direktor jednodomog i dvodomog doo-a, kao i član nadzornog odbora (ako je doo dvodomo), ima pravo na nakndu za rad koju određuje skupština (jednodomo doo) odnosno nadzorni odbor (dvodomo doo) svojim odlukama. ZPD NE poznaje razliku između direktoram koj je osnivač i direktora koji je treše lce te se ove odredbe primenjuju u svakom slučaju.
Ostaje nerazjašnjeno da li se doprinosi na ovu naknadu plaćaju dodatno u odnosu na ovakve obaveze koje slede iz svojstva člana doo-a koji obavlja radu njemu i terete prihod primaoca ili ulaze u doprinose koje doo obračunava i plaća za svog člana koji u njemu radi i izuzeti su iz dohotka za oporezivanje.
Mišljenja sam da je ovo drugo, jer (1) osnov primanja ovog „ostalog prihoda“ je sam rad u društvu, dakle isti za koji su prpisani doprinosi po tom svojstvu i (2) jer je u čl. 23, stav 1, Zakona o doprinosima dodata reć NAJMANJE („Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je najmanje najniža mesečna osnovica…“), što podrazumeva da osnovica zavisi od nečega a to nešto je naknada za rad.
Moli vas da mi razjasnite:
Clan drustva /doo/ udel 100%, Imenovan drugi zakonski zastupnik, Direktor.
Da li je zakonski zastupnik zaposleno lice /placaju se puni doprinosi i isplacije neto plata/?????????
Postovani,
Treba da ucinim uslugu prijatelju da vlasnistvo(bez radnog odnosa)njegove firme predje na mene. Inace sam na evidenciji sluzbe za zaposljavanje. Kakva su mi prava po pitanju osiguranja u tom slucaju, a i svaki drugi savet je dobrodosao?
Unapred se zahvaljujem.
Poštovana,
Mi smo knjigovodstvena agencija, i bavimo se isključivo privrednim društvima, te Vam ne mogu pomoći.
Pozdrav!
Postovana, preduzetnik sam sa stalnim radnim odnosom u drugoj firmi, opredelila sam se za isplatu licne zarade. Posto mi je ovo prvi mesec preduzetnistva, molim za vasu pomoc.
1. Od obaveznih doprinosa trebam da obracunam samo PIO od 26% ili i sve ostale?
2. Poresko oslobadjanje se odnosi i na ovu zaradu, ili je ona fiksna i iskoriscena kod obracuna plate u firmi gde sam u stalnom radnom odnosu?
3. Porez na dohodak je 10% ili 20% u ovom slucaju kada mi je to dodatna delatnost?
Unapred Vam se zahvaljujem!
Poštovana,
Obračun zarade treba da prepustite nekom stručnom licu koje je u toku sa svim aktuelnim propisima, jer se radi o kompleksnom postupku na koji utiče mnoštvo faktora.
Srdačan pozdrav!
Postovana,
ako sam zaposlen u svojoj firmi u inostranstvu,ide mi tamo staz, penzijsko i socijalno, a u Srbiji osnivam preduzetnicku radnju – ugostiteljski objekat za smestaj, da li i ovde moram da uplacujem staz, penzijsko i socijalno?
Takodje, koja je bolja opcija, da se vodim kao direktor ugostiteljskog objekta za smestaj, ili kao vlasnik objekta? Koje su obaveze radnika ako ga zaposlim kao direktora ili kao poslovodje?
Hvala puno unapred na odgovoru!
Poštovani Milane,
Obaveza plaćanja doprinosa u Srbiji zavisi od toga da li sa stranom državom u kojoj izmirujete obaveze po osnovu zdravstvenog i penzijskog osiguranja imamo sklopljen međudržavni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ako postoji takav ugovor i ako je njime predviđeno izbegavanje dvostrukog oporezivanja, u tom slučaju ne plaćate doprinose na svoj radni angažman u Srbiji.
U okviru bloga se ne bavimo pojedinačnim poreskim savetovanjem, jer ovu vrstu savetovanja naplaćujemo.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
da li za osnivace za koje je uplacivano za PIO po obrazcu PP OD-O treba predavati M4 obrazac za 2014.godinu? Hvala unapred. Pozdrav
Poštovana Milice,
Da, treba predati obrazac M-4. Ukoliko je osnivač istovremeno bio u radnom odnosu, pa mu se staž upisuje po osnovu rada, za vreme provedeno u statusu osnivača ne upisujete staž već samo osnovicu i uplaćene doprinose, jer će staž biti upisan u Fondu PIO po osnovu rada.
Pozdrav!
Poštovani,
na koji račun se uplaćuje PIO za osnivača koji nije u radnom odnosu u preduzećeu u kome je osnivač?
Pozdrav
Poštovana,
Prema informacijama koje mi imamo, uplatni račun za osnivače van radnog odnosa za doprinos PIO na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa je 840-721313843-74. Imate problem u nekoj Poreskoj upravi?
Poštovana,
Nemam problem u Poreskoj upravi nego sam bila u dilemi. Pominje se i račun 840-721342843-83.
Hvala
Pozdrav
Postovani,ja placam oko 10 godina svoj staz po clanu 15 i zdravstveno osiguranje,ukupno oko 13.000 dinara mesecno.
Ostaje da jos 3 godine to placam,pa cu imati 40 godina staza…
Ne zelim da taj status menjam.Imam 56 godina zivota.
Da li ja mogu da,IZ NAVEDENOG STATUSA,osnujem DOO i da budem PROKURA,a sve bez dodatne prijave staza i ostalih doprinosa,u toj DOO,I BEZ PLATE,BEZ NADOKNADE.
Imenovacu menadzera prodaje ili direktora,i njega cu prijaviti,sa svim doprinosima i sa platom,za pocetak,kao jedinog zaposlenog.
Firma bi bila registrovana za unutrasnju trgovinu na veliko u tranzitu.
Tako bih,za 3 godine,postao penzioner i nista ne bih menjao,sto se firme tice.Da li je to moguce?
Hvala i pozdrav.
Poštovani,
Prema našem mišljenju, u obavezi ste da u navedenom slučaju plaćate doprinos za PIO jer ćete u svom privrednom društvu biti radno angažovani. Najbolje će Vas o svemu posavetovati Vaš knjigovođa.
Srdačan pozdrav!
Hvala vam Marija na odgovoru.
Mislio sam da kao prokura van radnog odnosa i bez plate,mogu da radim.To znam da je moguce.
Problem je verovatno da ja budem i osnivac.Javicu se svakako.
Srdacan pozdrav.
Poštovani,
Da, PIO doprinos morate plaćati kao osnivač van radnog odnosa i bez isplate naknade na minimalnu osnovicu.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
Vlasnik doo je zakonski zastupnik u doo. Prijavljen je u drugoj firmi gde ostvaruje zaradu i placeni su mu porez i doprinosi. Da li i u doo gde je vlasnik i zakonski zastupnik moze da ostvaruje zaradu i koje su obaveze za porez i doprinose?
