fbpx

Građani Republike Srbije koji su tokom 2018. godine ostvarili zbir dohodaka (prihoda iz različitih izvora) veći od  2.470.644,00 dinara podležu obavezi plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2018. godinu (porez na „ekstra prihod“).

Građani čije je zbir dohodaka ostvaren tokom 2018. godine manji od ovog iznosa nemaju poreske obaveze po ovom osnovu.

Ko plaća ovaj porez?

Ovaj porez plaćaju rezidenti Republike Srbije (na dohodak ostvaren u Republici i dohodak ostvaren u inostranstvu) i nerezidenti (na dohodak ostvaren u Republici)

Koje vrste prihoda ulaze u zbir za oporezivenje?

U zbir dohotka za oporezivanje ulaze sledeći prihodi ostvareni u 2018. godini:

1) zarada iz čl. 13. do 15b Zakona o porezu na dohodak građana;

2) oporezivog prihoda od samostalne delatnosti iz člana 33. stav 2. i člana 40. Zakona;

3) oporezivog prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. Zakona;

4) oporezivog prihoda od nepokretnosti iz člana 65v Zakona;

5) oporezivog prihoda od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. i 4. Zakona;

6) oporezivog prihoda sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a Zakona;

6a) oporezivog prihoda od pružanja ugostiteljskih usluga iz člana 84b Zakona;

7) oporezivih drugih prihoda iz člana 85. Zakona;

Zarade i oporezivi prihodi paušalno oporezovanih preduzetnika, kao i prihodi pod tačkama 3), 6) i 7) umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene na te prihode u Republici na teret lica koje je ostvarilo prihod. Neto prihod preduzetnika koji vode poslovne knjige umanjuju se za porez plaćen na te prihode u Republici. Za preduzetnike koji su se opredelili za ličnu zaradu, zarada se umanjuje za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene na te prihode u Republici na teret preduzetnika koji se opredelio za zaradu. Praktično, u zbir ulaze neto iznosi prihoda.

Napominjemo da se dividende (učešća u dobiti) koje ostvare osnivači ne nalaze na ovom spisku, tako da one ne uvećavaju godišnji zbir dohotka za oporezivanje.

Na primer, ako je jedno lice u 2018. godini ostvarilo neto zaradu iz radnog odnosa u vrednosti od 960.000,00 dinara i prihode od dividendi u vrednosti od 6 miliona dinara,ono neće biti obveznik godišnjeg poreza na dohodak (porez na „extra“ prihod).

Sa druge strane, lice koje je ostvarilo zarade iz radnog odnosa u vrednosti od 4.200.000,00 dinara, prihode od zakupnina u vrednosti od 500.000,00 dinara i neto prihod kao preduzetnik u vrednosti od 1 milion dinara, sigurno će biti obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana, s obzirom na to da su sve tri vrste prihoda oporezive i da u zbiru značajno premašuju neoporezivi iznos.

Da li paušalci plaćaju godišnji porez na dohodak („ekstra dohodak“)?

Paušalno utvrđen prihod iz rešenja Poreske uprave ulazi u zbir godišnjeg dohotka za oporezivanje.

Ukoliko preduzetnik paušalac obavlja samo samostalnu delatnost, i nema drugih prihoda, on verovatno neće biti obveznik godišnjeg poreza na dohodak. Naime, iznos paušalno utvrđenog prihoda iz rešenja Poreske uprave po pravilu je ispod godišnjeg cenzusa za oporezivanje.

Međutim, ukoliko preduzetnik paušalac ostvaruje i druge prihode (zarada iz radnog odnosa kod drugog poslodavca, prihodi od davanja u zakup pokretne i nepokretne imovine itd) on može biti obveznik godišnjeg poreza na dohodak.

Kako se vrši obračun osnovice za oporezivanje?

Fizičko lice treba da sabere iznos prihoda iz različitih izvora (zarada, neto prihod od samostalne delatnosti, ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, zakupnine od izdavanja nepokretne i pokretne imovine itd) u neto iznosima, gde je to i kako je to predviđeno Zakonom. Od dobijenog zbira oduzima se neoporezivi iznos od  2.470.644,00 dinara.

Ostatak predstavlja oporezivi prihod, na koji se obračunava porez po progresivnoj stopi:

  • porez od 10%, do iznosa od 4.941.288 dinara
  • porez od 15% na iznos preko 4.941.288 dinara.

Lični odbici

Obveznici godišnjeg poreza na dohodak mogu da umanje svoju obavezu korišćenjem ličnih odbitaka, i to:

  • za poreskog obveznika – 329.419 dinara
  • za izdržavanog člana porodice – 123.532 dinara po članu.

Zbir ličnih odbitaka ne može preći iznos od 50% dohotka za oporezivanje.

Rokovi za predaju i plaćanje poreza

Fizičko lice koje je obveznik poreza na dohodak za 2018. godinu dužno je da preda poresku prijavu PPDG-2R elektronskim putem, preko portala ePorezi, najkasnije do 15. maja 2019. godine.

Podaci potrebni za obračun poreske obaveze nalaze se u PO-PPP potvrdama koje je svakom fizičkom licu bilo dužno da izda pravno lice – isplatilac prihoda zaključno sa 31.01.2019. godine za prethodnu godinu.

Na osnovu predate poreske prijave, Poreska uprava izdaje građanima rešenja, na osnovu kojih se vrši plaćanje ovog poreza.

Šta je potrebno za predaju prijave?

Ako želite da prijavu predate sami, potreban vam je pre svega elektronski sertifikat. Od dokumentacije, potrebne su vam PPP potvrde o isplaćenim prihodima tokom 2018. godine radi obračuna osnovice poreza, kao i lična dokumenta izdržavanih članova porodice, ukoliko koristite odbitke za njih.

Prijavu može da pripremi i preda izabrani knjigovođa. U tom slučaju, biće mu potreban vaš elektronski sertifikat ili  ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa Poreske uprave u vaše ime.