Pozdrav,
Danijela
Poštovana,
Može, uz odgovarajući oblik radnog angažovanja, a u zavisnosti od toga kako je angažovan u drugoj firmi (sa punim ili skraćenim radnim vremenom). U zavisnosti od oblika angažovanja, obračun je različit. Najbolje je da za detalje konsultujete svog pravnika i knjigovođu.
Imam 61god, korisnik sam starosne penzije (19000,oo). Mesečno bih mogla zaraditi još 8000,oo- 10000,oo din. Kolike bi mi bile obaveze (porezi i doprinosi) kada bih prijavila servis za pranje veša? Pozdrav i hvala
Postovani,ja placam staz po clanu 15,preko 12 godina i treba mi jos 3 da imam 40 godina staza.Ne zelim da to menjam.
Prakticno,ja nisam nezaposleno lice,jer nisam na birou,a placam i zdravstvenu zastitu…tako mi sluzbe kazu,kazu imas pare…
Mogu li ja iz tog statusa da budem osnivac DOO,bez radnog odnosa i plate,i PIO i zdravstvenih doprinosa,a da sina ili neko drugo lice odredim za direktora,kao zaposleno lice?
Najlepse hvala i srdacan pozdrav.
Postovana Marija,
U nasoj Fondaciji lice koje je osnivac je ujedno i predsednik iste (obavlja funkciju Predsednika Fondacije) i van radnog odnosa je, tj. nema nikakav sklopljen Ugovor o radu sa istim licem. Mi smo misljenja da da nasem osnivacu trebamo platiti poreze i doprinose na minimalac, jedino nam je nedoumica, obzirom da isto lice ostvaruje prihode i u V.Britaniji po osnovu radnog odnosa i tamo placa poreze i doprinose , da li imamo pravo na neki poreski kredit po ovom osnovu u nasoj zemlji i shodno cinjenici da postoji zakon o izbegavanju dvostrukog oporezivanja izmedju Srbije i V.Britanije, kao i shodno Zakonu o porezu na dohodak gradjana R.Srbije. Inace je lice koje je osnivac nase fondacije Rezident u Srbiji (ima prebivaliste i urednu izdatu l.kartu) u R.Srbiji
Poštovani,
Doprinosi na najnižu osnovicu plaćaju se za osnivače privrednih društava koju u svojim društvima rade van radnoh odnosa. Udruženje nije isto što i privredno društvo. Po kom osnovu biste plaćali članu udruženja porez i doprinose, ukoliko on nije angažovan u udruženju niti prima naknadu. Molim Vas da pojasnite.
Postovani, interesuje me da li osnivacima koji rade u inostranstvu i nisu ovlasceni za bilo kakve poslove u vezi zastupanja i bilo kakvog rada firme, treba placati doprinose? Sto se tice rada privrednog drustva u pitanju je samo maloprodajni objekat koji nije u sistemu pdva.
Poštovana,
Ukoliko osnivač ne obavlja nikakav rad u svom privrednom društvu, ni u ranom odnosu ni van radnog odnosa, pa čak ni, kako ste naveli, ne obavlja nikakve poslove iz domena upravljanja niti zastupanja, po mom mišljenju nema osnova za plaćanje socijalnih doprinosa.
Kao što ste videli u tekstu, Ministarstvo rada smatra da osnivač obavlja rad i kada kao vlasnik kapitala učestvuje u radu skupštine sruštva. Međutim, kada je učešće osnivača u kapitalu malo, pa on ne učestvuje u radu skupštine (recimo ostali osnivači imaju većinu potrebnu za odlučivanje) mislim da tada bez sumnje ne postoji obaveza plaća socijalnih doprinosa.
Takođe vas podsećam da osnivači koji su socijalno osigurani u inostranstvu, i to u zemlji sa kojom Republika Srbija ima sklopljen međunarodni sporazum iz oblasti socijalnih doprinosa, u većini slučajeva nisu obveznici socijalnih doprinosa u Srbiji, a sve u zavisnosti od sadržaja samih međudržavnih ugovora.
Srdačan pozdrav!
Da li se rad preduzetnika racuna u radni odnos?Ovo pitanje postavljam jer zadnjih 10 godina radim u javnoj ustanovi,pa sada imam 20 godina radnog staza i kazu mi da nemam prava na jubilarnu nagradu jer se rad preduzetnika ne racuna u radni odnos ?
Poštovani,
Preduzetnik se ne smatra zaposlenim, odnosno preduzetnik ne sklapa ugovor o radu, nije u radnom odnosu.
Pozdrav!
Postovani,
Moj sin uskoro treba treba da iznajmi kafic i u njemu da radi zajedno sa drugom.Znam da treba da se registruje SUR na jednog od njih dvojice( nece menjati postojeci naziv kafica) ali sta je sa drugim?
Jedan od njih ce biti vlasnik SUR a kako drugi moze da se prijavi kako bi za njega placali doprinose odnosno kako bi i on bio u radnom odnosu.
Gde se moze videti sta je dozvoljeno da se prodaje u SUR-odnosno kaficu?
Ne mogu nigde da pronadjem tu informaciju.Da li u kafic moze da se ubaci aparat( Sony playstation) kao i da li ima nekih ogranicenja po tom pitanju?
Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana,
Druga osoba može da stupi u radni odnos kod preduzetnika zaključenjem ugovora o radu. Po osnovu rada zaposleni ima ista prava i obaveze kao i zaposleni u privrednom društvu.
Preduzetnik ima jednu pretežnu delatnosti koja se registruje u APR, a može pored nje da obavlja i sve druge zakonom dozvoljene delatnosti.
Poštovani,
Vlasnik sam i zaposlen u d.o.o . Želim da otvorim preduzetničku radnju , sa paušalnim oporezivanjem. Naveli ste više pita da se ne mora plaćati doprinosi za zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost. Zanima me da li u ovom slučaju plaćam porez i u preduzetničkoj radnji, propisan rešenjem poreske uprave, iako plaćam porez na zaradu kao zaposleni u d.o.o. Da li to znači da od ukupnog rešenja poreske uprave oduzimam doprinose za zdravstvo i nezaposlenost , ili to oduzimam u d.o.o Unapred hvala.
Poštovani,
Ništa ne treba da oduzimate od iznosa koji su vam navedeni u rešenju.
Naime, prilikom podnošenja zahteva za paušalno oporezivanje ste naveli da registrujete delatnost kao preduzetnik iz radnog odnosa. Poreska uprava je ovu činjenicu uzela u obzir prilikom određivanja visine poreza i doprinosa.
Ukoliko niste dali ovaj podatak poreskim organima, možete otići kod svog poreskog inspektora i zamoliti ga za informaciju da li je uzeta u obzir činjenica da ste zaposleni kod drugog poslodavca, i da vam se po tom osnovu izmiruju doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Porez na prihode i doprinos za PIO plaćate u svakom slučaju, od ove obaveze nema izuzimanja u vašem slučaju.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
u firmi postoje tri osnvaca i direktor . Svi su van radnog odnosa, odn prijavljeni i rade u drugim firmama gde im se placaju svi porezi i dorpinosi kao i plata.
Za direktora placamo poreze, nije osnivac. samo zakonski zastupnik.
Sta se desava sa osnivacima ? Nismo placali do sada, ali vidim da se vodi dosta polemike oko toga a ne dobijamo nikakvu opomenu po tom pitanju.
Hvala Vam unapred.
Poštovana Nevena,
Kao što smo naveli u tekstu, sve zavisi od činjenice da li osnivač obavlja rad u svom privrednom društvu ili ne. Ukoliko je osnivač ukljuen u rokovođenje, upravljanje, odlučivanje obveznik je socijalnih doprinosa. Ukoliko ne obavlja nikakav rad u firmi, nije obveznik.
Obavezu ste dužni sami da prijavite predajom obrasca PP OD O o obračunatim i plaćenim doprinosima. Nećete dobiti opomenu ukoliko se niste ni prijavili, a poreski organi mogu da uoče da niste izmirili obavezu (ako ona uopšte postoji) prilikom kontrole.
Dakle, ukoliko vaš osnivači obavljaju rad u svom privrednom društvu, obračunajte i platite socijalne doprinose i o tome podnesite poresku prijavu PP OD O.
Srdačan pozdrav
Postovani, stav Fonda pio je: da svi osnivaci obveznici ma koliko da ih ima, cak i kad su u penziji, i ako ne obavljaju nikakav rad u firmi (zastupanje, rukovodjenje, i td.). Sto je cist bezobrazluk. Firma ima 3 uposljena a treba da zaradi i za doprinose 5 osnivaca koji su u penziji.
Poreska uprava je ranije zaduzivala resenjima samo osnivace upisane u OP-OBAZAC, sto je i opravdano Misljenjem min.iz 2008.god. Logicno.
Pozdrav
Poštovani,
Pri osnivanju doo u avgustu 2015 godine, osinvač je kod APR upisan i kao direktor. Tako se opredelio, ne poznajući propise . Pri tome je u međuvremenu je plaćao doprinose samo kao vlasnik ( na propisanu najnižu osnovicu), pri tome ne menjajući status u APR-u. Napominjem da je sve doprinose, za 4 meseca plaćao uredno ali samo kao vlasnik. Takođe napominjem da zaradu nije isplaćivao. Da li je sada moguće da promeni status u APR-u retroaktivno i ostane samo vlasnik ?
Poštovana,
Odgovor na pitanje možete dobiti u Agenciji za privredne registre.
Srdačan pozdrav
Poštovana Bojana,
s obzirom da je ovo blog, nadam se da se Marija neće ljutiti što ću pokušati da dam odgovor, po sopstvenom saznanjum a svakako treba otiči do pravne službe APR-a (9-11 svakog radnog dana, ima gužve i bolje je doći u 9).
Retroaktivno ne može da promeni status direktora, ali može da da ostavku i tu promenu registruje (može on sam iako nije više dorektor u momentu registracije).
Osim ostavke, može kao jedini vlasnik (ili ako nije jedini, onda to treba skupština, onom većinom koju predviđaju osnivalki akt i ZPD) da donese odluku o razrešenju i imenovanju direktora kojom se imenuje drugo lice za direktora. Posle registracije promene zakonskog zastupnika se rade izmene Osnivačkog akta u delu o direktorima (Odluke o osnivanju, ako je samo jedan vlasnik) i to se i objavljuje i registruje, mada treba proveriti da li se to radi paralelno.
OPREZ: Ako DOO. međutim, izgubi jedinog direktora (ostavkom ili razrešenjem bez imenovanja) i u sledeća 3 meseca ne imenuje direktora, nadležni organi pokreću prinudnu likvidaciju preduzeća. To može da bude opasno za vlasnika, ako preduzeće ima velikih neozmnirenih obaveza, jer jedino u slučaju prinudne likvidacije, kontrolni vlasnik (preko 50% prava glasa) gubi ograničenu odgovornost i postaje neograničeno odgovoran svojom ličnom imovinom. Postoji mišljenje Ministarstva finansija koje kaže da ne treba primenjivati ovu zakonsku odredbu, ali to je iapk opasno, jer sam zakon tu nije promenjen niti će biti, izgleda. A i sama likvidacija košta jer tu ima više registracija promena i finansijskih izveštaja.
Poštovana,
Hvala za tekst. U pogledu toga da li član doo-a radi u svom društvu samo kao član njegove skupštine (dakle svaki član), tumačenje da je to tako bi imalo katastrofalne posledice.
Naime, u tom slučaju bi i svi akcionari ma kog AD-a koji se pojave na sednici bili obveznici doprinosa, pa bi neselektivna primena na doo (koji može imati neograničen broj članova) bila protivzakonita, dakle ili svim društvima uvesti obavezu za doprinose ili nijednom.
Jedna od posledica je potpuna destimulacija investiranja u privredu, s obzirom da svaki investitor (osnivač, kao i član koji je pristupio društvu) postaje vlasnik = član društva u koje je uložio kapital).
Konfuziju stvara deo odredbe čl. 6, tačka 15) Zakona o doprinosima (definicije pojmova) koji glasi „Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i … obavljanje… poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.“
Šta su to poslovi upravljanja iz domena skupštine, a u skladu sa ZPD-om treba potražiti u samom ZPD-u, i to u čl. 198 koji kaže da je i skupština organ (upravljanja) društva , zatim naročito u čl. 200., tačka 26) koji kaže: „vrši druge poslove i odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom.“
Prema tome ZPD pravi razliku između poslova i odlučivanja u nadležnostima skupštine. Moje lično mišljenje je da kad god u odluci stoji „na predlog direktora“ ili „na predlog nadzornog odnora“, ili se to podrazumeva iz prirode odluke, a i vidi iz materijala za odlučivanje, u pitanju je odlučivanje a ne posao.
Treba, dakle, pogledati u kojim tačkama Čl. 200 stoji „odlučuje“ ili „usvaja“ (odlučivanje) a u kojim ne (poslovi). Treba ovde napomenuti da isti član ZPD-a, u kombinaciji sa članom 224. prepušta Osnivačkom aktu da razmesti nadležnosti izmežu skupštine i direktora, osim onih koje po samom tom Zakonu mora da ima skupština.
Moje mišljenje je da i usvajanje opštih i drugih akata, finansijskih izveštaja, izveštaja o radu direktora i izveštaja nadzornog odbora čini odlučivanje a ne posao, jer predlog nije dala skupština. Isto bi trebalo da se odnosi na odobrenje ličnog interesa. Međutim, zaključenje ugovora o pristupanju novih članova (za koji APR i ministarstvo, protivno ZPD-u, traže da ga potpišu svi postoječi članovi, a ne direktor u ime društva) i donošenje izmena Osnivačkog akta je diskutabilno.
Takođe je diskutabilno, po meni, zaključenje ugovora o pravima i obavezama direktora i poslodavca, mada u ime skupštine jednodomog doo-a može da nastupi jedan član, ako je tako već određeno Osnivačkim aktom, ili čak Osnivački akt ili odluka skupštine (na predlog direktora) može ovlastiti postojećeg direktora kao nadležmi organ koji zaključuje takve ugovore.
Ali., ako bi skupština razrešavala i/ili imenovala direktora, donosila poslovnik o svom radu (što ne mora), dodavala tačke dnevnog reda (na predlog člana) ili sazivala sednice (od strane članova koji imaju dovoljno pravo glasa), ili pak imenovala revizora ili dala prokuru na svoj predlog, (a ova dva bi bila loše da tako stojeu Osnivačkom aktu – to je bolje stim aktom prepustiti direktorima), onda se može smatrati da se radi o poslovima upravljanja.
U tom slučaju, opet po meni, obveznici doprinosa su samo članovi na čiji predlog je doneta odluka, a ne svi koji su glasali, jer su ovi prvi obavljali posao a ostali su samo odlučivali.
Takođe, takve članove bi trebalo prijaviti na osiguranje samo u mesecu kada su donete odluke na nihov predlog i odmah ih odjaviti. Da li je ovo poslednje moguće?
Srdačan pozdrav.
* u drugom pasusu treba da stoji: „selektivna primena na doo“.
Poštovana,
Mislim da moguće nedoumice oko doprinosa za vlasnike privrednih društava rešava Fond PIO informacijama koje daje na svom sajtu, a konkretno sledećim dokumentom:
http://pio.rs/images/dokumenta/Arhiva/spisak%20dokaza.pdf
Naime, na strani 9, u sekciji „3.DATUM PRESTANKA OSIGURANJA“, pod tačkom 3), osiguranje prestaje: „Za osnivače: datum brisanja iz registra kao direktora ili zastupnika, …“, a na str. 12., u sekciji „OSNOV PRESTANKA OSIGURANJA“, osnov za prestanak osiguranja za istu kategoriju osiguranika samostalnih delatnosti može biti jedno od sledeća dva: „17) Prenos osnivačkih prava vlasnika odnosno člana privrednog društva. Dokaz: akt nadležnog organa“ i „19) Prestanak rada preduzetnika, odnosno, osnivača privrednog društva. Dokaz: akt nadležnog organa“.
To znači da (živeći) vlasnik privrednog društva koji je osiguran po osnovu rada u svom društvu, a ortak je to uvek (osim ako mu nije sudski oduzeto ovlašćenje za zastupanje ili mu je priznat opravdan razlog za otkaz tog ovlašćenja, a istovremeno je preneo ovlašćenje za poslovođenje drugom ortaku), a ako je u pitanju DOO ili AD, onda vlasnik koji u njemu radi van radnog odnosa, prestaje da bude osiguran po tom osnovu (samostalnih delatnosti) na osnovu:
(1) istupanja zbog prenosa CELOG svog udela, odnosno svih svojih akcija, a na dan brisanja svojstva vlasnika iz registra, za šta je dokaz rešenje APR-a, odnosno odgovarajući akt Centralnog registra za HOV, o promeni članova, i to bez obzira na to da li bivši član DOO-a ili bivši akcionar nastavlja da obavlja u svom društvu funkciju direktora, odnosno neku drugu funkciju pa od nje nije razrešen i stoga nije brisan u APR-u kao zakonski zastupnik/ostali zastupnik (da podsetim, tada međusobna prava i obaveze lica na funkciji i društva moraju da se urede menadžerskim ugovorom), i
(2) prestanka rada ortaka, na dan prestanka obavljanja samostalne delatnosti, za šta je dokaz odluka skupštine ortaka o prestanku poslovanja OD-a, i
(3) prestanka rada člana DOO-a ili AD-a (akcionara) u svom društvu, na dan registracije tog prestanka, za šta je dokaz rešenje APR-a o brisanju zakonskog zastupnika/ ostalog zastupnika iz registra.
Iz gorenavedenog sledi da vlasnik DOO-a ili AD-a ne može ni steći svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti ako nije registrovan u APR-u kao zakonski zastupnik (direktor) ili ostali zastupnik, pa takav vlasnik nije, dakle, ni obveznik osiguranja po osnovu samostalnih delatnosti i za njega društvo ne obračunava i ne uplaćuje doprinose.
Izgleda da se Fond PIO u ovome rukovodio time da rad vlasnika predstavlja: (1) zastupanje i (2) vođenje poslova svog društva, a zakon koji uređuje položaj privrednih društava, tako pomenut u Zakonu o doprinosima u definiciji vlasnika koji u svom društvu radi, a to je Zakon o privrednim društvima (ZPD). izričito određuje da u društvima kapitala (DOO, AD) oba ova vrše direktori, dok ostali zastupnici zastupaju (poslovi zastupanja, Čl. 221 i Čl. 32 i vođenje poslova društva, Čl. 224), a ne vrši ih skupština.
Što se nadzornog odbora tiče, ako ga društvo ima, navedeni članovi ZPD-a propisuju da direktori i zastupaju i vode poslove u skladu sa odlukama skupštine i uputstvima nadzornog odbora, pa može da se tumači npr. da uputstva predstavljaju sastavni deo i zastupanja i poslovođenja jer imaju izvršni a ne zakonodavni karakter, te nisam siguran kako Fond PIO tretira status osiguranja za vlasnike članove nadzornog odbora.
VAŽNO: Kada je u pitanju društvo kapitala (a ne lica), tj. DOO ili AD, ZPD ne poznaje razliku između vlasnika i trećih lica u pogledu funkcija u društvu, niti u pogledu bilo kog radnog mesta, jer je po istom Zakonu vlasnik DOO-a ili AD-a potpuno podvojen od pravnog lica čiji je vlasnik, i zato bih dodao još i sledeće tri stvari, a naglasio prve dve:
1. Lice (ma koje poslovno sposobno) koje ima registrovanu funkciju u DOO-u ili AD-u ima pravo na naknadu za svoj rad, koja ne može biti određena kao učešće u dobiti (Čl. 227, 230, i 438 ZPD, koji svi upućuju na shodnu primenu člana 393 ZPD). Naknada za ovaj rad po funkciji, za pravno lice isplatioca – predstavlja poslovni rashod ličnih primanja, a za primaoca ima karakter i poreski tretman ostalih prihoda – drugi prihodi.
Ako, dakle, vlasnik DOO-a/ AD-a u njemu obavlja registrovanu funkciju van radnog odnosa, on ima pravo na naknadu za svoj rad. Osnovica za porez i doprinose je oporezivi prihod u skladu sa zakonom o porezu na dohodak građana. Poreska stopa je 20%, normirani troškovi u odnosu na bruto prihod su 20%. Ovde treba imati u vidu da, ako je isti vlasnik od strane OVOG njegovog privrednog društva osiguran po osnovu samostalnih delatnosti (zato što radi u svom društvu, a nije negde drugde zaposlen i nije istovremeno preduzetnik ili član drugog privrednog društva koji se odlučio za izbor osiguranja samostalnih delatnosti po toj svojoj drugoj delatnosti), onda su doprinosi koje mu uplaćuje OVO privredno društvo izuzeti iz oporezivog prihoda, a osnovica za doprinose je jednaka oporezivom prihodu, ali NAJMANJE je jednaka minimalnoj mesečnoj osnovici.
Ako stranama tako odgovara, ovakav osiguranik može i da ne prima naknadu za rad, kada je osnovica za doprinose, izvedeno iz gore rečenog, jednaka minimalnoj, ali u tom slučaju NE TREBA da prima tu naknadu po osnovu odluke skupštine, pa da je se odrekne, jer društvo onda plaća porez na poklon (i knjiži i rashod ličnih primanja i ostali prihod zbog opraštanja obaveze), nego odluka skupštine treba da utvrdi da je iznos naknade nula, a u skladu sa ostvarenim ili predviđenim poslovnim rezultatima društva. Ako društvo ima gubitak u bilansu stanja ili bilansu uspeha za prethodnu godinu, onda je ovo opravdano.
2. Ako vlasnik DOO-a ili AD-a nema registrovanu funkciju u tom pravnom licu, pa dakle nije osiguranik samostalnih delatnosti, on ipak može da bude zaposlen u svom društvu na nekom DRUGOM radnom mestu, po ugovoru o radu, dopunskom radu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, i tada je obveznik poreza i doprinosa na zaradu.
On na tom drugom radnom mestu može da radi i po osnovu ugovora o delu, kao i svako treće lice, i tada je osiguranik po osnovu prihoda po ugovoru, a osnovica za porez i doprinose je oporezivi prihod od ugovorene naknade (poreska stopa 20%, normirani troškovi od bruto prihoda 20%).
3. Ako vlasnik DOO-a ili AD-a ima registrovanu funkciju u svom društvu, a obavlja je iz radnog odnosa (ugovor o radu, ako je direktor, jer je to rad tokom cele godine, a ostali zastupnik može da zaključi ugovor o dopunskom radu ili ugovor o PPP), onda je on i dalje osiguranik samostalnih delatnosti a ne osiguranik zaposleni, u skladu sa Zakonom o PIO, a osnovicu za doprinose čini zarada. Tu ostaje nedorečenost zakona u pogledu toga da li se doprinosi za njega obračunavaju iz osnovice i na osnovicu (verovatno je tako), ili zbirno kao za osiguranika vlasnika društva, pa ne ulaze u oporezivi prihod. Porez je svakako po stopi od 10% i primenjuju se poreska oslobođenja do propisanih iznosa.
Komentari su dobrodošli.
Poštovani,
U firmi (koja uošte ne radi) sam osnivač i zastupnik. Ako želim da se u potpunosti oslobodm plaćanja poreza i doprinosa, da li to znači da moram da zatvaram firmu, jer nemam na koga da prenesem osnivačka prava? Takođe, imam informaciju da je to skupo i da dugo traje (oko 2,3 godine). Da li je doviljno da se preda izjava o neaktivnosti, kako bih bila oslobođena ovih dadžbina? Hvala!
Postovana,
Koliko ja znam, ne mozete se osloboditi obaveze placanja doprinosa u opisanom slucaju. Likvidacija traje minimum 4 meseca i mozete je sprovesti ukoliko imate dovoljno sredstava da izmrite sve obaveze drustva. Ukoliko drustvo nema dovoljno sredstava da izmiri svoje obaveze, u tome slucaju treba pokrenuti stecaj, koji je komplikovani postupak.
Izjavu o neaktivnosti mozete predati umesto redovnog godisnjeg finansijskog izvestaja samo ukoliko u knjigama drustvo nema iskazanu imovinu, obaveze, prihode niti troskove.
Srdacan pozdrav,
Postovani,
ja sam preduzetnik i imam firmu u kojoj pausalno placam porez:
4.355 akontacija poreza
11.350 akontacija pio
4.490 akontacija za zdravstveno
660 akontacija za nezaposlenost
pored mene imam i jednog zaposlenog. Uskoro pocinjem da radim u jos jednoj firmi kao stalno zaposleni ali svoju firmu ne bih zatvarao. Posto mi ta druga firma isplacuje zaradu sa svim doprinosima kolike bi obaveze za mene bile u mojoj firmi ?
Razumeo sam da bih placao:
porez i pio, ali da li bi sume ostale iste ?
Unapred zahvalan Pedja.
Poštovani Peđa,
Treba da prijavite Poreskoj upravi ovu izmenu kada zaključite ugovor o radu sa poslodavcem.
Da li bi se iznosi promenili zna samo Poreska uprava 🙂
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Nerezident sa privremenim boravištem u Srbiji želi da osnuje doo. Ujedno bi obavljao i funkciju direktora. Čitajući Vaš blog, zaključujem da je moguće da se u JRPPS-u osnivač opredeli da ne zasnuje radni odnos u svom društvu, te da po osnovu obavljanja funkcije direktora uplaćuje doprinose na minimalan iznos zarade, bez isplate nadoknade za rad. Savetujući se sa drugim knjigovođom, dobila sam informaciju da ovo nije moguće, odnosno da direktor mora biti u radnom odnosu. Molim Vas da mi razjasnite šta kažu propisi. Osnivač nije osiguranik po bilo kom drugom osnovu (nedavno je raskinuo radni odnos sa prethodnim poslodavcem). Značila bi mi i informacija da li na nešto treba obratiti pažnju prilikom osnivanja kako se ne bi javio problem prilikom produženja privremenog boravka u Srbiji.
Hvala Vam unapred!
Poštovana,
Moguće je obavljati poslove direktora van radnog odnosa, ne postoje smetnje za to.
Poštovana Marija,
Da li je moguće pravdati troškove novoosnovanog preduzeća u situaciji gde preduzeće nema zaposlenih (direktor nije u radnom odnosu)?
Hvala unapred!
Draga Aleksandra,
Na koj troskove mislite?
Pozdrav!
Draga Marija,
mislim na redovne troškove poslovanja. U smislu umanjenja poreske osnovice u poreskom bilansu.
Hvala unapred na pojašnjenju…
Pozdrav
Postovana Aleksandra,
Broj zaposlenih ili njihovo odsustvo ne utice na tretman troskova sa aspekta poreskog bilansa. Da bi se odredjeni trosak priznao kao takav, potrebno je pre svega da bude prikazan u bilansu uspeha pravnog lica, a to znaci da je stvarno nastao, da pripada datoj poslovnoj godini, da je nastao u poslovne svrhe, da je dokumentovan validnom racunovodstvenom ispravom itd.
Troskovi koji ispunjavaju sve ove opste uslove, prikazuju se u bilansu uspeha, a zatim se u poreskom bilansu koriguju na nacin propisan Zakonom o porezu na dobit.
Primera radi, troskovi zakupnine poslovnog prostora se tretiraju na isti bez obzira na to da li firma ima zaposlene ili u ovom prostoru sedi osnivac koji je zakonski zastupnik – direktor, a koji ovu funkciju obavlja van radnog odnosa.
Napominjem da, naravno, u ovom slucaju firma ne moze da prikazuje u bilansu, ni uspeha ni poreskom, troskove vezane za rad zaposlenih. Na primer, ne moze postojaviti trosak dnevnica za sluzbeni put zaposlenih, vec eventualne troskove sluzbenog putovanja direktora koji nije zaposlen u drustvu treba oporezovati, a zatim i adekvatno proknjiziti.
Srdacan pozdrav!
Postovanje, iscitala sam prethodna pitanja i odgovore i tek mi sad par stvari nije jasno! Kako preduzetnik nije u radnom odnosu? Ja sam osnovala preduzetnicku radnju krajem maja i receno mi je da sam u radnom odnosu, odjavljena sam sa biroa, zdravstveno se vodi na mene kao samostalna delatnost…? Moze li malo jasnije objasnjenje u vezi toga?
I jos nesto sta je uplata pazara a sta uplata poreza i doprinosa kao preduzetnik? kad se sta uplacuje? Konkretno kod mene idem u poresku evo vec 2 meseca i nikako da dobijem iznose i racune kako sta i koliko uplacujem, a opet sam cula da treba da uplatim do 15.u mesecu? Kako kad ne znam sta i koliko treba? I koji pazar kad jos nisam pocela sa radom? Hvala najlepse!
Poštovana,
Kao štoo ste i pročitali – fizičko lice koje sklopi ugovor o radu je u radnom odnosu. Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost. On nije u radnom odnosu. Ovo su pravni termini i najbolje je da ih prihvatite kao takve. Zaposleni, u radnom odnosu su osigurani po tom osnovu, a za preduzetnika se kaže da je osiguran po osnovu samostalne delatnosti (on nije ni sa kim sklopio ugovor o radu već se kod Agencije za privredne registre retgistrovao i obavlja samostalno delatnost).
Uplata pazara je uplata novca koji ste primili od vaših kupaca ako ste nešto prodali za gotovinu. Svu primljenu gotovinu morate da uplatite na tekući račun u roku od 7 dana.
Ako ne možete da se snađete da vašim poreskim obavezama savetujem da angažujete stručnu osobu koja će vam pomoći u toj oblasti.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Osnivač koji je zaposlen u svojoj firmi odlazi u penziju, koja će biti prioritetni osnov osiguranja. Da li će se onda koristiti ŠVP 1 09 101 00 0, umesto dosadašnje 1 02 101 00 0?
Unapred hvala,
Poštovana Marija,
Vlasnik sam preduzetničke radnje na koju uredno plaćam sve doprinose kako za mene lično tako i za zaposlene. Takođe sam osnivač DOO.-a (sa još jednom osobom, prijateljem) koje je neaktivno od 2010.god. – nema aktivnosti, nema prometa po računima, nema niti sredstava niti ikakve imovine – i jedini razlog što ga nisam ugasio jeste: „Hleba ne traži, a možda će jednog dana zatrebati za neku svrhu.“ Da napomenem – od 2010. sam preuzeo ulogu Zastupnika kako bih (umesto prethodnog, koji je bio zaposlen u firmi dok je obavljala poslovnu aktivnost, a nakon toga je sporazumno napustio) mogao slati periodične tromesečne PDV izveštaje (sa stanjem 0 – nula) kao i godišnje bilanse (sa stanjem 0), odnosno Izjave o Neaktivnosti.
Pre par dana mi dođe poreski inspektor po nalogu poreske uprave s ciljem kontrole za PIO doprinoseod 2013.-e na ovamo uz opasku da dugujem preko 300.000.din na ime neuplaćenih obaveza po osnovu „Osnivača i Zastupnika“ (iako sve to redovno plaćam državi preko svoje aktivne preduzetničke Radnje. Zamalo se nisam šlogirao!
Pitanje na koji molim vaš odgovor:
Obzirom da DOO nije aktivan godinama, ne obavlja NIKAKAV posao niti promet po bilo kom računu, kao i dostavlja redovne poreske prijave i godišnje izveštaje sa saldom NULA (uz Izjave o Neaktivnosti), da li to može biti osnov za moje oslobađanje od plaćanja tog (nepravednog) PIO nameta?
Takođe, ako i Poreska Uprava ne uvaži sve te argumente – da li može od moje LIČNE IMOVINE pokušati da naplati ta sredstva, iako je DOO, kao Pravno lice, bio u obavezi (ako je!?) te dažbine namiriti – a i odakle… ako nema poslovnih aktivnosti kao niti prometa novca i dobara, i stanje na računu godinama NULA?!? Dakle, mogu li mene lično da terete za, eventualna, neizmirena dugovanje, firme (DOO-a)?
Hvala unapred i svako dobro!
Poštovani Vlado,
Za osnivača koji je registrovan kao zakonski zastupnik obavezno se obračunava i plaća doprinos za PIO, bez obzira na to što firma nije imala aktivnosti. Nažalost, u zakonu nije predviđena mogućnost „oslobađanja“ od obaveze plaćanja socijalnih doprinosa za osnivača u slučajevima kada firma nije aktivna. U slučaju da niste osigurani po drugom osnovu (da niste preduzetnik, već na primer nezaposleno lice) bili biste dužni da platite sva tri doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Što se tiče drugog pitanja, u zakonu postoji osnov da se dug pravnog lica potražuje od osnivača ili direktora u slučaju kada je probijen pravni subjektivitet pravnog lice i po osnovu sekundarne poreske obaveze. Po mom mišljenju, ukoliko želite više informacija o ovom pitanju, treba da se obratite pravniku ili poreskom savetniku.
Srdačan pozdrav!
Poštovana
da li likvidacioni upravnik, kao zakonski zastupnik, plaća doprinose ili može tu dužnost obavljati ugovorom ili pro bono?
Hvala.
Poštovani Milane,
Ako je likvidacioni upravnik osnivač privrednog društva, po mom mišljenju, privredno društvo je dužno da za njega plaća doprinose kao za osnivača koji u svom privrednom društvu obavlja rad.
Ukoliko se radi o trećem licu, koje nije osnivač, a po ugovoru obavlja ovu funkciju, dužno je da plati porez i doprinose na neto naknadu. Ukoliko je ugovorom predviđeno da se likvidacionom upravniku ne isplaćuje naknada za rad, u tom slučaju, po slovu zakona, ne nastaje ni poreska obaveza.
Međutim, u skladu sa načelom fakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li se radi o prikrivenom pravnom poslu, odnosno da li se isplata naknade upravniku vrši u gotovini i ne prijavljuje kako bi se izbegla poreska obaveza.
Srdačan pozdrav!
Poštovani,
da li je i kako moguće da jedno pravno lice svojim radnicima obračunava i isplaćuje zarade po zakonu, a potom fakturiše drugom nepovezanom pravnom licu iznose neto zarada za iste te radnike na ime participacije troškova za neto zarade i kako se u tom slučaju vrši knjiženje? Hvala unapred
Poštovana Ana,
Prema Zakonu o radu, ugovor o radu zaključuju poslodavac i zaposleni. U tom smislu, po mom mišljenju, različiti oblici „iznajmljivanja“ radne snage nisu u skladu sa zakonom. Smatram da je ispravno da pravno lice koje je pružilo uslugu odnosno čiji su zaosleni obavili rad za potrebe drugog pravnog lica fakturiše obavljeni rad odnosno uslugu, a ne troškove neto zarada zaposlenih.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
Osnivac sam DOO u likvidaciji. Sada sam likvidacioni upravnik. Ovu duznost obavljam bez naknade.
Da li sam obavezan da placam doprinos za period od otvaranja likvidacionog postupka?
Poštovani Nenade,
S obzirom da kao osnivač obavljate rad, po mom mišljenju, privredno društvo u likvidaciji dužno je da plati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za vas barem na minimalnu osnovicu doprinosa.
Srdačan pozdrav!
Poštovani, posedujem firmu u kojoj nema zaposlenih. Skoro sam saznao, da sam od 2014-te godine imao obavezu da plaćam doprinose za PIO (oko 5.000 dinara mesečno). Danas bi to bila cifra od oko 3.000 evra (pretpostavljam da su kamate velike). Molim Vas za savet, šta mi je najjeftinije: likvidacija, stečaj, ili da sačekam blokadu od Poreske uprave (i šta se onda dešava kad je firma dugo blokirana). Hvala unapred!
… i još jedno dodatno pitanje: da li je moguće izbegnuti gore-pomenuti porez prodajom firme nekom drugom licu (jer postoje razna lica koja kupuju firme bez obzira na promet ).hvala!
Zanima ne da li moram da placam doprinose sa svog „pravnog“ racuna ili mogu i sa svog racuna kao fizicko lice…Lakse mi je jer imam ebanking
Postovani, Ukoliko strani drzavljanin poseduje firmu u inostranstvu (Svajcarska) preko koje prima platu, uplacuje sve obaveze za zdravstveno i penziono osiguranje moze li i pod kojim uslovima otvoriti preduzetnicku radnju u Srbiji? Rec je o preduzetnickoj radni kao dodanoj delatnosti jer je vec zaposlen. Da li u tom slucaju treba da placa doprinose u Srbiji? Takodje, ono sto mi je nejasno zbog kontradiktornih informacija koje imam, da li je potrebna radna dozvola u tom slucaju? Veliko hvala unapred na odgovoru!
Poštovana Nadežda,
Strani državljanin se može registrovati kao preduzetnik. Radni odnos nije prepreka za obavljanje samostalne delatnosti u Republici Srbiji. Obaveza za porez na prihode od samostalne delatnosti zavisi od toga da li sa zemljom rezidentnosti imamo potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i kakav tretman je predviđen u ugovoru za prihode od samostalne delatnosti. Što se tiče doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, oni zavise od međudržavnog sporazuma o socijalnom osiguranju sa zemljom rezidentnosti. Na oporezivanje utiče i činjenica da li je strani državljanin rezident Republike Srbije, odnosno da li će u jednom momentu to postati.
Srdačan pozdrav
Poštovana,
Da li privredno društvo za osnivača DOO, 100% jednočlano društvo, koji nije registrovan u ARP-u kao zastupnik i direktor i nije zasnovao radni odnos u drugom privrednom društvu ima obavezu plaćanja poreza i doprinosa.
Hvala
Poštovana Marija,
Firma čiji sam bio osnivač i direktor, sada je u likvidaciji i sada sam likvidacioni upravnik. U međuvremenu sam od Službe za zapošljavanje dobio novčanu nadoknadu umanjenu za zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje. U upravi prihoda mi kažu da penziono moram da uplaćujem do momenta brisanja firme u apr-u. Nejasno mi je da li pio uplaćuje ili ne doprinos kako stoji u rešenju, tj. da li je na meni obaveza da plaćam iznos od 6.000 din na ime pio dok se firma ne izbriše u apr-u.
Veliko hvala
Poštovani Arsenije,
Po mom mišljenju, kao osnivač izabran za likvidacionog upravnika vi obavljate rad u firmi, te je firma dužna da obračunava i plaća socijalne doprinose za vaš rad.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
Imam jedno pitanje, ja sam direktor i osnivac privrednog drustva doo, trenutno je firma u procesu likvidacije tako da sam sada likvidacioni upravnik. Firma bi trebala da se izbrise iz APR-a 11.12.2017. Podneo sam pp-odo obrazac za novembar. Kada podnosim isti obrazac i kada placam pio doprinose za Decembar mesec -od 1.12-11.12.2017?
Poštovani,
Proverite u Fondu PIO, mislim da je likvidacija osnov za prestanak osiguranja osnivača. Tehnički je neizvodljivo podneti prijavu PP OD O za poslednji mesec poslovanja, jer se prijava podnose tek nakon isteka meseca, kada je firma već likvidirana.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
vlasnik sam preduzetnicke radnje. Koliko bi mi bili veci doprinosi ako sebe prijavim „na platu“…
Hvala
Poštovani Đorđe,
Ukoliko se odlučite za isplatu lične zarade, visinu lične zarade određujete sami, pa samim tim možete da utičete na visinu poreza i doprinosa. Ipak, ne možete platiti manje od doprinosa na najnižu mesečnu osnovicu.
Na primer, na ličnu zaradu od oko 20.000 dinara neto, preduzetnik plaća oko 15.500 dinara porez i doprinose.
Sada možete uporediti troškove sa trenutnim.
Srdačan pozdrav!
Postovani,
Dali sam kao osnivac DOO obavezan da placam doprinos za penzijsko osiguranje ili bilo koji drugi doprinos s obzirom da
– firma je potpuno neaktivna od njenog osnivanja pa sve do danas sa prometom od 0 dinara bez ikakvih aktivnosti i poslovanja
– nisam zaposlen u firmi niti ima zaposlenih lica
– strani sam drzavljanin (imam dvojno drzavljanstvo Slovacke Republike i Srbije)
– u Srbiji nezivim vec 25 godina i neplaniram da se vratim
– u Slovackoj zivim i radim i placam sve dazbine
stigla mi je opomena da treba da platim gore pomenuti doprinos za svo vreme neaktivnosti firme od njenog osnivanja ali cini mi se da ipak u mom slucaju
bih se mogao opozvati na ove cinjenice koje sam Vam naveo
puno se zahvaljujem na odgovoru
Poštovani Borislave,
Izvinite zbog kasnog odgovora.
U vašem slučaju, potrebno je proveriti da li Republika Srbija i Slovačka imaju potpisan bilaterarni sporazum o socijalnom osiguranju i da li je sporazumom predviđeno plaćanje penzijskog osiguranja u obe države ugovornice u istom vremenskom periodu. Ako nije, a u Slovačkoj ste stalno zaposleni, niste dužni da plaćate doprinose u Republici Srbiji.
Srdačan pozdrav!
Unapred hvala. Odlučili smo da osnujemo firmu u Irskoj, ja ću da radim i plaćam doprinose u Srbiji. Da li da
A. udjem u radni odnos po ugovoru o radu, autorskom pravu… Ili, što mi je jednostavnije,
B. da ovde radim kao peduzetnik paušalac za klijenta, firmu čiji sam i ja vlasnik.
Poštovana Lela,
To je odluka koju svako treba da donese za sebe, u skladu sa sopstvenim željama i preferencijama.
Ukoliko vam je potrebna pomoć u donošenju odluke, možete nas kontaktirati radi saradnje.
Srdačan pozdrav!
Postovana Marija,
ja sam sa svojim prijateljem jos 2011. osnovao ortacku radnju koja je bila registrovana pod sifrom za izdavanje knjiga, ta radnja nikada nije zapocela rad, nikakvu aktivnost, rad, prihode nije imala, sve je na nuli, znaci nismo imali nikakvu zaradu, plate, nista. 2014. godine je toj OR oduzet PIB, utvrdjeno je da ona nije imala nikakvu aktivnost, ali od 2015. stupa novi zakon na snagu, koji brise tu radnju iz registra i ona se automatski preimenuje u ortacko drustvo. Ni to ortacko drustvo takodje nije imalo nikakvu aktivnost, i dalje je sve na nuli, i sada me interesuje, da li smo mi duzni da od 2015. do danas uplatimo bilo kakve doprinose, i kako mi sad mozemo ugasiti to neaktivno drustvo?!
Hvala unapred i svako dobro.
Srdacan pozdrav
Poštovani,
S obzirom na veliki broj propusta koji se desio tokom rada, i na veliki vremenski period, mislim da bi bilo najbolje da se konsultujete sa pravnikom, knjigovođom ili inspektorima Poreske uprave na koji način da izmirite svoje obaveze i dovedete firmu u status u kojem može da se izvrši likvidacija.
Srdačan pozdrav!
Poštovani,
Pitanje za lice koje je, dok je bilo zaposleno, imalo sopstveno DOO, u kom je bilo zaposleno kao direktor.
Usled raznih okolnosti, nisu mu priznate/prepoznate sve uplate doprinosa u PIO. Neke (pred gašenje firme) realno nisu uplaćene, a neke jesu uplaćene, ali PIO „nema“ podatke o tome i traži od stranke da to dokaže.
PIO je sad doneo privremeno rešenje o penziji, u kome je obračunao iznos penzije za nesporni radni staž, ali će i tu penziju (koja je po PIOu nesporna), da umanji za trećinu, dok se ne uplate doprinosi za sporni staž.
Zvuči mi neverovatno da PIO zbog određenih spornih doprinosa, za trećinu umanjuje onaj nesporni deo.
Pokušao sam da nađem pominjanje te trećine u zakonu o PIO, ali nisam uspeo. Da li mi možete reći koja odluka ili zakon je uopšte uvela u praksu tu „trećinu“ umanjenja?
Ovo lice ima 70% penzije iz inostranstva i oko 30% iz Srbije, a ceo iznos će se isplaćivati u Srbiji. Da li se ovo trećinsko umanjenje odnosi samo na staž ostvaren u Srbiji?
Hvala Vam najlepše.
Poštovani,
Za ovo pitanje najbolje je da se obratite PIO Fondu, kao instituciji koja je nadležna za ova pitanja i koje i vodi vaš predmet. U samom rešenju biste trebali da imate naveden zakonski osnov.
Srdačan pozdrav!
Poštovani,
planiramo da osnujemo Fondaciju u skladu sa Zakonom o zadužbinama i fondacijama RS. U nedoumici smo da li je za upravitelja Fondacije, kao zakonskog zastupnika, potrebno plaćati poreze i doprinose.
Unapred hvala na odgovoru.
Poštovani Bobane,
Kakav bi bio radno-pravni status ušravitelja?
Srdačan pozdrav!
Postovani,
koje Resenje o prestanku radnog odnosa koristimo kada zelimo da odjavimo osnivaca iz radnog odnosa.
Poštovani,
Isti tipovi dokumenata koriste se i za osnivače, kao i za ostale zaposlene. Za nedoumice ovog tipa potrebno je da kontaktirate pravnika.
Srdačan pozdrav!
Poštovana,
Na koji nacin mogu sopstveno vozilo pokloniti firmi čiji sam jedini član i zastupnik, s obzirom da ugovor o poklonu ne mogu potpisati sa samim sobom?nakon toga bi doslo do povecanja kapitala? Hvala
Poštovana,
Treba da donesete odluku o povećanju kapitala, unosom nenovčanog uloga. Vrednost uloga (vozila) procenjujete sami kao jedini osnivač. Promena se registruje u APR-u.
Srdačan pozdrav!
Postovani ,
Po novom zakonu o PIO ako sam bio osiguran kao penzioner a imam preduzece koje je u blokadi a dostavio sam izjavu iz APR -a
o neakivnosti preduzeca za poslednje dve godine da li imam pravo na zdravstvenu knjizicu kao penzioner ? PREDUZECE ne mogu da zatvorim zbog blokade ne posluje od 2015 godine , napominjem da imam 69 godina punih .
U napred hvala !